U okviru aktivnosti programa ”Reforma poreza na imovinu”, u drugoj polovini maja meseca 2018. godine, organizovana je serija okruglih stolova pod nazivom “Porez na imovinu iz ugla građana”. Događaji su organizovani u svrhu konsultacija i prikupljanja informacija od poreskih obveznika – građana, civilnog i poslovnog sektora, a u cilju formulisanja daljih predloga za unapređenje zakonodavnog okvira koji uređuje porez na imovinu. Takođe, jedna od prioritetnih tema tokom razgovora bila je i isticanje značaja jačanja odgovornosti lokalnih vlasti (pružalaca usluga) prema građanima (poreskim obveznicima), kroz njihovo ohrabrivanje da poboljšaju dijalog sa građanima i podstaknu učešće građana u procesima donošenja odluka o korišćenju prihoda prikupljenih po osnovu poreza na imovinu.

Okrugli stolovi su organizovani tako da obuhvate stanovnike 44 opštine u Srbiji, u kojima se program ”Reforma poreza na imovinu” sprovodi. Najpre se razgovaralo sa građanima u Užicu (15. maja), potom u Kragujevcu (22. maja), Paraćinu (23. maja), Nišu (29. maja) i Sremskoj Mitrovici (30. maja). U razgovorima su učestvovali predstavnici svih interesnih grupa: građani, preduzetnici, predstavnici organizacija civilnog društva, predstavnici lokalnih uprava i lokalnih poreskih administracija.

Tokom serije orkuglih stolova, odnosno kroz pet događaja, razgovaralo se sa ukupno 166 učesnika, od čega, 89 predstavnika civilnog društva i građana, 66 predstavnika institucija i 10 predstavnika medija. U odnosu na polnu strukturu, ukupno je bilo prisutno: 94 muškarca i 72 žene. Tokom diskusija građani su iznosili niz pitanja i dilema koje su vezane za porez na imovinu, ali i koje prevazilaze okvire zakona koji uređuje porez na imovinu i odnose se na šire sagledavanje poreske reforme. Važan zajednički stav svih učesnika je da porez na imovinu treba da se plaća: ni na jednom okruglom stolu građani nisu dovodili u pitanje potrebu i značaj plaćanja ovog poreza. Preporuke koje su se čule mogu da se sumiraju u sledećih 14 tačaka. Naglašavamo da smo izlistali sve preporuke, nazvisno od mogućnosti Građanskih inicijativa ili programa „Reforma poreza na imovnu“ da zagovaraju njihovu implementaciju, s obzirom da se neke od preporuka ne tiču zakonodavnog okvira koji je u mandatu Programa, kao i da se neke tiču materije koja se ne uređuje zakonom već zavisi od kulture komunikacije i saradnje jedinica lokalnih samouprava sa građanima, pa shodno tome nije moguće uticati na njihovu primenu.

1. Promena metodologije obračuna poreske osnovice (slučaj kada se u ruralnim delovima opštine osnovica utvrđuje na osnovu prometa u centralnom urbanom delu). Građanima je vrlo važno da njihova poreska obaveza bude usklađena sa njihovim finansijskim mogućnostima, kako bi mogli da izmiruju svoje obaveze redovno. Iz tog razloga je istaknuto da je važno naći rešenje za pravičnije utvrđivanje poreske osnovice, kako imovina u ruralnim ili obodnim zonama lokalnih samouprava ne bi bila oporezovana prema poreskoj osnovici utvrđenoj prema prometu nekretnina u centralnim najskupljim zonama.

2. Omogućiti oprezivanje zemljišta ne samo prema vrsti već i prema nameni. Ovo su građani istakli kao ozbiljan problem jer se često dešava da je zemljište klasifikovano kao građevinsko i oporezuje se kao građevinsko iako tu klasifikaciju ne prati odgovarajuća infrastruktura i iako se zemljište koristi kao poljoprivredno. Samim tim građani plaćaju veći porez, iako zemljište ne koriste kao građevinsko.

3. Klasifikovati nepokretnosti, odnosno bodovati prema stepenu opremljenosti. Građani smatraju da porez treba da se plaća i na osnovu opremljenosti nepokretnosti i pomoćnih zgrada, te da ukoliko je kuća trošna to treba da utiče na visinu poreza.

4. Poseban tretman objekata pod zaštitom.

5. Poresko umanjenje kao redovni stimulans za redovne platiše ili neka vrsta nagrađivanja redovnih platiša. Ova tema je naglašavana na svakom okruglom stolu, jer građani smatraju da redovne platiše treba da imaju neku vrstu nagrade za redovno izmirenje obaveza.

6. Umanjenje visokih kamatnih stopa. Građani smatraju da su kamatne stope za docnju u izmirenju obaveza previsoke, iako razumeju da je to kaznena mera i da po svojoj priprodi treba da odvrati obveznike od neredovnog plaćanja.

