Marketing koncept je mozak poslovnog rasta, nervni centar poslovne produktivnosti i osetljivosti na tržište. Uz prodaju, marketing koncept čvrsto drži mesto u srži poslovnih aktivnosti koje kompaniju čine konkurentnom, a pokreće ga osnovna istina da dobit stvaraju kupci a ne proizvodi ili usluge.

Ovo postaje kao zakon za sve one koji se bave uslugama ili prodaju maglu na nevidljivom tržištu 😀 Cilj je kao i obično prodati svoj proizvod kupcu u što lepšem pakovanju. Ako je to magla, kako obično zna da kaže naš kupac, dobro bi bilo da ima lepu ambalažu jer u suprotnom pokriće je tama zaborava. Kod proizvoda koji je neopipljiv teško je novčano izraziti vrednost, a kada se to učini postoji rizik da će se kupcu učiniti da ga šišate na modernu frizuru. Na primer da li biste želeli da Vam nacrtam mišićavog Čiča Glišu za samo 9,99 dinara? Koliko Vas bi reklo: Hajde baš da vidim na šta će to da liči!

Pored maglovitih usluga postoje i proizvodi koji nisu neophodni, ali vrlo često završe u potrošačkoj korpi našeg prosečnog kupca. Na primer popularni CD Željka Vasića. Zašto baš taj CD pitate se? Zato što ima samo dve pesme koje možete čuti i skinuti besplatno sa interenta. Nema logike zar ne! Nije nam neophodan, ali neka se ima. CD o kome je reč je poput famoznog Čolinog DUEL CD-a koji je išao uz prašak za pranje. E ovaj ide uz NESTLE čokoladu i to GRATIS naravno. Onda se zapitamo koliko je čokolada? Računica je jasna – cena čokolade uvećana za GRATIS CD.

Zanimljivo je da je u Marketingu mnogo toga dozvoljeno, a isto toliko zabranjeno. Međutim, pored svega toga kupci su ti koji vladaju i kažu zapakujte mi i TO!

1. Transparentnost i poverenje
Potrošači su u zadnjoj deceniji proživeli mnoga negativna događanja na polju marketinga i više nisu spremni prihvatiti sve i svašta što im se pokušava nametnuti. Brandovi koji prihvataju ovo smanjenje naivnosti i trude se biti iskreni u svojoj marketinškoj komunikaciji će postizati pozitivan odgovor od potrošača koji će zatim dovesti do odanosti brandu i zagovaranju branda. Izgrađivanje poverenja je najvažnija stvar u 2013. A jednom zasluženo poverenje treba zadržati, inače je transparentnost jednokratna, a to je kontraproduktivno, ponekad i pogubno za brand.

2. Više dodatne vrednosti
Dani kada su se marketinške poruke slale samo kako bi privukle pažnju – su gotovi. Ljudi očekuju više vrednosti, a manje prekida komunikacije od omiljenih brandova. Trend je dati ljudima više od očekivanog i osiguravanje toga da marketinške poruke i trud daju značajnu vrednost potrošačima. Recesija je uzrokovala pad potrošačke moći ili barem oprez prilikom kupovine. Stoga, potrošači traže popuste, kupone, 1+1 proizvode i ostalo što će im doneti dodatnu vrednost. Dobrodošle su i nagradne igre. To treba imati na umu i za razdoblje nakon recesije.

3. Pokažite, nemojte pričati o tome
Potrošači više ne veruju svemu što čuju, dakle, skeptičniji su nego ikada. Više nije dovoljno ispričati priču već trebate dokazati svoje marketinške poruke i tvrdnje. Nemojte samo pričati o svome proizvodu ili usluzi, pokažite potrošačima što taj proizvod ili usluga mogu učiniti za njih, ako odvoje svoja finansijska sredstva upravo za taj brand ili uslugu. Dajte potrošačima neka probaju proizvod ili uslugu i tako iz prve ruke shvate kako je to ono što im treba. Ako ih dobijete da probaju proizvod ili uslugu, slušaju vas i kupovina je samo korak dalje.

4. Socijalne mreže ne odlaze sa scene

Twitter, Facebook, blogovi, YouTube i drugi alati socijalnih online zajednica ne idu nikud – nisu prolazni trend. Nasuprot, ovi alati su sve više prihvaćeni od ljudi širom sveta. U 2012. je zadnji trenutak da se neko poslovanje predstavi na socijalnim mrežama te uključi svoje potrošače u interaktivnu prezentaciju proizvoda i usluga. Dajte ljudima odličan sadržaj i komunicirajte s potrošačima kako bi osetili pravu snagu socijalnih mreža/medija i uzjahali talas viralnog marketinga.

