Mnogi od nas bili su svedoci kako je Liverpul FC prolazio teške trenutke samo nekoliko godina posle spektakularnog finala, za mnoge najboljeg u istoriji ove igre, protiv Milana, te 2005-te godine, i mnogi su mislili da će taj trenutak biti poslednje podizanje nekog velikog pehara od strane kapitena ovog fudbalskog kluba u narednih nekoliko decenija. Ali ovo što se desilo ove decenije, čak i najvećim optimistima nije bilo ni u snovima.

Sada su prvaci sveta, i na samo nekoliko koraka od prve titule prvaka Engleske u istoriji Premier lige, posle 30 godina čekanja, a pre samo 9 godina bili su na rubu bankrotstva, pretiilo im se ispadanjem u 6. rang takmičenja, i prakticno gašenjem jednog velikog imena u istoriji najvaznije sporedne stvari na svetu.

Te 2010.te godine, kada je Liverpul završio kao sedmi na tabeli, i posle mnogo godina ostao van drustva najboljih u Evropi, došlo je do odlaska miljenika navijača, čuvenog trenera Rafela Beniteza. Na njegovo mesto, uprava kluba dovela je dotadašnjeg trenera Fulama Roja Hodžsona. Loše igre, loši poslovi na fudbalskoj pijaci, velika dugovanja, loše vođenje kluba od strane američkih milijardera Toma Hiksa i Georgea Gillea, dovela su tog oktobra u pitanje opstanak jedne institucije. Želja da samo zarade, ne mareći za fudbal i navijače širom sveta koji su bili u strahu, nije se ostvarila, bili su prinuđeni da prodaju klub, i to je, ispostaviće se, bio jedan od najznačajnijih trenutaka u istoriji Reds-a.

Liverpul biva prodat Džonu Henriju, američkom biznismenu, vlasniku bejzbol kluba Boston Red Sox, sa kojima je postigao odlične poslovne i sportske rezultate kao i Fenwey Sports Groups. Da li su ta gospoda iz Amerike sanjala da ce upravo ovaj klub, u narednih nekoliko godina postati strah i trepet svima koji ce istrčati na zelenu pozornicu. Sigurno da jesu. Da li su tada, kako su govorili, Dzon Henri i Tim Verner, šetnjom Bostonskim parkovima, uspeli da naprave najbolje dogovore i planove koji će se ispostaviti vizionarskim, to njih dvojica najbolje znaju. Ali navijači i kompletna fudbalska javnost su bili ujedno ushićeni i skeptični kada su samo nekoliko meseci kasnije, usled jako loših rezultata, smenili Hodžsona i na njegovo mesto doveli najveću legendu kluba i verovatno najboljeg igrača u istoriji Kenija Dalgliša .Iako su vratili kralja, navijači su već bili navikli na loše igre, rezultate i vesti, i svi u svetu koji vole Liverpul bili su pogodjeni činjenicom da klub odlučuje da proda tada mozda najboljeg napadača na svetu- Fernanda Torresa jedom od rivala, i tada obara rekord za dovođenje, tada najskupljeg Engleza u istoriji, Endija Kerola. Iz sadašnjeg ugla gledano, mozda je to bio početnicki i očajnicki potez, ali kako je vreme prolazilo, na čuvenom Anfieldu nije nedostajalo drame, jer nije sve moglo da se okrene preko noći, na čijoj koži je osetio naredni strateg Liverpulove mašinerije, menadžerska zvezda u usponu Brendan Rodžers, koji se, činjenica je, nije proslavio dobrim poslovima na transfer tržištu, ali je unapredio igru i izvukao maksimum iz velikog kapitena, kao i udarne igle i najboljeg igrača Premier League, Luisa Suareza, doveo je Staridž-a, Kutinja. Sama činjenica da su te sezone 2014/2015, bili nadomak da ostvare svoj tada 25-togodišnji san, u odlučujucem momentu, najbolji igrač, ikona kluba, vođa i mozda najveći sportista Liverpula u ovom milenijumu, veliki kapiten, okliznuo se i tako su se okliznule nade da če cuveni Stivi podici pehar koji mu je jedini a samim tim i najvise nedostajao u kolekciji. Iako su mnogi želeli tu titulu ne toliko zbog kluba koliko zbog samog Dzerarda, tih godina stvorila se nada da i pored prebogatih šeika, rasipnog Chelsea, uvek dobrog Uniteda, talentovanog Arsenala i Crveni mogu nešto osvojiti.

Liverpul je bio spreman za nešto novo. Liverpul je bio spreman za revoluciju. Navijači su nazirali, i sa nestrpljenjem očekivali da se i u njihovom klubu nađe neko veliko fudbalsko ime. Čovek koga je pratio uspeh, čovek koji je svojom harizmom menjao svet, čovek koji se borio i izborio sa mnogo jačim od sebe, došao je u Liverpul, mesija Liverpulovog uspeha u poslednje vreme i nadamo se ubuduće – kako voli sem sebe da naziva “the normal one” – veliki nemački fudbalski stručnjak , Jirgen Klop. Obećao je uspehe, uspehe je i doneo. Klopova filozofija fudbala se poklapala sa onim sto su od kluba želeli čelni ljudi, igrači, navijači. Politika kluba se, dovođenjem mladih i talentovanih igrača, razvojem akademije i usmeravanjem resursa u prave stvari, jednostavno poklopila sa načinom rada Jirgena Klopa, i njegov totalni presing na terenu doveo je do rezultata. Klub je napredovao iz dana u dan, iz nedelje u nedelju, i bilo je samo pitanje trenutka kada ce kulminirati euforija na tribinama i uspeh na terenu u povećanje već velikog broja pehara u vitrinama ovog slavnog engleskog kluba. Igraci poput Minjolea, Sakoa, Alena, Borinija, Bentekea, Aspasa pa i našeg Lazara Markovića zamenjeni su igračima poput Alisona, Virdzila Van Dajka, Mohameda Salaha, Sadio Manea, Fabinja, Firmina i ostalih, što i kod najoptimističnijih navijača izaziva nevericu da njihovi ljubimci osvajaju najprestižnija priznanja i naslovne strane.

Došlo je vreme fudbalskog kluba Liverpul. Ili se vratilo iz 60-tih i 70-tih godina 20.veka, pitanje je, ali svakako jedno je sigurno-ovo je njihovo vreme. U jednoj od najboljih sezona, i najuzbudljivijih trka za pobednika Premier Lige, Liverpul je za jedan bod ostao iza Machester Sitija, ali su zato pokorili Evropu, prikazali Evropi i svetu jednu od najlepših fudbalskih noći na Enfildu kada su porazili “favorizovanu” Barselonu koja je u Englesku došla sa čak 3 gola prednosti. Postali su prvaci Evrope, a nakon samo nekoliko meseci i prvaci sveta. U tekućoj sezoni imaju gotovo nedostižnu prednost na čelu tabele, sa 36 uzastopnih utakmica bez poraza u ligi tako da je gotovo sigurno da će ostvariti svoj 30 godina čekan san- biti prvak Engleske Premier Lige. Mnogi im se klanjaju, mnogi im se dive, mnogi su ljubomorni, mnogi ih se plaše, ali za sve to je zaslužan vredan rad, zalaganje, pravi potezi i pobednički mentalitet svih zaposlenih u klubu, zatim podrška, ljubav, strast i posvećenost velikog broja njihovih navijača sirom sveta. Ako nastave ovim putem trajace dugo, ali i sa bankrotstvom i sa uspehom, oni nikada ne hodaju sami.

Autor: Miloš Bojović