Svetski dan nauke na Univerzitetu u Kragujevcu
Svetski dan nauke – 10. novembar ustanovljen je na Svetskoj naučnoj konferenciji u Budimpešti 1999. godine sa ciljem da se skrene pažnja na potrebu za novom vezom između nauke i društva, a na predlog Uneska od 2002. godine obeležava se kao Svetski dan nauke za mir i razvoj.
Na Univerzitetu u Kragujevcu, Svetski dan nauke biće obeležen u sredu, 12. novembra 2025. godine sa početkom u 13.00 časova u Univerzitetskoj galeriji.
Tokom svečanosti biće uručene povelje istaknutim naučnicima Univerziteta u Kragujevcu, koji su uvršteni među 2% najuticajnijih svetskih naučnika na novoobjavljenoj Stanfordovoj listi za 2024. godinu, i to u dve kategorije: za izuzetan naučni doprinos ostvaren tokom karijere i za izuzetan naučni doprinos ostvaren u 2024. godini.
Ovogodišnje povelje istaknutim naučnicima koji su po prvi put verifikovani na Stanfordovoj listi za izuzetan naučni doprinos ostvaren u karijeri, biće dodeljene:
• Dr Svetlani Marković, redovnom profesoru Prirodno-matematičkog fakulteta;
• Dr Miroslavu Demiću, redovnom profesoru Fakulteta inženjerskih nauka;
Priznanja našim istaknutim naučnicima za izuzetan naučni doprinos i međunarodno priznate rezultate u naučnoistraživačkom radu, potvrđene
Stanfordovom listom za 2024. godinu, ove godine dobiće:
• Akademik Ivan Gutman (Prirodno-matematički fakultet)
• Dr Vladimir Stojanović (Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu)
• Dr Mihajlo Jakovljević (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Milena Ilić (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Boris Furtula (Prirodno-matematički fakultet)
• Dr Vladimir Jurišić (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Vladislav Volarević (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Zoran Marković (Institut za informacione tehnologije)
• Dr Blaža Ž. Stojanović (Fakultet inženjerskih nauka)
• Dr Predrag Boško Petrović (Fakultet tehničkih nauka u Čačku)
• Dr Nenad Filipović (Fakultet inženjerskih nauka)
• Dr Branislav Ranković (Prirodno-matematički fakultet)
• Dr Milan S. Stanković (Prirodno-matematički fakultet)
• Dr Branislav M. Jeremić (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Slobodan Janković (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Svetislav Savović (Prirodno-matematički fakultet)
• Dr Žiko B. Milanović (Institut za informacione tehnologije)
• Dr Raša Mladenović (Fakultet medicinskih nauka)
• Dr Ivan Jovanović (Fakultet medicinskih nauka)
Poseban deo programa biće posvećen predstavljanju rezultata projekata mladih istraživača i umetnika Univerziteta u Kragujevcu, realizovanih u periodu 2023–2025. godine, koji se finansiraju iz sredstava Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu.
U umetničkom delu programa nastupiće studenti iz klase redovnog profesora Filološko-umetničkog fakulteta Katarine Radovanović.
Promocija knjige GORKA PILULA
Zadovoljstvo nam je da Vas obavestimo o jednom javno-zdravstvenom događaju u Kragujevcu i molimo Vas da ga najavite i/ili propratite u skladu sa svojim mogućnostima.
Ovaj događaj organizujemo povodom 189 godina od osnivanja prve državne apoteke koja je počela sa radom u Kragujevcu oktobra 1836. godine kao “Knjažesko-pridvorna apoteka”, ali se ubrzo ustalilo ime “Praviteljstvena apoteka”. Veče će biti posvećeno prvom “knjaževskom apotekaru” Pavlu Iliću.
Zbog toga smo i odabrali prostor u okviru kompleksa objekata iz vremena kada je Kragujevac bio prva prestonica moderne Srbije.
Pozivamo Vas da u sredu, 05. novembra 2025. godine u 20:00 časova budete u Svečanoj sali Prve kragujevačke gimnazije.
Naši gosti će biti: Mr ph Jelena Manojlović, viši kustos, Muzej istorije farmacije, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, koja će održati predavanje:
“Pavle Ilić, Stevan Jakovljević, prva državna apoteka, književnost, farmacija – i sve to u Kragujevcu. Kakva je veza između ovih ličnosti i pojmova?”
Mr ph Pavle Zelić, autor knjige “Gorka pilula”https://laguna.rs/n6521_gorka_pilula_laguna.html
Magistar farmacije, diplomata, pisac i scenarista, Ekspert Svetske zdravstvene organizacije, Saveta Evrope i EU
Hjubert Hamfri stipendista 2021/22
Član Akademije farmaceutskih nauka Francuske
Menadžer za međunarodnu saradnju, evropske integracije i komunikacije u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije, Vlada Republike Srbije.
Događaj organizuje udruženje “CAZ” iz Kragujevca u saradnji sa agencijom za organizaciju događaja “Competency” iz Kragujevca.
Kako da organizujete prostor za rad od kuće?
Rad od kuće postao je nova realnost za veliki broj ljudi. Iako deluje praktično — bez odlaska na posao, gužve i dres koda — rad u kućnom okruženju donosi svoje izazove. Ključ uspešnog rada od kuće jeste efikasno organizovan prostor koji stimuliše produktivnost, fokus i dobro raspoloženje. Bez obzira na to da li imate čitavu sobu namenjenu kancelariji ili samo jedan kutak u dnevnoj sobi, pravilnim uređenjem i organizacijom možete značajno poboljšati kvalitet svog rada i opšte blagostanje.
U nastavku ćemo objasniti kako da postignete optimalan balans između udobnosti i funkcionalnosti, koje su najčešće greške prilikom organizacije prostora, kao i konkretne korake za stvaranje savršene radne atmosfere u vašem domu.
Pronađite i uredite pravi kutak za rad
Prvi korak u organizaciji prostora za rad od kuće jeste izbor odgovarajuće lokacije. Idealno bi bilo da to bude prostor koji je odvojen od ostatka doma — soba, kutak u spavaćoj sobi ili miran deo dnevne sobe. Bitno je da izaberete mesto gde možete da se koncentrišete bez stalnih ometanja. Svetlost, tišina i ventilacija su osnovni faktori koji utiču na kvalitet vašeg rada.