5. Integrirani marketing umesto samostalnih taktika
Apsolutni trend je okružiti potrošača svojom marketinškom porukom. Sve je više oglasa i marketinške komunikacije svakoga dana prema potrošačima stoga je važno da se poruka ne zagubi u tom mnoštvu. Upotrebite online oglašavanje, online video, PR tekstove, oglase i drugo, omogućivši potrošaču da sam odabere koji kanal oglašavanja mu najbolje odgovara. Upornom integriranom marketinškom porukom ćete postići podizanje svesnosti o brandu, prepoznatljivost branda, potražnju za brandom i odanost brandu. Budite prisutni svugde po malo (ili koliko vam budžet dozvoljava) pa makar kampanja trajala kraće, ali odziv će biti veći.

Mediji su danas više nego ikada upućeni na međusobnu saradnju. Granice između sredstava masovne komunikacije se sve više gube. Radio gledamo na televiziji, a na Internetu imamo sve medije koji su nam potrebni – novine, radijski i televizijski program. Posledica toga je da je izgled klasičnih medija, pre svega radija i štampe pod znakom pitanja.

Televizija i Internet su danas najdominantniji mediji. Pitanje budućnosti radija i štampanih medija stoji otvoreno. Emitovanje radijskog programa na televiziji i pad tiraža štampanih izdanja zbog toga što se mogu čitati na netu samo potvrđuju ovu tezu. Televizija još uvek ne brine za sebe ali u vreme sve brže ekspanzije Interneta i njena vodeća pozicija je uzdrmana. On-line čitanje, slušanje, gledanja postaju trend koji se ubrzano širi. Promene koje nastaju su sa jedne strane pozitivne i dovode do modernizacije „starih“ medija. Ali sa druge strane značajno utiču na njihov oblik prilagođavajući ih modernijim sredstvima komunikacije. Na taj način oni gube svoje „ja“ i pokoravaju se jačima od sebe. Najuočljivija posledica ovog trenda je nestajanje i gašenje do juče velikih i priznatih medija. Sve su to neminovnosti i zahtevi novih medija i medijskih tehnologija, njihove integracije i modernizacije. 

Gledanje radijskih stanica

Danas se na televizijskim ekranima svakodnevno mogu čuti  i odgovarajuće radio stanice. Radnim danima od 9h i 30 minuta na televiziji B92 emituje se emisija „Kažiprst“. U ovom slučaju se u redovan televizijski program ubacuje radijski. Preciznije, u radijski studio se stavlja kamera koja snima emisiju koja se emituje kao i svaka druga televizijska emisija. Pritom se ne ubacuje cela emisija već samo jedan njen deo, obično najzanimljiviji, a nakon završetka TV prenosa radijska emisija se nastavlja na klasičan način. Tu je i program radija „S“ koji se pušta na kanalima kablovskih operatera (Ikom) kao muzička podloga. Jedan od prvih pokušaja povezivanja radio i televizijskog programa bio je 6. oktobra 2000. godine, nakon rušenja starog režima. Tog jutra se na drugom programu Televizije Novi Sad, koja je tada bila sastavni deo RTS-a, emitovao program radija „021“. Još jedan način povezivanja ove dve vrste programa je putem uključenja radijskih voditelja u televizijske programe, naječešće jutarnje da bi se malo čuo i njihov glas na TV-u.

Ovo su primeri integrisanog radio-televizijskog programa. Do skoro, jedna od glavnih osobina radijskog programa je bila imaginacija koja je predstavljala i njegovu najveću prednost u odnosu na ostale medije. Mogli smo da čujemo samo glasove voditelja i njihovih sagovornika, a sve ostalo je bila stvar naše mašte. Sada su ti voditelji i njihovi gosti „dobili lica“. Koliko ova činjenica može predstavljati prednost toliko može biti i mana novog „televizijkog programa“. Za početak manja je opuštenost kako voditelja tako i njihovih sagovornika jer iako ih sluša na hiljade ljudi isto toliko ih i gleda. Postaje važan njihov izgled, do skoro nebitan jer ih niko nije video. Sada oni moraju biti lepo obučeni i sređeni kada dolaze na posao. Isto tako, mora se voditi računa i o izgledu studija;  i on mora biti namešten. U igri više nije samo intonacija govora. Možemo pratiti i gestove i mnogo bolje razumeti šta su učesnici radijskog programa želeli da kažu. Shodno tome, oni moraju biti dosta pažljiviji i pripremljeni kao da zaista gostuju na malim ekranima. Pa ipak, glavna promena koja nastaje posledica je glavne radijske osobine a to je da je to medij koji se sluša onako uzgred. A sada ga treba i gledati.

