U organizaciji Ruskog kutka naše Biblioteke i Omladinskog centra „Škola mira“ publici su se predstavili gosti iz Rusije: Vladimir Tolstoj, savetnik za kulturu ruskog predsednika i čukununuk Lava Tolstoja, Ekatarina Tolstoj, direktorka muzejskog kompleksa „Jasna Poljana“, Vladimir Semjonov, direktor moskovske Naučne biblioteke i memorijalnog muzeja „Kuća A. F. Loseva“, Valentina Iljina, bivša direktorka moskovske Naučne biblioteke i memorijalnog muzeja „Kuća A. F. Loseva“, Andrej Novikov-Lanskoj, pesnik i publicista iz Moskve i Evgenij Baranov, direktor „Ruskog doma“ u Beogradu.

U ime Grada govorio je Gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić, u ime Biblioteke direktor, Mirko Demić, a u ime „Škole mira“ Petar Stefanović. Za muzički deo programa bili su zaduženi Miloš Radović, operski pevač i Alesandar Radović, pijanista, a moderator programa bio je Jovica Janković.

I Udruženje pisaca Kragujevca imalo je svoje istaknutе članоve u publici. Naime, Stefan Koncept (marketing specijalista i pisac) potpisao je i ostavio u Narodnoj biblioteci “Vuk Karadžić“ do sada neobjavljenu pesmu pod nazivom “Kremlj“.

Кремљ

Звезданог жара

силина,

чудесне Земље

тишина,

словенска душа

вечно обасјавана

са зидина

Кремља.

Руска средишта

непрегледног

пространства

седишта,

царских

кула и градова

православних

богатстава

одредишта.

U nastavku objavljujemo omaž Lava Nikolajeviča Tolstoja napisan od strane predsednika Udruženja pisaca Kragujevca, gospodina Radenka Bjelanovića.

LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ (1828 –1910), GENIJE IZ JASNE POLjANE

Vulkanska snaga duha, dela za sve ljude i vremena Tolstojevo stvaralaštvo podjednako pripada istoku i zapadu, bez vremenskih i geografskih granica. Tragao za odgovorima o etičkim i estetičkim pitanjima čoveka. Smatrajući da se Južni Sloveni sami mogu osloboditi od Turaka, gajio veliku naklonost prema Srbima.

Autor Detinjstva, Dečaštva, Rata i mira, Ane Karenjine, Kozaka, Hadži Murata, Vaskrsenja i mnogih drugih dela, rođen je 8. avgusta 1828. godine u Jasnoj Poljani. Ovaj toponim na ruskom znači svetli proplanak, što je kasnije velikom piscu poslužio kao metafora za celu Rusiju. Jasna Poljana je bila veliko imanje, formirano u 18. veku u šumi. Njegov otac Nikolaj Tolstoj bio je grof, poreklom iz nemačke porodice iz 14. veka. Porodica Tolstoj bila je poznata u vreme Petra Velikog i pripadala je čuvenim aristokratskim krugovima. Aleksandar Ivanovič Tolstoj, predak Lava Tolstoja, učestvovao je u Otadžbinskom ratu 1812. godine protiv Napoleona. Pukovnik Aleksandar Ivanovič Tolstoj bio je oženjen kćerkom bogatog generala, a imanje Jasna Poljana pripadalo je njegovoj porodici. Četvrti sin Marijin i Nikolajev, Lav Tolstoj, imao je bezbrižno detinjstvo. U uspomenama iz detinjstva Tolstoj govori o dobrim ljudima kojima je bio okružen u vreme odrastanja. Tolstoj je rano ostao bez roditelja. Majka mu je umrla kada je imao dve godine, a 1837. godine iznenada je umro i njegov otac Nikolaj, koji je bio simpatizer dekabrista. Dekabristi su prvi u ruskoj istoriji poveli pobunu protiv cara, sa željom da ga svrgnu sa prestola i ukinu kmetstvo. Aleksandar Sergejevič Puškin pripadao je dekabristima.