Kada pronađete idealnu lokaciju, obratite pažnju na raspored nameštaja. Sto bi trebalo da bude postavljen tako da imate prirodno svetlo s leve strane (ako ste dešnjak), kako biste izbegli senke pri pisanju ili radu.
Pored stola, obavezno obezbedite prostor za odlaganje — police, fioke ili ormariće. Korišćenje rešenja kao što su idealni klizači za fioke čini da se vaše fioke otvaraju glatko i tiho, čime se sprečava habanje i produžava vek trajanja nameštaja. Takvi detalji doprinose urednosti i praktičnosti prostora, što direktno utiče na efikasnost rada.
Zatim, obratite pažnju na boje i materijale. Svetlije nijanse poput bele, bež ili svetlosive vizuelno povećavaju prostor i deluju umirujuće. Ukoliko volite boje, možete dodati akcentni zid ili detalje u plavoj ili zelenoj nijansi koje podstiču fokus i kreativnost.
Osvetljenje – ključ produktivnosti i raspoloženja
Jedan od najpotcenjenijih, a najvažnijih aspekata radnog prostora jeste osvetljenje. Loše osvetljenje može izazvati zamor očiju, glavobolje, pa čak i pad koncentracije. Najbolja opcija uvek je prirodna svetlost, jer ona stimuliše lučenje serotonina, hormona dobrog raspoloženja. Zato, ako imate mogućnost, postavite radni sto blizu prozora.
Ipak, u mnogim domovima to nije uvek moguće. U tom slučaju, obavezno investirajte u kvalitetnu radnu lampu s podesivom jačinom svetla i toplinom boje. Toplo svetlo (oko 3000K) pogodno je za večernje sate jer opušta oči, dok hladnije svetlo (oko 5000K) stimuliše fokus i energiju tokom dana.
Kombinujte više izvora svetlosti — plafonsko, radno i ambijentalno osvetljenje. Na taj način možete prilagođavati atmosferu u prostoru u zavisnosti od zadataka i doba dana. Pravilno osvetljen prostor smanjuje stres, povećava koncentraciju i doprinosi profesionalnijem utisku vaše kućne kancelarije.
Organizacija i odlaganje – red stvara jasnoću
Neredi i zatrpan sto direktno utiču na vašu produktivnost. Organizacija radnog prostora nije samo estetsko pitanje, već i psihološki faktor koji utiče na efikasnost i fokus. Studije pokazuju da ljudi koji rade u urednim prostorima imaju i do 20% bolju koncentraciju od onih koji rade u neredu.
Prvo pravilo je: svaka stvar mora imati svoje mesto. Dokumente odlažite u fascikle, fioke ili kutije sa oznakama. Koristite vertikalne police kako biste uštedeli prostor na stolu. U digitalnom svetu, sličan princip važi i za elektronske dokumente – kreirajte jasno organizovane foldere i redovno ih ažurirajte.
Investirajte u pametna rešenja za kablove. Kabelske organizatore, trake i držače možete postaviti ispod stola kako biste izbegli nered i zapetljane kablove. Time vaš sto deluje urednije i profesionalnije.
Takođe, uvedite rutinu – na kraju svakog radnog dana odvojite pet minuta za brzo sređivanje prostora. Ova navika stvara osećaj kontrole i priprema vas mentalno za sledeći radni dan.
Boje, mirisi i teksture
Ambijent u kojem radite direktno utiče na vaše raspoloženje, energiju i kreativnost. Psihologija prostora je naučna disciplina koja proučava kako boje, materijali i mirisi utiču na ljudsku psihu.
Na primer, plava boja podstiče koncentraciju i smirenost, dok zelena stvara balans i relaksaciju. Ako radite u stresnom okruženju, dodajte detalje u zelenim tonovima – biljke, slike ili tekstil. S druge strane, žuta boja stimuliše optimizam i kreativnost, pa je odlična za one koji se bave stvaralačkim profesijama.
Mirisi takođe imaju snažan efekat. Aromaterapija može povećati produktivnost i smanjiti stres. Ulja lavande, eukaliptusa ili limuna deluju umirujuće i osvežavajuće. Međutim, uvek birajte blage mirise kako ne biste preopteretili prostor.
Teksture i materijali, poput drvenih površina, mekanih tepiha ili lanenih zavesa, doprinose osećaju topline i udobnosti. Kombinacijom prirodnih materijala i pravilno izabranih boja možete stvoriti prostor koji motiviše, ali i opušta.Organizacija prostora za rad od kuće nije samo pitanje estetike – to je investicija u vašu produktivnost, zdravlje i mentalnu jasnoću. Uređen prostor znači uređen um. A uređen um je najvažniji preduslov svake produktivne i kreativne karijere – bez obzira na to gde se nalazite. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
Majstori na ceni: zanati koji se ponovo traže
U vremenu kada se automatizacija i digitalizacija sve više uvode u industriju, zanati koji su vekovima bili temelj domaće ekonomije ponovo pokazuju svoju vrednost. Ljudi sve više cene praktične veštine i stručnost koju majstori unose u proizvodnju, popravke i kreativne procese. Tradicionalni zanati, od obrade metala do drveta, postaju ne samo deo kulturnog nasleđa, već i ozbiljna karijerna opcija za one koji žele stabilnu i profitabilnu profesiju.
Ovaj tekst istražuje zašto su zanati ponovo traženi, kako lokalne potrebe i tržište utiču na potražnju za majstorima, i koje veštine danas donose najveću vrednost i prilike za rad.
Metal, kreativnost i stabilna profesija
Jedan od sektora u kojem majstori ponovo zauzimaju značajno mesto jeste obrada metala. Prodaja obojenih metala u Novom Sadu pokazuje koliko je tržište aktivno i kako traženi stručnjaci doprinose rastu proizvodnje i lokalne ekonomije. Rad sa metalima nije samo zanat, već i kreativni proces u kojem preciznost, znanje materijala i tehničke veštine omogućavaju stvaranje kvalitetnih proizvoda.