Postoje mišljenja da ovakav radijski program služi samo za popunjavanje rupa u televizijskoj šemi. Naravno, ukoliko je reč o kvalitetnom programu ne treba ga kritikovati jer je integracija medija nezaobilazan činilac našeg doba. Uostalom, nije se jednom dogodilo da nestane televizijska slika i da se kao podloga pusti radijski program da ne bismo gledali samo jednobojne ekrane. Mediji danas moraju da potpomažu jedni druge. 

Svi putevi vode na Internet

Novine bez online verzije nemaju budućnost pokazuju istraživanja javnog mnjenja. Dokaz za to je sve uočljivije opadanje tiraža štampanih izdanja. Nekoliko većih američkih dnevnih listova je zatvoreno ili je bankrotiralo (Los Angeles Times, Chicago Tribune). A razlog za to treba tražiti u ubrzanoj ekspanziji Interneta. Upravo je smanjenje prodaje najveći uzročnik gašenja časopisa i novina. Jer pad tiraža vodi i padu prihoda od oglašavanja. Direktna posledica toga je zatvaranje novina i časopisa. Nasuprot tome prihodi od online novina rastu za  više od 20% godišnje, tako da je očigledno da će do promena u ovim medijima neminovno doći i da će biti sredstava za njihov razvoj. Samo ih treba preusmeriti i promeniti sistem poslovanja. Internet je pred novine postavio veoma ozbiljne izazove

Do sada je glavni problem štampanih izdanja bio to što poslednji objavljuju vesti. Sada se ovaj nedostatak lako može rešiti. Vesti se mogu objaviti čim se događaj desi. Za to su zadužene čitave ekipe online novinara. I samim tim ne kaska se za ostalim medijima. U ovoj situaciji se verovatno gubi na analitičnosti tekstova karakterističnoj za novine, ali sve dok se celokupna štampana izdanja sutradan objavljuju na Internetu problema neće biti. Mada, činjenica je da se koncept istraživačkog novinarstva sve više dovodi u pitanje.

Javlja se i problem informisanosti građana koji nastaje kao posledica gašenja klasičnih novina jer je Internet još uvek manje dostupan. Čini se da je ipak glavni problem u navici da su novine kao štampana izdanja koja se kupuju ujutru na trafici nakon što se kupe hleb i cigarete. Na kraju i gašenje lokalnih novina predstavlja problem jer online izdanja ne pokrivaju dovoljno lokalne teme.

Ne može se govoriti o definitivnom nestanku štampanih medija. Novine uživaju poverenje velikog broja čitalaca i uvek će postojati ljudi koji ih kupuju. Kada se jednom shvate sve pogodnosti koje nose online novine (linkove ka dodatnom materijalu, ka srodnim tekstovima, ka opširnijim istraživanjima, video i tonskim zapisima) ali i neophodnost klasičnih štampanih izdanja zbog njihove selektivnosti informacija i veće kredibilnosti tekstova moći će zajedno da koegzistiraju i štampane i web novine bez opasnosti jedne po druge.

Do sada vodeći medij televizija ima slične probleme. Prema sajtu Economy, a koji prenosi istraživanje kompanija Internet Advertising Bureau i PricewaterhouseCoopers, vrednost oglašavanja na Internetu je porasla za 4,6% u odnosu na isti period prošle godine, a televizije se smanjila za 16%. Time je tržišni udeo u oglašavanju na Internetu dostigao 23,5% a na televiziji 21,9%. Po prvi put u istoriji Internet oglašavanje je premašilo televizijsko. Uzroci su sasvim jasni: ubrzano širenje globalne mreže i njena sve veća dostupnost, sve veći broj korisnika posebno među obrazovanijim i srednjim slojevima društva, kao i razvoj mobilnog Interneta.