7. Pravovremeno i redovno informisanje građana o zaduženju i stanju poreske obaveze (offline i online). Građani se žale da im poreska rešenja stižu kasno. Iako je objašnjeno da nema zakonskog roka za izdavanje rešenja za tekuću godinu, građani smatraju da bi dobijanje informacije o stanju duga i obavezi za tekuću godinu pre prvog kvartalnog plaćanja umnogome doprinelo redovnom izmirenju obaveza. Najavljeno je da bi od januara 2019. godine trebalo da počne sa radom centralni informacioni sistem, koji će kao jednu od svojih osnovnih funkcija imati mogućnost
redovnog informisanja građana o stanju poreske obaveze. Pored toga preporuka je ipak da se uvede redovno izveštavanje o ukupnom stanju duga za svakog poreskog obveznika na svakom rešenju koje se izdaje u štampanoj formi, zbog građana koji nisu vešti u korišćenju informacionih tehnologija.

8. Redovno ažuriranje baza podataka o poreskim obveznicima. Građani se žale da im stižu poreska
rešenja na pokojnike.

9. Veća transparentnost u pripremi i izvršenju budžeta. Uvođenje namenskog budžeta, odnosno namensko opredeljivanje prihoda od poreza na imovinu, u odnosu na iskazane prioritete koje građani sami definišu bi doprinelo kreiranju bolje saradnje između građana i vlasti. Takođe, uvođenje građanskog budžeta koji bi na jasan način građanima prikazao sve budžetske stavke
doprinelo bi većoj transparentnosti vlasti i izgradnji poverenja građana prema lokalnoj samoupravi.

10. Olakšice za socio-ekonomski ugrožene građane. Ova preporuka je bila spomenuta na svakom okruglom stolu. Građani smatraju da treba da postoji način da se olakša plaćanje poreske obveze
socijalno ugroženim porodicama i na ovome su insistirali, iako mera koju predlažu ne spada u domen poreske, već socijalne politike.

11. Poreska reforma mora biti celovitije sagledana. Traži se sveobuhvatan pristup poreskoj politici i
usklađivanje visine razčitih poreza.

12. Dosledna primena zakona za sve i redovno plaćanje poreza bez izuzetaka. Jednoobraznost propisa koja će važiti za sve, bez isključivanja pravnih lica u kojima država ima vlasnički udeo. Dosledna primena zakonskih rešenja je jedan od najvažnijih mehanizama da se uspostavi poverenje između lokalne samouprave i građana. Takođe, ova preporuka se posebno istakla na svakom okruglom stolu. Građanima je veoma važno da se plaćanje poreza vrši bez izuzetaka i da svi građani plaćaju svoje obaveze.

13. Uključivanje lokalnih samouprava u proces donošenja ili izmena i dopuna poreskih propisa kada su izvorni prihodi u pitanju.

14. Uključivanje građana u proces donošenja odluka o tome na šta se troše sredstva prikupljena po osnovu poreza na imovinu. Primećeno je da građani često ne znaju da je porez na imovinu izvorni prihod i da ostaje na raspolaganju lokalnoj vlasti. Iz tog razloga, jačanje svesti o tome da je porez na imovinu lokalni prihod i uključivanje građana u odlučivanje u šta ulagati taj novac bi doprinelo poreskoj disciplini.

Učesnicima su na kraju svake diskusije predstavljeni sumarni predlozi koji su se čuli tokom razgovora, uz molbu da se dodatno izjasne o njihovoj relevantnosti putem dotmokratske metode. Svi komentari sa pojedinačnih okrugih stolova sa procentima slaganja prisutnih građana, dostupni su na linkovima:

1. Užice:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-U%C5%BEice.pdf
2. Kragujevac:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-Kragujevac.pdf
3. Praćin:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/DotmokratijaPara%C4%87in.pdf
4. Niš:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-Ni%C5%A1.pdf
5. Sremska Mitrovica:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-Mitrovica.pdf

Građanske inicijative će u dogovoru i koordinaciji sa Programom, nastaviti zagovaračke napore kod donosilaca odluka, kako bi se identifikovani izazovi, koji su u mandatu Programa, prevazišli, a preporuke implementirale. O svim preduzetim koracima, učesnici okruglih stolova biće redovno obaveštavani. Serija okruglih stolova je aktivnost programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi IMG (International Management Group) uz podršku Švajcarske konfederacije i uz institucionalnu podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva finansija i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Program podržava četrdeset četiri (44) jedinice lokalne samouprave u Srbiji u cilju povećanja naplate poreza na imovinu, odnosno sopstvenih prihoda, koji su od značaja za modernizaciju javnih usluga građanima i privredi. Program sarađuje i sa 11 gradova u okviru političkog dijaloga na temu oporezivanja imovine i drugih povezanih pitanja u vezi sa upravljanjem lokalnim javnim finansijama koja su od značaja za razvojne potrebe lokalnih samouprava u Srbiji.

Građanske inicijative pružile su organizacionu podršku za pet okruglih stolova sa građanima u Užicu, Kragujevcu, Paraćinu, Nišu i Sremskoj Mitrovici.