Od kluba do akademije – Krenuli smo pre 18 godina kao golbal klub, zatim prerasli u paraolimpijski klub, a sada smo Paraolimpijska Akademija sa uslovima kakvih nema u Srbiji, ali i šire – reči su upravnika Sportskog centra „Iskra“ Razgovarao Milutin Marković BITI aktivan, ravnopravan član društva i učesnik u dešavanjima koja nas okružuju oduvek je ljudska potreba. Veliki broj, u Srbiji gotovo 10 procenata stanovništva, ima neku vrstu invaliditeta. Većina se povlači u sebe, namerno ili nenamerno ne ulazi u društvena događanja, dok se jedan, čini se nanji broj, hrabro hvata u koštac sa problemom i uglavnom ga savladava. Pre deceniju i po u Kragujevcu je nastao Sportski klub osoba sa invaliditetom Junior, koji se vremenom ustalio, pa kasnije napredovao do velikog uticaja u okolini. Krenulo se najpre sa golbalom, a kasnije se lepeza sportova širila. Najaktuelniji događaj u proteklom mesecu bio je 13. tandem biciklistički maraton Kragujevac – Mostar, preko koga ova grupa ljudi populariše sport, ali i širi prijateljske veze u oktuženju.

 

Kako je prošao ovogodišnji tandem biciklistički karavan?

Kada maraton prođe bez povreda i velikih tehničkih pehova, može se nazvati uspešnim. Uz to, ako imamo u vidu da su biciklisti u svim gradovima kroz koje su prošli srdačno i zvanično primljeni, onda to još više podiže značaj. Raduje nas činjenica da je početak iz Kragujevca, ispred naše „Iskre“, ispratio ambasador BiH u Srbiji, gospodin Lazar Mirkić, a prethodila je trka mališana iz Dečje ustanove „Nada Naumović“.

Doček u Mostaru bio je više nego srdačan?

Iz Kragujevca se tamo sjatio veliki sportski klaravan, nas 14 biciklista, zatim skakača u vodu sa mosta u Neretvu, 40 plivača, sve u svemu utisak je izvanredan. Zanimljivo je reći da je naš najstariji učesnik bio biciklista Bratislav Stamenković, čovek koji vozi duge biciklističke ture, a ima 70 godina. Prošle se čak vratio iz Mostara biciklom.

Tradicija će se verovatno nastaviti?

Sigurno. Ona ima duboke korene i veoma je značajna na više frontova. Značajno je reći da su centralna gradska opština u Sarajevu Stari Grad i naš Kragujevac prve opštine na prostorima bivše SFRJ koje su se pobratimile. Imamo još tri jaka stuba, Užice, Višegrad i naravno Mostar, pa se više ne postavlja pitanje podrške našoj manifestaciji.

Kako ste uopšte došli na ideju da se vozite, radi se o slabovidim ljudima, na takvoj, respektabilnoj relaciji?

Počeli smo 2004. godine i to u čast obnavljanja u ratu srušenog starog mosta preko Neretve. Pet dana uoči polaska dobili smo tri tandem bicikla od ACDA VOKA-e, radi se o dvosedu koji voze jedan takmičar sa određenim manom vida i jedan pratilac. Važno je reći da smo bili jedini klub i država u okruženju koja je tada posedovala takva vozila. Time smo zavredeli pažnju i vlasti i sponzora, te su naši predstavnici 2007. i 2008. učestvovali na Svetskim prvenstvima u Bordou i Milanu. Kasnije se iz toga razvio i paratriatlon u kome su Lazar Filipović i Marko Pavlović osvojili tri srebra na Svetskim i Evropskim prvenstvima, a Milan Petrović bio učesnik Paraolimpijskih igara u Londonu. Vaš klub je pre biciklizma kao glavnu disciplinu imao golbal.

Šta se u međuvremenu desilo sa tom igrom?

Golbala dugo nije bilo, ali će ga ubrzo biti. Ovih dana selektor reprezentacije dolazi sa inicijativom da se državni šampionat ponovo pokrene. U jednom trenutku zamrzli smo akltivnosti, ali dolazi vreme da ponovo oživimo Ligu Srbije u ovom sportu za osobe sa invaliditetom.