Ovaj medij ipak nije pretrpeo neke drastične promene. Njena budućnost se još  uvek ne dovodi u pitanje. Ona će se razvijati uporedo sa tehničko-tehnološkim napretkom, zapošljavanjem i edukacijom mladih, obrazovanih ljudi i emitovanjem kvalitetnog programa. Razvoj digitalne televizije je samo jedan pravac u kome će se ovaj medij kretati u budućnosti. Tu je i OpenTV, sistem koji takođe odašinje digitalni signal, uz mogućnost naručivanja i snimanja emisija koje se nisu mogle gledati kada su bile emitovane, kao i mogućnost iznajmljivanja sadržaja iz digitalne videoteke. Ono što je definitivno je da se ovaj medij razvija i da je njegova svetla budućnost sigurna. Problem je jedino u gubitku primata, jer Internet ako ništa drugo, može da ponudi gledanje te iste televizije.

Na kraju krajeva nije bitno da li gledamo radio, čitamo novine na Internetu, gledamo televiziju na mobilnom telefonu već kakvi su njihovi tekstovi i program. Kvalitet je mnogo bitniji od forme. Nekada je bilo nepojmljivo shvatiti postojanje televizije u boji ili izlazak zvuka iz „radijske kutije“. Na isti način, možda nas i Internet sve pozitivno iznenadi.

Marija Dragić

izvor: bifonline.rs

Inspirisani tekstom o jednom neuobičajnom projektu zvanom I Want To Draw A Cat For You, odlučili smo da vas ovaj put upoznamo sa nekoliko „najglupljih“ načina na koje ljudi zarađuju novac. Ovaj, na prvi (pa tako i svaki drugi) pogled besmisleni projekat pokrenuo je čikaški komičar Steve Gadlin u maju prošle godine, sa nedvosmislenom namerom da istraži granice ljudske gluposti na taj način što će na tržište ponuditi sasvim nepotreban proizvod sa odličnom marketinškom kampanjom i posle toga samo čekati da mu novac padne u krilo. I to mu se desilo. Nije prošlo ni mesec dana od lansiranja reklame na nekim od vodećih medijskih kanala, kada je Gadlin ostvario profit od nekoliko hiljada dolara.

Premisa njegovog prizvoda je sledeća: mušterija za privlačnu cenu od 9.95 dolara može da dobije autentični crtež sada već proslavljenog crtača mačaka koji uglavnom liči na nešto što bi trogodišnje dete uspelo da nažvrlja. Crtež, naravno, uključuje i neku duhovitu poruku. Realno gledano, paradoksalnost ovog projekta i genijalnost početne ideje se ne dovode u pitanje, ali ono što nas zaista fascinira je činjenica da je toliko veliki broj ljudi oberučke prihvatio šalu! Istina je da danas, posle ovoliko vremena I Want To Draw A Cat For You više i nije samo uspeli satirični projekat, već pravi brend – a brend privlači kupce, bez obzira na to koliko oni smisla za humor imali ili ne.

Ovaj čudni mali biznis ipak je uspeo da nametne jedno ozbiljnije pitanje i to ne ono čuveno „Šta li su ljudi sve spremni da učine za novac?“, niti „Koliko su ljudi glupi?“, već jedno sasvim novo – “Koliko novca su ljudi spremni da odvoje za nešto za šta su svesni da je glupo?”

Kao što smo rekli i na početku teksta, ovaj put bismo želeli da vam predstavimo par interesantnih načina na koje ljudi širom sveta zarađuju novac (ponekad čak i jako puno novca). Na vama ostavljamo da odredite ko je tu zaista glup.

Virtual farming

Gotovo pola miliona ljudi u Kini zarađuje novac igrajući igrice na internetu tako što dobijeno zlato u igrici World of Warcraft prodaje ostalim igračima koji nisu tako umešni u igranju istih, a pri tom jednostavno imaju previše slobodnog vremena, te ne prežu od slobodnog korišćenja svojih kreditnih kartica. Fenomeni virtualnih multiplejer igrica kao što je World of Warcraft pokrenuo je ekspanziju različitih ideja za zarađivanje novca preko interneta. Osnovna valuta u ovim igricama je zlato, ali mnogi igrači ne žele da troše svoje dragoceno vreme kako bi ga zaradili sami, pa zato ogroman broj ljudi u Kini, i raznim drugim zemljama širom sveta, provode svoje radne dane igrajući ovu igru kako bi došli do zlata i prodavali ga zainteresovanim strankama za pravi novac. Neki su otišli čak korak dalje i počeli da pišu priručnike o tome na koje je načine (i na kojem nivou) najlakše doći do virtuelnog blaga.