Za one koji se odluče da rade u ovom sektoru, prednosti su višestruke. Osim stabilnog prihoda, rad sa metalima pruža i mogućnost usavršavanja kroz praktično iskustvo, razvijanje novih tehnika i učenje specifičnih procedura. Stručnost u obradi metala motiviše radnike i privlači ih u profesiju jer je tržište kompetitivno i prepoznaje vrednost kvalitetnog majstora.
Pored ekonomskog efekta, metalni zanati imaju i kulturnu vrednost. Restauracija i proizvodnja metalnih predmeta za umetničke, industrijske ili arhitektonske potrebe čuvaju tradiciju i pružaju estetiku, što dodatno povećava interesovanje tržišta. Kombinacija praktičnog rada i kreativnosti čini ovaj zanat izuzetno atraktivnim za sve koji žele da spoje umetnost i stabilnu profesiju.
Drvodelje i rad sa prirodnim materijalom
Drveni zanati doživljavaju renesansu jer ljudi sve više cene ručno rađen nameštaj, unutrašnje uređenje i restauraciju starih komada. Rad sa drvetom zahteva preciznost, strpljenje i kreativnost, a rezultat je proizvod koji nosi autentičnost i dugovečnost. Veštine drvodelja omogućavaju da se stvaraju proizvodi visoke vrednosti, od unikatnog nameštaja do detalja u enterijeru.
Manja preduzeća i radionice koja se bave drvenim zanatima beleže povećanu potražnju, kako od strane privatnih klijenata, tako i u segmentu turizma i ugostiteljstva. Restauracija starih komada, kreiranje specijalnih poklona ili tematskog enterijera postaje profitabilan posao, a istovremeno čuva lokalnu tradiciju. Kombinovanje praktičnog znanja i estetike čini da drveni zanati ne gube vrednost u savremenom tržištu.
Za radnike, prednost drvodelskih poslova je i mogućnost fleksibilnog rada i kreiranja sopstvenih projekata. Ljudi koji ovladaju ovim veštinama često postaju traženi majstori, jer tržište prepoznaje kvalitet i originalnost. Povećana potražnja za rukotvorinama motiviše nove generacije da uče zanat i razvijaju lokalnu ekonomiju kroz kreativni rad.
Tekstil i stari zanati u modernom svetu
Tekstilni zanati, poput krojača, šnajdera i tapetara, takođe doživljavaju novi bum. Ljudi sve više cene kvalitet, ručni rad i personalizovane proizvode. Tradicionalni tekstilni poslovi danas omogućavaju razvoj malih radionica koje se fokusiraju na restauraciju starog nameštaja, kreiranje modnih komada ili lokalnih suvenira.
Ova industrija privlači radnike jer kombinuje praktično znanje, kreativnost i direktan kontakt sa klijentima. Majstori u tekstilnoj proizvodnji postaju cenjeni, jer njihova stručnost i preciznost omogućavaju visok kvalitet proizvoda. Povećana vidljivost zanata kroz turizam i online prodaju dodatno motiviše radnike da ulažu u svoje veštine i razvijaju poslovanje.
U savremenom svetu, tekstilni zanati nisu samo obrt, već i način da se stvori održiva ekonomija. Kombinacija tradicije i modernog marketinga omogućava da proizvodi imaju veći domet, a lokalni zanati postaju konkurentni i na regionalnom tržištu. Oživljavanje starih zanata kroz kreativnost i inovacije daje novu perspektivu industriji i stvara prilike za stabilan prihod.
Sinergija koja jača lokalnu ekonomiju
Turizam u manjim gradovima i planinskim oblastima stvara dodatnu vrednost za zanate. Posetioci traže unikatne proizvode, zanatske suvenire i autentična iskustva. Sinergija između turizma i zanatske proizvodnje omogućava da stari zanati ponovo postanu profitabilni i relevantni.
Domaćinstva i male firme mogu organizovati radionice, degustacije i interaktivne demonstracije, što ne samo da povećava prihode, već i motiviše radnike i angažuje lokalnu zajednicu. Turistički posetioci često prepoznaju vrednost ručno izrađenih proizvoda i spremni su da plate premium cenu za autentičnost. Kombinacija turizma i zanatske proizvodnje doprinosi očuvanju tradicije, povećava ekonomske tokove i stvara nova radna mesta.
Ova sinergija ima dugoročni efekat – povećava vidljivost lokalnih proizvoda, privlači investicije i omogućava malim zanatlijama da razviju svoje radionice u profitabilne biznise. Revitalizacija zanata kroz turizam pokazuje kako stara industrija može biti moderna prilika za razvoj lokalne ekonomije.
Majstori su ponovo na ceni, jer njihovo znanje i veštine nude stabilnost, profitabilnost i kreativne mogućnosti. Revitalizacija zanata kroz inovacije, turizam i timski rad omogućava lokalnim zajednicama da poboljšaju ekonomsku situaciju i privuku mlade stručnjake.
Poljoprivreda, zanati, obrada metala, drvodeljstvo i tekstil danas nude prilike za dugoročno održiv posao. Stari zanati kombinuju tradiciju i inovacije, dok turizam stvara dodatu vrednost i nove prihode. Ljubitelji zanata, mladi majstori i preduzetnici mogu kroz ove sektore izgraditi profitabilan i stabilan biznis, dok lokalna ekonomija dobija novu perspektivu i šansu za rast.
Za još kvalitetnih tekstova, pratite naš sajt
EKRANIZACIJA KULTNOG ROMANA PREMIJERNO U CINEPLEXX BIG KRAGUJEVAC BIOSKOPU
,,Hajduk u Beogradu“ uz prisustvo ekipe filma, 13. novembra od 19.30 časova.
Kragujevac. 31. 10. 2025 – Svečana premijera filma ,,Hajduk u Beogradu” uz prisustvo ekipe filma zakazana je za četvrtak, 13. novembar od 19.30 časova u Cineplexx BIG Kragujevac bioskopu. Ulaznice su uveliko u prodaji na blagajni bioskopa i online putem aplikacije i sajta. Obezbedi svoje mesto na vreme, da zajedno pozdravimo ekipu filma.