Klub se tokom vremena „odrastanja“ reformisao“ u Akademiju?

Doživeli smo nekoliko reformi, a ove godine smo proslavili punoletstvo. Najpre smo se preregistrovali u Paraolimpijski klub Junior, a zatim 2013. u Paraolimpijsku akademiju. Izgradnjom Sportskog centra „Iskra“ i aktivnostima koje će se ovde, u saradnji sa Fakultetom za fizičku kulturu iz Beograda i drugim institucijama, bićemo vodeća orgtanizacija u okruženju. Marljivo i strpljivo smo radili na stvaranju uslova za bavljenje sportom osoba sa invaliditetom. Odlučili smo da težište napora prebacimo na obezbeđenje što bolje infrastrukture. Pre tri godine obratili smo se za pomoć „Delta fondaciji“ za pomoć u izgradnji naše „kuće“, kako bismo decu u inkluzivnom obrazovanju, čija je najbolnija tačka fizičko vaspitanje, dovodili tu i preko programa i kampova naučili prostornoj orijentaciji u mikro i makro prostoru. Namera je da im, zajedno sa njihovim roditeljima, proširimo svest o mogućnosti bavljenja sportom kroz pripremu za ulazak u život. Akademija je mnogo veća od porodične kuće koju ste imali nameru da sagradite? – Delta Holding je odlučio da napravi svoju „zadužbinu“, te je na dva heltara nastala naša „Iskra“. Nalazi se u blizini svih pogodnih sportskih sadržaja, te pruža savršenu priliku za ispunjenje namere. U Srbiji ovo je, posle 1918. godine, prvi objekat izgrađen sa namenom za lica sa invaliditetom. U objektu imamo smeštajnu, rehabilitacionu i multifunkcionalnu zonu. Svaka ima svoju namenu i ispunjava je u potpunosti. Sve je izgrađeno po najvišim evropskim i svetskim standardima i mogu je koristiti ljudi sa svim oblicima invaliditeta. Imamo teretanu sa pripadajućim spravama, prostorije za relaksaciju i masažu, spoljnu tartan stazu i još mnogo do sada u našoj zemlji neviđenih stvari.

Spadamo u sam vrh evropskih centara i univerzalni smo u ponudi. Kada se kreće u korišćenje kapaciteta?

Čekamo upotrebnu dozvolu. U toku su izrade programa i nadam se da ćemo prve goste primiti u septembru. „Iskra“ nije zamišljena kao neki novi dom ili azil za invalide. Ona će biti mesto u kome će se ljudi družiti i napredovati u sportu. Spremni smo čak da budemo otvoreni, kao neka vrsta sportskog hostela, za apsolutno sve građane. Bićemo na turističkoj ponudi osoba za invaliditetom, oni naravno imaju prednost, ali spremni da dočekamo sve zainteresovane.

Imate li nameru da se prošire korisne površine na potezu Akademije?

Lokacija koju nam je grad dodelio ima dva hektara i izlazi na „Desankin venac“, a ispod je Dom a za stare. Paraolimpijska akademija izradila je projekat za razvoj fudbala za slepe i slabovide. Iskoristili smo poznanstvo sa Ivanom Ćurkovićem, potpredsednikom FSS, kako bi nam pomogao u nameri. Rado se odazvao, smo uradili projekat, posleli UEFA i oni su ga odobrili. Odmah su dali uputstvo FSS da sazove Odbor za hitna pitanja i donese odluku za apliciranje. Sve je vredno milion evra, a s tim parama bi se proširili kapaciteti, uradila sala i otoreni teren za fudbal. To bi takođe bilo jedino takvo mesto na prostorima bivše Jugoslavije i bilo bi centar za razvoj ovogo sporta. Dugo traje vaša borba za ravnopravnost u okruženju.

Pre 15 godina rekli ste mi da je teška baš zbog činjenice što je inalidi teško prihvataju?

Dogodilo se mnogo toga, naravno na bolje. Ima mnogo klubova, ljudi se sve više bavi sportom. Najteže je nabaviti opremu i infrastrukturu, ali ne odustajemo. Borićemo se i dalje. Greh je ne razvijati paraolimpijske sportove u našem gradu, kada imamo sasvim dobre inicijalne uslove.