The Million Dollar Homepage

Ovo je kruna svih ludih kreativnih ideja. Prosto je neverovatno koliko je prosta. Dakle, jedan mladić zvani Alex Tew, student iz Engleske, osnovao je ovaj sajt kako bi zaradio novac koji mu je potreban za studiranje. Osnovna ideja ovog sajta koji sadrži samo jednu stranicu od 1.000.000 piksela jeste da ona služi kao prostor za marketing svim onim firmama koje žele da se reklamiraju na tom mestu i to za samo 1 dolar po pikselu! Kupovina piksela nosi sa sobom mogućnost postavljanja male ikonice na zakupljenom mestu i linku ka određenoj firmi. Kada je lansiran 2005. godine, ovaj sajt je postao svojevrsni internet fenomen, a naredne godine, poslednjih 1000 piksela prodali su se na eBay aukciji. Pobednička ponuda iznosila je 38.100,00 dolara, što je doprinulo do ukupne zarade od 1.037.100,00 dolara. Tew je povodom velike popularnosti svog sajta izjavio da se posle lansiranja The Million Dollar Homepage projekta pojavio veliki broj sličnih sajtova koji su, takođe, reklamni prostor prodavali po pikselu, ali da nijedan od plagijatora nikada nije uspeo ni da se približi originalnom izdanju. Ovaj mladić je kasnije nastavio da se bavi osmišljavanjem drugih projekata čija je namena brzo bogaćenje.

Hungry Pod

Pošto je pomogla prijatelju oko prebacivanja muzike sa prevaziđenih muzičkih diskova na iPod i tako otkrila da postoji veliko tržište za uslugu koju ona može da ponudi, Catherine Keane je odlučila da osnuje sopstveni biznis prebacivanja muzike na tuđe iPod-ove i da to papreno naplati. Hungry Pod ima dva zadatka: prvi je da „nahrani“ vaš iPod sa muzikom sa vaših starih diskova, a drugi je da vam taj iPod i vašu muzičku kolekciju bezbedno vrati na kućnu adresu. Možda vam ova ideja na prvi pogled deluje totalno nepotrebno i pomalo idiotski, ali setite se samo onog vremena kada ste stare kućne snimke prebacivali sa video kaseta na CD-ove! E pa, ovo vam je isto to. Samo modernije. I to sa mogućnošću besplatne dostave!

Santa Mail

Prvo pravilo projekta SantaMail jeste da ne smete da pričate o projektu SantaMail. Bar ne svojoj deci.

O ovom projektu treba da znate da je on izuzetno surov. On se poigrava sa dečijim emocijama i tvrdo ukorenjenim verovanjima u Deda Mraza. Druga stvar koju biste trebali da znate o ovom projektu jeste da on donosi milione! Byron Reese je čovek koji je osnovao ovaj više nego isplativi sajt i koji se potpisuje kao Deda Mraz (bahati lažljivac, neki bi rekli). Njegov posao je sezonski i počinje tamo negde oko kraja novembra kada mu sa svih strana sveta stižu pisma mališana sa željama za Novu godinu i pitanjima za Deda Mraza. Naravno, pisma se šalju preko zlih posrednika – roditelja, a odgovori stižu na kućnu adresu posle naplate za uslugu od 10 dolara.

Amazing Butterflies

Ovo je jadan od onih naizgled besmislenih biznisa, koji su toliko besmisleni da ni sami osnivači tih firmi nisu verovali u uspeh istih. Jose Muniz započeo je posao prodavanja (živih) leptira preko interneta zbog opklade. Iako nismo sasvim sigurni u svrhu i početnu ideju ove opklade, iskreno verujemo da je drugi akter iste pošteno nagrabusio, s obzirom da se Muniz poprilično obogatio preko ovog sajta. Ponuda je šarenolika i zanimljiva, te preporučujemo da bar bacite pogled na stranicu.

Kao što ste i sami toga svesni, univerzalni recept za bogaćenje ne postoji, ali postoji nešto zajedničko što dele svi oni koji su uspeli da se obogate preko naizgled glupih i nepotrebnih poslova, a to je kreativnost. Ne zaboravite da je upravo kreativnost jedan od ključeva uspeha, pa možda i jedna od osnovnih pravila vođenja freelance biznisa. Ne dopustite sebi da vaše inovativne i zanimljive ideje prođu nezapaženo, jer to je, takođe, jedan od osnovnih koraka pri građenju sopstvene karijere.

Izvor: berzica blog