,,Hajduk u Beogradu” je priča o dečaku koji se iz manjeg mesta, zajedno sa svojom porodicom, doseljava u Beograd. Upisuje se u novu školu i postaje deo VIII5 razreda. Pred novog đaka postavljeni su brojni izazovi uklapanja u novo društvo, a on se trudi da bude prihvaćen i kao dobar drug i kao odličan đak, ali i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk spoznaje da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka…. a to je ljubav.
Pored mladog glumca Todora Jovanovića koji tumači glavnu ulogu Gligorija Pecikoze Hajduka, uloge drugara iz razreda igraju i Sofija Trifunović kao prijateljica i Hajdukova velika ljubav Vesna, zatim Martin Zoričić u ulozi Vlade Indijanca, Vera Ćetković kao Roberta, Andrej Kostjukov kao Himalaja i mnogi drugi. Ovi glumci mlađe genracije pred kojima je tek uspešna karijera, zajedno su se našli na setu, sa našim već istaknutim i renomiranim imenima glumačke scene kao što su Sloboda Mićalović, u ulozi Hajdukove majke i Dragan Mićanović u ulozi oca. Kao razredna čuvenog odeljenja našla se glumica Ana Lečić, a u filmu igraju i Srđan Timarov, Nikola Kojo, Milena Predić, Jelica Sretenović, Pavle Jerinić i drugi.
Ne propustite premijeru filma ,,Hajduk u Beogradu” uz prisustvo ekipe u Cineplexx BIG Kragujevac bioskopu u četvrtak, 13. novembra. Vidimo se.
Najbolje destinacije za rafting u regionu
Rafting je postao jedan od najuzbudljivijih sportova na otvorenom u našem regionu, i stoga on privlači ljubitelje prirode, avanturiste i zaljubljenike u putovanja iz svih krajeva planete. Sa svojim prelepim pejzažima, veličanstvenim planinskim masivima i kristalno čistim rekama koje seku duboke kanjone, Balkan nudi neponovljivu priliku za rafting avanture. Za razliku od nekih delova sveta gde je rafting isključivo vezan za adrenalin i avanturu, ovde se on doživljava kao spoj uzbudljivih brzaka, netaknute divljine i opuštanja. Upravo ta jedinstvena kombinacija čini naš region obaveznom destinacijom i za iskusne raftere i za početnike željne novog iskustva, a ako i vi tražite mesto na koje možete da odete i uživate u raftingu, evo nekoliko predloga koji bi mogli da vam budu korisni.
Reka Tara, Crna Gora – dragulj Balkana
Reka Tara, poznata i kao „suza Evrope“, jedna je od najpoznatijih rafting destinacija na Balkanu. Ona prolazi kroz zadivljujući kanjon Tare – drugi najdublji kanjon na svetu posle Velikog kanjona u Americi. Rafting deonica duga 82 kilometra poznata je po tirkiznoj vodi, gustim šumama i brzacima koji se smenjuju od mirnih delova do intenzivnih izazova. Za mnoge avanturiste, spuštanje Tarom nije samo vožnja puna adrenalina, već i prilika da se doživi netaknuta priroda zaštićena u Nacionalnom parku Durmitor, koji je pod zaštitom UNESCO-a. Kampovi uz reku omogućavaju da se rafting kombinuje sa pešačenjem, kupanjem i posmatranjem zvezda, što Taru čini nezaboravnim iskustvom koje može da traje od jednog do sedam ili čak deset dana.
Reka Neretva, Bosna i Hercegovina – spoj avanture i istorije
Reka Neretva je još jedan dragulj Balkana, a protiče od planina Bosne i Hercegovine do Jadranskog mora. Poznata po svojoj smaragdno zelenoj vodi, Neretva je pravi rafting centar, posebno u gornjem kanjonu kod Konjica. Ova deonica pruža uzbudljive brzake, ali i mirne delove na kojima možete da uživate u prelepim pejzažima. Pored prirodnih lepota, rafting na Neretvi pruža i priliku da se doživi bogata istorija Bosne i celog regiona, naročito ovog dela koji je igrao važnu ulogu u istorijskim događajima koji su menjali sudbinu Evrope i sveta. Mnoge organizovane ture sa vodičem uključuju posete Konjicu, istorijskom gradu sa osmanskim mostovima, kao i degustaciju tradicionalne bosanske kuhinje. Ova kombinacija kulturnog otkrića i adrenalinske zabave izdvaja Neretvu kao jedinstvenu destinaciju u celom svetu.
Reka Drina, Srbija i Bosna i Hercegovina – avantura sa pogledom na granici
Reka Drina, koja protiče duž granice Srbije i Bosne, poznata je po svojoj lepoti i mirnoći. Iako možda nema ekstremne brzake kao Tara ili Neretva, ona nudi blaže, porodične rafting avanture koje očaravaju prelepim pejzažima. Drina vijuga kroz zelene doline i šumovite planine, pružajući savršena mesta za piknike i kupanje, a prostori kao što su uzbudljivi rafting centar Tara mogu da se pretvore u vaš savršeni dom za višednevni odmor. Drinska regata, tradicionalni letnji festival, postala je kulturni vrhunac koji okuplja hiljade učesnika koji niz reku plove na splavovima, kajacima ili čak improvizovanim čamcima. Za one koji traže spoj prirode, avanture i društvene zabave, rafting na Drini je savršen izbor.
Reka Vjosa, Albanija – poslednja divlja reka Evrope
Ova reka često se naziva poslednjom divljom rekom Evrope, i zbog toga je Vjosa u Albaniji ostala gotovo netaknuta branama i ljudskim intervencijama. Proteže se više od 270 kilometara, od Grčke do jadranske obale, dok albanski deo reke postaje sve popularniji među rafterima zahvaljujući divljim brzacima, slikovitim klisurama i bogatstvu biljnog i životinjskog sveta. Vjosa nudi i delove koji su pogodni za početnike, ali i one izazovnije, čime postaje dostupna svim profilima ljubitelja raftinga. Posebno iskustvo ovde donosi osećaj boravka u potpuno netaknutoj prirodi, što je prava retkost u današnjoj Evropi. Napori da se Vjosa zaštiti kao nacionalni park dodatno naglašavaju njen značaj, a rafting je idealan način da se ovo prirodno blago doživi iz prve ruke.