Kao dečak čitao Puškina

Epske poeme A. S. Puškina umnogome su uticale na formiranje Tolstoja kao pisca. Neke ideje dekabrista inspirisale su Lava Tolstoja za grandiozni roman Rat i mir. Tolstoj i njegova braća Nikolaj, Dimitrije i Sergej odrasli su u Jasnoj Poljani i dobro su se slagali. Tolstoja su vaspitavali francuski i nemački učitelji. Kao dečak je prvo čitao Puškinove pesme i strastveno ih rečitovao. Bajkovitu i prelepu Jasnu Poljanu porodica napušta 1837. godine i preseljava se u Moskvu. Posle smrti roditelja brigu o porodici preuzima grofica Osten-Seken. Od 1841. o deci brine njihova tetka Tatjana koja je Tolstoju bila kao majka. Posle smrti grofice Osten-Seken 1841. godine, tetka Jušikova postaje zakonski staratelj dece Nikolaja Tolstoja. Četvoro dece preselilo se u Kazanj i započelo novi život. Na univerzitetu u Kazanju 1884. godine, Tolstoj je položio prijemni ispit na odseku tursko-arapsku filologiju. Budući da je u to vreme Lav Nikolajevič Tolstoj vodio razuzdan život, imao je malo vremena za učenje. Upis na pravni fakultet nije urodio plodom, a Tolstoj nije odustao od loših navika. Svoji slabu volju opisao je u svom dnevniku 7. jula 1854. godine. Evo kako je Tolstoj tih godina razmišljao o sebi i svojoj ličnosti: 7. jula 1854. Nisam skroman! To mi je veliki nedostatak. Šta sam ja? Jedan od četvorice sinova potpukovnika u penziji, dečak koji je u sedmoj godini ostao bez roditelja, pod starateljstvom žena i strah ljudi, koji nije dobio ni društveno ni opšte obrazovanje koji je pušten na slobodu u 17. godini, bez velikog imetka, bez ikakvog društvenog položaja i što je glavno bez pravila; čovek koji je upropastio svoje poslove do krajnje granice, koji je bez cilja i zadovoljstva proživeo najbolje godine svoga života, koji je sebe najzad proterao na Kavkaz da bi pobegao od dugova i, po najviše, od navika, a otuda, iskoristivši nekakve bivše veze između svog oca i komandanta armije, prešao u Dunavsku armiju, a u 26. godini, kao zastavnik, gotovo bez sredstava, osim plate (zato što sredstva kojima raspolaže mora upotrebiti za otplaćivanje ostalih dugova), bez poznavanja službe, bez praktičnih sposobnosti, ali sa ogromnim samoljubljem! Da, to je moj društveni položaj. Pogledajmo kakva je moja ličnost. Ružan sam, nespretan, neuredan i društveno neobrazovan. Razdražljiv, dosadan, neskroman, netrpeljiv (intolerantan) i stidljiv kao dete bezmalo sam neznalica. Ono što znam, to sam napabirčio, na mahove, nepovezano, bez razumevanja i to veoma malo. Nisam uzdržan, neodlučan sam, nepostojan, glupo sujetan i žustar, kao svi ljudi slabe volje. Nisam hrabar. Nisam uredan u životu i tako sam lenj. Da mi je nered postao nesavladiva navika. Pametan sam, ali moja pamet još ni na čemu nije bila temeljno proverena. Ne posedujem ni praktičnu inteligenciju ni društvenu ni poslovnu. Pošten sam, to jest volim dobro, stvorio sam naviku da ga volim; kada se udaljujem od njega, nezadovoljan sam sobom i vraćam mu se sa zadovoljstvom; ali ima stvari koje volim više no dobro-slavu. Ja sam tako slavoljubiv, a to mi je osećanje tako retko zadovoljavano, da bih često, plašim se, kad bih morao da biram između slave i vrline-izabrao prvu. Da, nisam ni skroman; zato sam gord u sebi, a stidljiv i plašljiv u društvu.

Dvoboj sa Turgenjevim

L. N. Tolstoj napušta studije 1847. godine i vraća se u svoje rodno
selo da bi preuzeo vođenje imanja. Život L. N. Tolstoj ispunjen je
burnim događajima. Njegova delatnost, pored pisanja, je značajna i
mnogostrana – ogledao se kao ratnik 1851. godine, kada je
učestvovao u odbrani Sevastopolja. Godine 1859. osniva školu za
seosku decu i sam piše udžbenike. Njegova tetka smrtno je bila
zaljubljena u Turgenjeva. Tolstoj se zbog patnji svoje tetke
sukobljava sa Turgenjevom i 1861. godine ga izaziva na dvoboj koji
nije održan. Zaljubljuje se u Sofiju Andrejevnu Bers i njom se ženi 1862. godine.

