Inovativnim načinom prezentacije eksponata izložbe Čovek-Ptica –Predeo i direktnim dodirom autentičnog umetničkog dela želimo da slepim i slabovidim osobama ponudimo mogućnost estetskogdoživljaja, figuralnih, asocijativnih i apstrahovanih vajarskih rešenja skulptira Andreje Baćo Vasiljevića. Asistiranje slepih osoba u taktilnom doživljju umetničkog dela osobama bez vizuelnih poteškoća možemo shvatiti i kao sociološki fenomen u kome posetioci preuzimaju aktivanu ulogu što pozitivno utiče na emocioinalnu klimu, povećanje empatije, motivacije i donošenje samostalnih zaključaka.

Namera nam je da uspostavimo održivi modela kulturne inkluzije osoba sa različitim tipovima invaliditeta, što je svojevrstan izazov u domaćoj sredini i direkno korespondira sa savremenim muzeološkim praksama širom sveta. Taktilna izložba Čovek-Ptica –Predeo, otvara mogućnost ravnopravne participacije velikog broja građana/ki, bez obzira da li imaju neki oblik senzornog ili telesnog invaliditeta, ili ne.

„Doslednost u umetnosti nije osvajanje osvojenog, ni zamorno ponavljanje onoga što je već rečeno, već kretanje napred ka neosvojenim prostorima, u okviru jednog estetičkog opredeljenja.“
(Lazar Trifunović, „Srpsko slikarstvo 1900-̶ 1950“, 1973)

Polifonija stilova na inostranoj, ali i jugoslovenskoj sceni druge polovine 20. veka omogućili su autorima izbor raznovrsnih poetika, stvaralačkih postupaka i materijala. Akcenat je stavljen na rešavanje plastičkih problema što ih je usmerilo, uglavnom, ka asocijativnim oblicima i apstrakciji. Andreja Baćo Vasiljević formirao je svoj skulptorsku leksiku baziranu na tradiciji jugoslovenske skulpture. Tokom svog pet decenija dugog stvaralačkog veka umetnik je konstantno pronalazio inspiraciju u predmetnom svetu stvorivši dela autentičnog umetničkog izraza, bilo da je reč o radovima galerijskog ili velikog formata, poput spomeničke skulpture.

Kamernom izložbom „Čovek – Ptica – Predeo“ predstavio se kragujevačkoj publici izborom dela izvedenim u bronzi i mermeru, nastalim u vremenskom rasponu od 1985. do 2018. godine. Kroz figuralno asocijativni svet Vasiljevićevih dela od prve samostalne izložbe na kojoj se predstavio portretima, aktovima i animalistikom u Galeriji ULUV-a 1976, pa sve do danas, provejavaju motivi poput predela, faune, ljudskih figura. Istraživanjem forme na impresionističkim predstavama ženskih aktova bavio se tokom 80-ih godina 20. veka u ciklusu

„Kretanje“. Figure su predstavljene kako izranjaju i nestaju u osnovnoj masi, pri čemu je vešto iskoristio igru svetla i senke stvarajući utisak ritmičnog kretanja, a samim tim i iluziju pokreta. Odnos masa i prostora u figuralnim predstavama zaokupljao je umetnikovu pažnju i tokom poslednje dekade 20. veka.

Njegovo interesovanje sve više se okreće ka slobodnim skulptorskim rešenjima najpre u bronzi, a potom i u mermeru u kombinaciji sa metalom, granitom, drvetom. Plod tih istraživanja bila su asocijativna skulptorska rešenja svedenih i prečišćenih formi prizora sa Petrovaradina, primorja, studeničkog i rodnog kraja kojima se predstavio na trećoj samostalnoj izložbi u Galeriji ULUS-a u Beogrardu 1990. godine. Može se reći da tada njegov opus poprima obrise koji su i danas uočljivi na Vasiljevićevim delima.

Igrom konveksnih i konkavnih, poliranih i nepoliranih površina postiže ekpresivnost oblika, pri tom ne narušavajući jedinstvo forme i sadržaja. Dela karakteriše kompaktni volumen i čvrsta strukturalna organizacija skulptoralnih elemenata. Odraz su poetsko sintetičke vizije sveta koja reflektuje tokove umetnikove misli -̶ njegova intuitivna i emotivna stanja. Opredelivši se za tradicionalne skulptorske materijale bronzu, drvo, mermer, poštujući njihove karakteristike na svojim delima stvara fuzije figuralnih, asocijativnih do potpuno apstrahovanih vajarskih rešenja. Iako galerijskog formata dela odaju utisak monumentalnosti, istovremeno zadržavajući svoj intimistički karakter. Akcenat nije na samom predmetu, već na sintetizovanoj formi slobodne skulpture. U svom opusu Vasiljević je ostao dosledan svom taktilnom senzibilitetu pri realizaciji svojih plastičkih vizija demonstrirajući svoju duboku intuiciju i jaku imagionaciju.

Katarina Babić
Istoričar umetnosti