Reka Cetina, Hrvatska – avantura uz Jadran
Za putnike koji žele da spoje odmor na obali sa avanturom na reci, reka Cetina u Hrvatskoj predstavlja idealan izbor. Ona se uliva u Jadran kod popularnog turističkog grada Omiša i nudi uzbudljivo rafting iskustvo nadohvat poznatih hrvatskih plaža. Kanjon, vodopadi i pećine duž reke stvaraju impresivan prirodni ambijent, dok brzaci pružaju kombinaciju adrenalina i pristupačnosti za početnike. Rafting ture na Cetini često uključuju skokove sa stena, istraživanje pećina i kupanje u bistrim jezerima i bazenima, a taj spoj uzbuđenja na vodi i mediteranskog odmora čini Cetinu posebnom destinacijom.
Balkan je pravi raj za ljubitelje raftinga, a reke koje protiču ovim regionom zadovoljavaju sve tipove avanturista. Za one koji traže više od sporta, rafting pruža iskustvo koje objedinjuje divlju prirodu, istoriju i zajedništvo, a bilo da želite ekstremne brzake ili lagano spuštanje, balkanske reke obećavaju uspomene koje će trajati ceo život!
Kako mašina za pranje sudova može pomoći u borbi protiv kućne prljavštine?
Zbog svog imena, mašina za pranje sudova se nastanila u našim glavama kao kuhinjski aparat koji se koristi isključivo za pranje posuđa. Međutim , mašina za pranje sudova može poslužiti za mnogo više od tanjira za pranje i čaša. Mašina za pranje sudova je idealna za pranje mnogih plastičnih i metalnih predmeta za domaćinstvo koje koristimo svaki dan, a često ne peremo onoliko redovno koliko bi trebalo. Donosimo vam samo nekoliko iznenađujućih i praktičnih stvari koje možete oprati u veš mašini.
- Plastične igračke
Svi brinemo o zdravlju dece, ali ne vodimo dovoljno računa o čistoći dečjih igračaka. Mašina za pranje sudova je idealno rešenje za brigu o higijeni igračaka. Sve plastične igračke kao što su lego kocke, plastične figurice i sve slično što je napravljeno od tvrde plastike možete slobodno staviti u mašinu za pranje sudova. Istovremeno , pazite da ne ubacite igračke koje imaju električne delove, jer će takve igračke prestati da rade u kontaktu sa vodom. Radi lakšeg rukovanja, predlažemo da sve igračke prilikom pranja stavite u mrežastu vrećicu kako se ne bi izgubile i lakše osušile.
- Češljevi i češljevi
Druga vrsta plastičnih stvari koje se mogu vrlo dobro oprati u mašini za pranje sudova su češljevi i četke za kosu. Pre nego što stavite češljeve i četke za pranje, uklonite svu kosu sa njih tako da ne ostane u mašini za pranje sudova. Takođe, pazite da ne ubacite češljeve koji su drveni u mašinu za pranje sudova, jer drvene stvari nisu dizajnirane za pranje u mašini za pranje sudova. Takođe, imajte na umu da četke sa električnim ili termičkim komponentama nikada ne treba ubacivati u mašinu za pranje sudova.
- Stalci i pladnjevi iz rerne
Jedna stvar koju mnogi ne pamte da peru u mašini za pranje sudova su rešetke i pladnjevi iz kuhinjske pećnice. Ovo je najbrži način da operete velike tacne koje su služile za nedeljni ručak. Pored pladnjeva, u mašinu za pranje sudova možete staviti i metalne police iz rerne, koje se zbog svoje veličine nespretno peru u sudoperu. Takođe, ne zaboravite da možete oprati i staklenu posudu iz mikrotalasne pećnice u mašini za pranje veša, koju svi često zaboravljamo da operemo.
- Organizatori stola
Mnogi od nas ne obraćaju dovoljno pažnje na čistoću raznih organizatora sa naših stolova. Slobodno stavite sve organizatore koji su plastični ili metalni u vašu mašinu za pranje veša s vremena na vreme. Plastični držači u kojima držite olovke, spajalice i sve ostalo što koristite za rad često su zanemareni i znate kako da akumulirate prašinu i prljavštinu u njima. Skratite svoj rad i operite sve organizatore sa stola odjednom kako biste olakšali početak novih radnih pobeda.
- Spužve i kuhinjske četke
Jedna od stvari koje malo ljudi misli da stavi u mašinu za pranje sudova su kuhinjske četke i sunđeri. Kada perete ove stvari, pazite šta stavljate u veš mašinu sa njima, tako da se posuđe i četka kojom perete tvrdoglavu prljavštinu u kuhinji ne peru zajedno. Imajte na umu da će se sunđeri niskog kvaliteta verovatno raspasti u mašini za pranje sudova na visokoj temperaturi.
- Delovi kuhinjskih aparata
Sokovnici , blenderi i svi ostali delovi kuhinjskih aparata koji se teško peru u sudoperu će se veoma lako oprati u mašini za pranje sudova . Uverite se da su to plastični delovi, a ako niste sigurni da li su dozvoljeni u mašini za pranje sudova, proverite oznake na njima.
- Voće i povrće
Mnogi od nas ne znaju da mašine za pranje sudova imaju mogućnost pranja bez deterdženta. Na ovom programu možete lako oprati veću količinu voća i povrća ako vam je potrebna. Povrće poput krompira ili voća poput jabuka idealno je za pranje u veš mašini, jer ima čvrstu koru koja se neće oštetiti u pranju.