Rat i mir mu donosi svetsku slavu. Prvi put je objavljen u nastavcima 1865-1869. A roman Ana Karenjina je objavio 1878. godine. Tolstoj je poznat pisac van Rusije. Godine 1863. drama Moć tame odigrana je u parizu na francuskom jeziku. Roman Vaskrsenje biva objavljen 1900. godine. Tolstoj postaje slavan pisac u celom svetu. Ekskomuniciran je 1901. godine iz Ruske pravoslavne crkve. Lav Nikolajevič, kao pacifista, objavljuje članak „Misli“ u znak protesta protiv rata. Februara meseca 1905. godine počela je revolucija koja je brzo ugušena, poznata kao „Krvava nedelja“ u Rusiji. Na železničkoj stanici u Astapovu 7. novembra 1910. godine Tolstoj umire.

Svojom vulkanskom snagom duha, za razliku od ostalih ruskih pisaca Puškina, Gogolja, Turgenjeva, Gončarova, Tolstoj je stvorio literaturu koja pripada svim ljudima i svim vremenima, ne ograničavajući se na određene istorijske, socijalne i psihološke probleme pojedinca i društva. Njegova dela pripadaju podjednako istoku i zapadu, za njih ne postoje ni vremenske ni geografske granice. Njegovi junaci su okupirani problematikom koju nosi sam život. Poruke ovog gorostasa (kako ga je nazvao Ž. Danijel u knjizi „Gorostas iz Jasne Poljane“) su univerzalne, a njihova aktuelnost će trajati dokle traje život u svim njegovim oblicima.
Lav Nikolajevič je obrađivao večne teme: ljubav, smrt, religiju, rat, slobodu, Boga.Tolstojeva dela su svetskoj književnosti donela novu poetiku, a njegov filozofski način posmatranja sveta i života filozofiju koja je originalna i jedinstvena.

Moralno-estetski kodeks Tolstoja, kojem je ostao veran do kraja života formiran je 1840-1850. godine, u momentu izlaska pripovesti „Detinjstvo“. Tada se složila jedna od kardinalnih i najprotivurečnijih strana filozofske misli Tolstoja ideja o moralnom savršenstvu. Razmišljanje mladog Tolstoja o zlu i dobru, o ličnom i opštem dobru, spoznaji i samospoznaji, služili su faktički jednom cilju pokušaju metode istraživanja čovekove ličnosti. Karakter tih razmišljanja i forme u kome su ona programirana, prosvetiteljska filozofija usavršavanja u toj meri u kojoj je ona bila primenjena od strane Tolstoja u novim istorijskim uslovima, javila se kao osnovna filozofska metoda psihološkog realizma. Tolstojeva estetika postala je u poslednje vreme predmet stalnih interesovanja. Pokazalo se da je za konkretno istorijsko rešenje te teme neophodno obraćanje ideji moralnog usavršavanja (vodećoj etici Tolstoja) i njenoj praktičnoj realizaciji u idejno-umetčničkim potrebama pisca. Problem moralnog usavršavanja privlači pažnju četrdesetih i pedesetih godina ruske društveno-književne misli, dobila je kod Tolstoja svestranu ličnu interpretaciju i u ogromnom je uticala na njegove estetske poglede.


