Redovni treninzi i produktivnost na poslu – vežbanje može da utiče na našu karijeru

O benefitima redovne fizičke aktivnosti uglavnom se govori u kontekstu fizičkog i mentalnog zdravlja. Poznato je da su ljudi koji vežbaju manje podložni bolestima, imaju jači imunitet, samouvereniji su i lakše se nose sa stresnim okolnostima. Međutim, da li ste znali da trening može da utiče na vašu karijeru i nivo produktivnosti na poslu?

Radni učinak i stepen efikasnosti su oduvek u fokusu poslovnih ljudi koji žele da napreduju. Ipak, u biznis svetu u 21. veku naročito se akcenat stavlja na sticanje veština i primenu strategija koje mogu da pomognu da postanemo produktivniji u onome što radimo. Kao jedna od delotvornih metoda na koje se možemo osloniti izdvaja se i redovno vežbanje. 

Na prvom mestu, trening pomaže da držimo pod kontrolom sve zdravstvene probleme koji mogu da utiču na našu sposobnost da obavljamo posao. Ovo je posebno bitno za ljude koji rade kancelarijski posao. Vežbe mogu smanjiti ili potpuno eliminisati bol u vratu i leđima, one pomažu brzom regulisanju kilaže i izbegavanju “zamke” gojaznosti zbog celodnevnog sedenja.

Održavanje redovne navike vežbanja takođe posredno može da poveća naše šanse da dobijemo povišicu ili unapređenje. Istraživali smo kako postavljanje i ostvarivanje fitnes ciljeva zapravo poboljšava učinak u karijeri i naše rezultate.

Povećanje produktivnosti na radnom mestu 

Fizička aktivnost nam može pomoći da uradimo više i kvalitetnije za manje vremena. Redovno vežbanje može da izoštri naše veštine upravljanja vremenom, jer često zahteva planiranje i disciplinu kako bismo održali doslednu rutinu. Ove veštine se mogu primeniti na radnom mestu, što rezultira boljom organizacijom i određivanjem stepena prioritetnosti obaveza.

Istraživanja pokazuju da su radnici bolji u ispunjavanju zahteva i radnih zadataka ukoliko se više aktivni tokom radnih dana. Zbog toga što se efikasnije nose sa rasporedom obaveza, u mogućnosti su da urade veći posao i da to, pritom bude visokog kvaliteta. Procenjuje se da vežbanje od 30 do 60 minuta tokom radnog dana poboljšava ukupnu produktivnost u proseku za 15%.

Kako integrisati naviku vežbanja u toku radne sedmice? Jedan od načina je da se držite strategije “manje sedenja, više kretanja”. Jednostavno ustajanje na svakih sat vremena da biste prošetali, istegnuli i uradili neke vežbe sa telesnom težinom ispred vašeg stola može napraviti bitnu razliku (a možda čak i onu kojoj težite). Razmislite o postavljanju alarma ili podetnika za pauzu i iskoristite svaki put za istezanje ili neke lake vežbe.

Vežbanje nas čini boljim kolegama

Kada redovno vežbamo možemo da očekujemo i da će odnosi sa kolegama biti bolji i kvalitetiji. Fizička aktivnost pozitivno utiče na raspoloženje i mentalno zdravlje, što dovodi do optimističnijeg stava i većeg zadovoljstva poslom. Ovo takođe može poboljšati odnose na radnom mestu i kohezivnije timsko okruženje.

Naime, što nam je lakše i prijatnije da radimo i obavljamo neki zadatak, to su veće šanse da ćemo biti zadovoljniji i otvoreniji za saradnju. Nadređeni ljudi u kompaniji primećuju naš učinak i drže nas na određenoj poziciji, sa tendencijom da napredujemo. U isto vreme, prirodno umrežavanje u kancelariji ide nam mnogo više od ruke. Kada smo u dobrim odnosima sa kolegama, mi zapravo pretvaramo saradnike u ljude koji bi jednog dana mogli da nam pomognu u karijeri da napredujemo.

Treningom do veće kreativnosti

Jedno zanimljivo istraživanje sa Univerziteta Stanford iz 2014. godine donelo je upečatljive rezultate merenja nivoa kreativnosti ljudi dok su sedeli, a zatim dok su hodali. Naime, analize sugerišu da kreativni učinak skoči u proseku za 60% kada hodate u odnosu na sedenje u stolici.

Kada se krećemo ili hodamo okolo, u organizmu se povećavaju nivoi neurotrofnog faktora, tj. proteina koji promoviše rast mozga i kognitivne funkcije. Ovim se uveliko objašnjava zašto sjajne ideje uvek dobijemo kada se krećemo.

Vežbanje smanjuje kognitivni pad s godinama

Koliko god bili kompetentni i profesionalni u svom poslu, nije isključeno da vremenom naše kognitivne sposobnosti opadaju. Trening može pomoći da osiguramo da ostanemo aktivni i produktivni, čak i nakon više decenija rada. Aerobne vežbe povećavaju debljinu korteksa i izvršnu funkciju – pamćenje, razmišljanje i kognitivnu kontrolu – tako pomažu da se smanji jaz u kognitivnim funkcijama između mlađih i starijih odraslih osoba.

Vežba svodi na minimum promene koje se dešavaju u mozgu kako godine prolaze. Ujedno omogućava mozgu da se bolje prilagodi svim promenama koje se dese. Dobro je znati da nikada nije kasno da se počne sa vežbanjem, kao da nijedna vrsta aktivnosti nije premala i nedovoljna. Istraživanje Bostonskog univerziteta iz 2019. godine ukazuje na vezu između umerene fizičke aktivnosti i bolje funkcije mozga kod starijih osoba. Provesti 10 do 19 minuta dnevno u brzom hodu, na primer, povezano je sa 0,29% većim volumenom mozga u poređenju sa navikom da se manje od 10 minuta bude aktivan. (Smanjenje volumena mozga usled starenja dovodi do kognitivnih problema kao što je, primera radi, slabije pamćenje).

Fizička aktivnost jača mentalno zdravlje

Nekontrolisani stres, sagorevanje, depresija, anksioznost, ovo su samo neki od faktora koji mogu negativno da utiču na našu sposobnost da uradimo svoj posao najbolje što možemo. Međutim, vežbanjem i redovnim odlaskom u teretanu ili na trčanje, i te kako činimo dobro za svoje mentalno zdravlje. 

Vežbanje smanjuje stres, dok istovremeno jača našu sposobnost da se nosimo sa stresnim situacijama u svom životu i/ili na radnom mestu. Kada prolazimo kroz neki emocionalno izazovan i stresan period, trening je verovatno poslednja stvar koju želimo da uradimo. No, čak i kad nam nije do odlaska u teretanu, uvek možemo da ostanemo aktivni tako što ćemo prošetati, na primer. Čak i kratka šetnja može nam koristiti više no da se povučemo i nerviramo zbog nekog problema u kancelariji.

Na kraju, treba imati na umu da nam uključivanje vežbanja u vašu dnevnu rutinu može doneti širok spektar prednosti koje mogu pozitivno uticati na našu karijeru i radni učinak. Vežbanje može da igra ključnu ulogu u profesionalnom razvoju i uspehu, od poboljšane kognitivne funkcije i kreativnosti do prefinjenog upravljanja vremenom i liderskih veština.