Mašina za pranje sudova je svestran kućni aparat koji može pomoći u pranju raznobojnih predmeta za domaćinstvo. Obavezno pročitajte uputstva o tome kako da koristite proizvod pre nego što stavite predmet u mašinu za pranje sudova. Uglavnom sve metalne i plastične stvari mogu se prati u mašini za pranje sudova, osim onih koje imaju električne delove. Visoke temperature vode koje se mogu postići tokom pranja mogu oštetiti stvari tokom pranja, pa pažljivo birajte programe pranja prilikom pranja nekih predmeta koji nisu dizajnirani za pranje u veš mašini.
Zašto je važno preuzimanje rizika u biznisu?
U svetu biznisa, rizik je neizbežan pratilac svake ozbiljne odluke. Bilo da se radi o pokretanju nove firme, lansiranju inovativnog proizvoda ili ulaganju u nepoznato tržište, nijedan značajan napredak ne može se postići bez preuzimanja određenog stepena rizika.
U nastavku ovog teksta istražićemo pet razloga zašto je preuzimanje rizika u biznisu od suštinskog značaja i šta to može doneti preduzetnicima koji su spremni da izađu iz svoje zone komfora.
Rizik je put do inovacija i napretka
Inovacije nikada ne nastaju u okruženju potpunog komfora. Preuzimanje rizika omogućava preduzetnicima da istražuju nove ideje, tehnologije i pristupe, čime se otvaraju vrata ka konkurentskoj prednosti na tržištu. Kompanije koje se drže isključivo sigurnih puteva, često ostaju zarobljene u prošlosti, dok one koje se usude da rizikuju oblikuju budućnost.
Kao što se u svetu igara na sreću može videti da oni koji traže slot igre sa najviše besplatnih spinova dobijaju priliku za veći dobitak bez dodatnog ulaganja, tako i u biznisu pametno preuzeti rizici otvaraju šansu za ostvarivanje mnogo većih rezultata. Ključ je u tome da se rizik ne shvati kao gubitak, već kao investicija u mogućnost.
Preduzeća nikada ne bi postala globalni lideri da njihovi osnivači nisu rizikovali – bilo kroz ulaganje u nepoznate tehnologije, bilo kroz promenu postojećih poslovnih modela. Zato je važno da svaka kompanija razvije kulturu u kojoj se podstiče inovativno razmišljanje i spremnost da se testiraju nove ideje, čak i ako one ponekad ne daju željeni rezultat. Svaka neuspešna inovacija samo je korak bliže onoj pravoj, koja može promeniti čitavo tržište.
Prilika za učenje i rast
Jedan od najvažnijih benefita preuzimanja rizika jeste činjenica da čak i neuspeh može biti neprocenjiva lekcija. U poslovnom svetu neuspeh ne znači kraj, već priliku da se iz grešaka nauči i razvije otpornost. Preduzetnici koji se nikada ne usuđuju da rizikuju lišavaju sebe ovih važnih lekcija i ostaju na nivou proseka.
Kada dođe do neuspeha, važno je analizirati šta je pošlo po zlu, razumeti uzroke i na osnovu toga razviti bolje strategije za budućnost. Ovakav pristup jača kritičko razmišljanje, fleksibilnost i sposobnost donošenja boljih odluka u budućnosti. Drugim rečima, neuspeh je deo puta ka uspehu, a rizik je kapija kroz koju moramo proći.
Psihološke studije potvrđuju da ljudi koji se suočavaju sa izazovima razvijaju veću otpornost i mentalnu snagu. Isto važi i za preduzetnike – oni koji su prošli kroz neuspehe obično postaju najbolji lideri, jer su naučili kako da se nose sa neizvesnošću i kako da preokrenu negativna iskustva u prilike za rast.
Dakle, rizik nas uči da posmatramo neuspeh ne kao pretnju, već kao alat za lični i profesionalni razvoj. Najveće lekcije u biznisu dolaze upravo iz trenutaka kada se stvari nisu odvile onako kako smo želeli.
Diferencijacija na tržištu
U savremenom biznisu, konkurencija je jača nego ikad. Oni koji žele da se izdvoje moraju pronaći način da budu drugačiji. Preuzimanje rizika često znači hrabrost da se ide protiv ustaljenih normi i da se ponudi tržištu nešto što do tada nije postojalo.
Kada preduzeće preuzme rizik i uvede inovativni proizvod ili uslugu, ono automatski privlači pažnju tržišta i medija. Potrošači vole brendove koji pomeraju granice, jer im oni nude iskustvo koje konkurencija ne može. To stvara lojalnost i povećava prepoznatljivost brenda.
Rizik otvara vrata ka novim prilikama
Mnogi preduzetnici ostaju zatvoreni u okviru onoga što već poznaju, bojeći se da istraže nova tržišta ili poslovne modele. Međutim, upravo u tim neistraženim oblastima se kriju najveće šanse. Rizik je ulaznica za nove prilike koje bi inače ostale nevidljive.
Ekspanzija na nova tržišta, ulaganje u nepoznate sektore ili saradnja sa inovativnim partnerima mogu delovati zastrašujuće, ali oni otvaraju mogućnosti za širenje poslovanja na načine koji nisu bili predvidivi. Velike kompanije danas ne bi bile globalni igrači da nisu rizikovale širenjem izvan svojih početnih granica.
Nove prilike takođe mogu dolaziti u obliku neočekivanih partnerstava ili tehnologija koje menjaju industriju. Preduzetnik koji je spreman da prepozna i iskoristi ovakve momente, čak i kada oni nose rizik, gradi kompaniju koja je spremna za budućnost.
Rizik gradi liderstvo i kredibilitet
U svetu biznisa, lideri nisu oni koji samo održavaju status quo, već oni koji imaju hrabrosti da donose teške odluke i preuzmu odgovornost za njihove posledice. Preuzimanje rizika pokazuje sposobnost lidera da veruje u svoju viziju i da inspiriše druge da je slede.
Zaposleni u kompaniji gledaju na menadžere i vlasnike kao na primere. Kada lider pokaže da je spreman da rizikuje i uloži sebe u nešto novo, to stvara kulturu poverenja i motivacije unutar tima. Ljudi žele da rade u okruženju gde se podstiče hrabrost i inovativnost.