Etika i estetika

Upravo rešenje filozofsko-etičke problematike, povezane sa kategorijom dobra i zla, umnogome je uslovilo težnju Hercena da približi udaljenu nemačku filozfiju konkretnoj ličnosti čoveka. Prisustvo pojave zla u svakodnevnim ljudskim odnosima, potreba bespoštednosti u oblikonanju poroka i analiza njegove anatomije, ušli su u osnovu estetskog programa naturalne škole, objektivno se poklopivši sa golstojevskim estetskim principima kritičkog samopoznananja.
U moralno-estetskim istraživanjima L. N. Tolstoja taj problem je bio centralni. Sa njime je povezan Tolstoj, kao ciljem kretanja ljudske istorije, kao izvorom koji uslovljava to kretanje prema uspostavljanju istine i odnosa među ljudima.
Odnos etike i estetike kod Tolstoja, naročito se ogleda u ranom periodu njegovog stvaralaštva: filozofske skice, dnevnik i prve umetničke zamisli daju sliku etičkih transformacija, stremljenje pisca književnoj estetici. Ispitivanje različitih aspekata moralnog negativizma u sebi i drugima, dovodi do utvrđivanja kategorije moralnog u svojstnu glavnog na putu ljudskog postojanja i opredeljivanja. Ta kategorija je osnov u rešavanju Tolstojevih univerzalnih problema, Čovek i čovečanstvo je osnovni problem celokupnog stvaralštva pisca. Pažnja mladog Tolstoja prema samom sebi i čoveku uopšte, određuje potrebu svojstvenog ispunjenja dve glanne etičke kategorije dobra i zla. Prirodno i neprestano rađaju se pitanja o opštem i ličnom dobru. U Dnevniku 1852. godine Tolstoj je pisao: „Sredstvo prema dobrom živo tu je znanje dobra i zla, ali da li je to dovoljno za ceo život?
I treba li ceo život posvetiti tome, zar mi ne možemo grešiti i nehotice činiti zlo?“ Ova misao se ponavlja u epilogu pripovetke „Sevastopolj u maju“, gde izražavanje zla treba izbegavati, a da izražavanje dobra treba podržavati. Razmišljajući nad ukazanom problematikom, mnogo kasnije, u članku 1862. godine „O narodnom obrazovanju“, Tolstoj primećuje: „Mi smo ubeđeni, da spoznaja dobra i zla ne zavisi od volje čoveka, leži u celom čovečanstvu i razvija se bez saznanja, zajedno sa istorijom. „Po Tolstoju zlo razdvaja ljude, a dobro ih ujedinjuje. Književni uspeh i svetsku slavu Lavu Tolstoju doneo je roman „Rat i mir“, ruska nacionalna epopeja. Bez lažne skromnosti, govorio je Tolstoj Gorkom, to je kao „Ilijada“ Upoređivanje sa Homerovim epom, ima camo jedan smisao: U „Ratu i miru“ našao je svoj odraz nacionalnog karakter velikog naroda u tom momentu, kada se rešavala njegova istorijska sudbina. „Ana Karenjina“ je najveći druptveni roman 19. veka. Ana Karenjina, kakvu znaju milioni čitalaca, malo liči na njenu prethodnicu. Od redakcije do redakcije, Tolstoj je duhovno obogaćivao svoju junakinju i moralno je uzdizao, činio je sve zanimljivijom i privlačnijom. Ali, pri svim promenama koje je unosio Tolstoj u njen lik i u završom tekstu, Ana Karenjina ostaje, po terminologiji Tolstoja, istovremeno izgubivši sebe i žena bez krivica. Ona je odstupila od svojih svetih obaveza; majka i žena, ali ona drugog izlaza nije imala. Ponašanje svoje heroine Tojstoj opravdava ali u tom vremenu njena tragična sudbina bila je neizbežna. Za svoj lik glavne junakinje Tolstoj je uzeo kćerku Aleksandra Sergejeviča Puškina. Ona je predstavljena u liku Ane Karenjine samo u spoljašnjem izgledu. Tolstoj se protivio učešću ruskih dobrovoljaca u srpsko-turskom ratu 1876. godine. Smatrao je da se Južni Sloveni mogu osloboditi od Turaka bez pomoći Rusije. Stav dnašnje zvanične Rusije bio je suprotan. Ipak se u romanu radovao pobedama Srba i sa neskrivenim oduševljenjem opisuje dobrovoljce koji odlaze na front da se bore za slobodu Srba. U govoru koji je održan prilikom ispraćanja dobrovoljaca govornik je upotrebio srpsku reč “živeo”. Sudbina Vronskog, odnosno pukovnika Rajevskog, dobro je poznata i rasvetljena.

Vaskrsenje

Na romanu Vaskrsenje Tolstoj je radio, sa prekidima, oko deset godina, od 1889. do 1899. Roman je objavljen 1899. godine sa velikim izmenama, u časopisu“ Niva“. Te iste godine V. G. Čertkov objavio je roman bez cenzure u Engleskoj. Problematika Vaskrsenja je veoma široka. U romanu su postavljena pitanja o klasnoj neravnopravnosti, o sudbinama bezmeljaškog, bespravnog i ništavnog seljaštva, o njegovoj zavisnosti od društvenog uređenja, o njegovim pravima na zemlju i slobodan život, o razlozima raspadanja gradskih masa; o funkcijama sveukupnog državnog aparata, o religiji koja štiti interese eksploatatorskih klasa.

               Radenko Bjelanović

Foto portret L.N. Tolstoj od jacqueline macou sa Pixabay