Takođe, rizik donosi kredibilitet i na tržištu. Investitori, partneri i kupci cene one kompanije koje su spremne da se izbore za svoje mesto na tržištu, umesto da igraju na sigurno. Takve kompanije se percipiraju kao proaktivne i dinamične, što dodatno jača njihov ugled.Preuzimanje rizika u biznisu nije samo opcija – to je neophodan uslov za rast, inovaciju i dugoročni uspeh. Za preduzetnike je važno da rizik ne posmatraju kao pretnju, već kao alat za kreiranje budućnosti. Naravno, to ne znači da rizike treba preuzimati nepromišljeno. Ključ uspeha je u dobroj pripremi, analizi i balansiranju između opreza i hrabrosti. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
Koliko smo spremni da platimo za bolju budućnost?
Svi govorimo o boljoj budućnosti – o održivoj ekonomiji, čistijem vazduhu, sigurnijim gradovima i zdravijem životu. Ipak, pitanje koje retko postavljamo naglas jeste: koliko smo zaista spremni da platimo da bismo do nje stigli? Svaka velika promena, od ekoloških standarda do novih tehnologija, ima svoju cenu. Ona se ne meri samo novcem, već i vremenom, strpljenjem i spremnošću da prihvatimo promene u načinu života.
Kada pogledamo oko sebe, shvatićemo da smo već uveliko u procesu tranzicije. Pojavljuju se nova pravila u poslovanju, proizvodi koji obećavaju da su ekološki prihvatljiviji, investicije u energiju, saobraćaj i infrastrukturu. Ali dok država, kompanije i međunarodne institucije prepoznaju značaj tih ulaganja, građani često stoje pred dilemama: da li je sadašnji trošak opravdan za obećanu korist koja dolazi tek sutra?
Zelena budućnost i cene koje dolaze uz nju
Ideja o zelenijem i održivijem društvu više nije samo deo političkih govora i vizija aktivista. Ona postaje deo naših svakodnevnih odluka – od toga šta kupujemo, gde investiramo, pa sve do toga kako živimo. Kada se sagleda celokupna slika, jasno je da održivost ima svoju cenu, ali i da ta cena donosi dugoročne koristi.
Primer za to su vozila na struju. Mnogi od vas se možda i dalje pitaju da li su električni automobili zaista isplativi, ali kada pogledate trendove, postaje jasno da kada su u pitanju novi električni automobili cena danas postaje sve konkurentnija i povoljnija. Trošak je veći u startu, ali manji na duge staze – manje goriva, manje servisa i povlastice u mnogim gradovima.
Zelena tranzicija zahteva ulaganja koja se vraćaju tek vremenom. Isto je i sa solarnim panelima, energetski efikasnim prozorima, izolacijom ili ugradnjom toplotnih pumpi. Možda ćete u trenutku pomisliti da su to troškovi koje je teško opravdati, ali realnost pokazuje da upravo te investicije stvaraju dugoročne uštede i smanjuju zavisnost od poskupljenja energenata.
Upravo ovde dolazimo do suštine pitanja – da li smo spremni da platimo danas da bismo imali sigurnost sutra? Iako je tranzicija skupa, ona je istovremeno i najjeftinije rešenje ako se gleda na period od nekoliko decenija. Ako ne investiramo sada, platićemo mnogo više kasnije – bilo kroz više račune, veće posledice prirodnih katastrofa ili narušeni kvalitet života.
Između troška i investicije
Energetska efikasnost i razvoj infrastrukture predstavljaju možda najvidljivije polje gde se troškovi i koristi direktno sudaraju. Građani često strahuju od iznosa koje treba da plate za modernizaciju svojih domova – bilo da je u pitanju zamena stolarije, izolacija ili prelazak na obnovljive izvore energije. Ipak, istina je da se upravo na tim poljima krije najveća dugoročna ušteda.
Energetski efikasan dom znači manji račun, ali i veću vrednost na tržištu. Nekretnine koje ispunjavaju standarde efikasnosti već sada dostižu više cene, jer ljudi sve više traže stabilnost i održivost. Isto važi i za poslovne zgrade. Kompanije koje investiraju u zelene tehnologije ne samo da smanjuju troškove, već grade i reputaciju koja im pomaže da privuku klijente i investitore.
S druge strane, ulaganje u infrastrukturu nije trošak samo države. Privatni sektor i građani su deo tog procesa. Gradovi koji se opredeljuju za pametne mreže, modernizaciju javnog prevoza i razvoj biciklističkih staza pokazuju da je budućnost moguća, ali da ima cenu.
Pitanje koje se nameće jeste – ko je spreman da preuzme taj teret i kada? Ako ne plaćamo unapred, kasnije ćemo platiti kroz saobraćajne gužve, zagađenje i lošiji kvalitet života.
Zdravlje kao dugoročna računica
Najčešće zaboravljamo da i naše zdravlje ima svoju cenu. I to ne samo kada se razbolimo, već i dok smo zdravi. Sistematski pregledi, privatno zdravstveno osiguranje, članarina u teretani ili kvalitetnija ishrana deluju kao „nepotrebni“ troškovi dok se sve čini u redu. Ali, kao i kod energije, preventiva je uvek jeftinija od posledica.
Zdravlje nije luksuz, već investicija. Novac koji ulažete u prevenciju i kvalitet života sada, sutra vam može uštedeti ogromne iznose koje biste morali da izdvojite za lečenje. Ovo je posebno vidljivo i u poslovnom svetu, gde kompanije koje ulažu u dobrobit zaposlenih beleže manji broj bolovanja i veću produktivnost.
Iako mnogi građani Srbije i dalje zaziru od privatnih zdravstvenih polisa, trend pokazuje da interesovanje raste. Ljudi polako shvataju da zdravlje ne može da čeka i da je ulaganje u sopstveno telo i um najveći garant sigurne budućnosti. A pitanje koje stoji iza svega glasi – koliko smo spremni da platimo sada da bismo kasnije imali više vremena, snage i zdravlja?
Obrazovanje i znanje kao najvrednija valuta budućnosti
Ako postoji polje u kojem troškovi deluju visoki, a vrednost gotovo neprocenjiva, onda je to obrazovanje. Kursevi, specijalizacije, škole stranih jezika ili digitalnih veština nisu samo izdaci, već investicije koje direktno utiču na to gde ćete biti za deset godina.
Znanje je valuta koja nikada ne gubi na vrednosti. Iako možda mislite da su cene školarina ili obuka previsoke, istina je da upravo one otvaraju vrata ka sigurnijim i bolje plaćenim poslovima. Na tržištu rada koje se menja iz dana u dan, oni koji ulažu u sebe su oni koji ostaju konkurentni.
Roditelji su takođe svesni ove realnosti i sve više ulažu u obrazovanje dece. Privatne škole, časovi jezika, dodatne vannastavne aktivnosti – sve to postaje sastavni deo budžeta. Na prvi pogled, deluje kao veliki trošak, ali je zapravo najvažnija investicija za budućnost porodice. Zato je pitanje koliko smo spremni da platimo sada za sigurnost koja dolazi kasnije jedno od ključnih za društvo koje želi da napreduje.
Male promene, veliki efekti
Često se govori o velikim ulaganjima, ali budućnost zavisi i od malih, svakodnevnih odluka. Da li ćemo kupiti energetski efikasnu sijalicu? Da li ćemo platiti malo više za proizvod koji traje duže? Da li ćemo odvojiti vreme i novac da bismo reciklirali ili štedeli vodu? Sve te odluke na prvi pogled deluju nebitno, ali u zbiru čine ogromnu razliku.
Sitni troškovi danas znače veliku uštedu sutra. Kada kupujete kvalitetniji uređaj, vi zapravo kupujete sigurnost da ga nećete popravljati svake godine. Kada odlučite da investirate u sitne promene, gradite sistem u kojem vaše okruženje postaje stabilnije. Upravo u tome leži vrednost malih koraka – oni menjaju kulturu i stvaraju naviku koja osigurava budućnost.
Najveći izazov je promena mentaliteta. Dokle god gledamo na budućnost kao na nešto daleko, nećemo biti spremni da investiramo u nju danas. Ali kada shvatimo da budućnost počinje od malih odluka u sadašnjosti, bićemo spremni da platimo cenu.
Kada se sve sabere, pitanje nije da li ćemo platiti za bolju budućnost, već kada i na koji način. Cena budućnosti nije samo u novcu, već i u navikama i spremnosti da menjamo svoj način života.
U poslovnom svetu, oni koji ulažu na vreme dobijaju prednost. U životu pojedinca, isto pravilo važi. Oni koji su spremni da danas plate više, sutra žive mirnije, sigurnije i kvalitetnije. Budućnost se ne čeka, ona se gradi – i to svakom našom odlukom.
Sledeći put kada se suočite sa troškom koji izgleda visok, zapitajte se: da li zapravo trošim, ili investiram? Upravo u tom odgovoru leži razlika između života u sadašnjosti i pripreme za bolju budućnost.
Održana akcija čišćenja i uređenja Spomen-parka „Kragujevački oktobar“
Tradicionalno, uoči komemorativne manifestacije Veliki školski čas,održana je radna akcija, u okviru koje je očišćen i uređen deo Spomen-parka. Akcija je organizovana u subotu, 11. oktobra 2025. godine.
Učesnici ekološke radne akcije su bili:
Organizator akcije bio je i ove godine Klub akcijaša i volontera Kragujevca, kao i partneri: Veterani Vojne policije Srbije, GO SUBNOR;, OŠ „III kragujevački bataljon”, Srednja škola „Knez Aleksandar Karađorđević”, volonteri Crvenog krsta, građani dobrovoljci i zaposleni u Spomen-parku „Kragujevački oktobar“.
Akcija je obuhvatila čišćenje i uklanjanje otpada u delu kod Erdoglijskog potoka, košenje travnatih površina, krčenje nepoželjnog rastinja i uređenje staze, koja vodi od spomenika Streljanim đacima i profesorima ka Vojničkom groblju, u memorijalnom kompleksu. Akcija je realizovana uz podršku grada Kragujevca.
Spomen – park se zahvaljuje svima koji su učestvovali u akciji, najpre Klubu akcijaša i volontera, kao i svim partnerima, volonterima i prijateljima parka, a posebno učenicima osnovcima i srednjoškolcima. Njihovo angažovanje nije samo pomoć u fizičkom smislu, već i snažan doprinos očuvanju istorijskog pamćenja i negovanju mira.
Cilj akcije bio je:
očuvanje memorijalnog prostora,
podizanje svesti o značaju istorijskog nasleđa,
negovanje kulture sećanja,
podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine,
promocija volontiranja i zajedničkog društvenog angažovanja.
Učesnicima akcije su svojim primerom pokazali koliko je važno biti aktivan član zajednice. Njihovo učešće, iskustvo i posvećenost ostavili su snažan utisak poslali poruku mlađim generacijama — da je briga o zajedničkoj istoriji i prostoru odgovornost svih nas.
Svečana dodela sertifikata prvoj generaciji koja je završila KPS Konsultant za cirkularnu ekonomiju na UniKg
U Svečanoj sali Ekonomskog fakulteta u četvrtak, 2. oktobra 2025. godine, sa početkom u 17 časova biće upriličena svečana dodela sertifikata prvoj generaciji koja je sa uspehom završila Kratki program studija – Konsultant za cirkularnu ekonomiju
Kratki program studija Konsultant za cirkularnu ekonomiju na Univerzitetu u Kragujevcu realizuje se od 2024. godine i do 1. avgusta ove godine ovaj program sa uspehom je završilo 23 studenta prve upisane generacije.
Rastuća potreba za razvojem zelene i cirkularne ekonomije predstavlja jedan od ključnih globalnih trendova današnjice. Zelena ekonomija je ekonomski model koji promoviše održivi razvoj, smanjenje ekoloških rizika i efikasno korišćenje resursa, bez degradacije životne sredine. Cirkularna ekonomija, kao njen važan segment, zasniva se na principima zatvorenih tokova materijala, dizajna bez otpada i regeneracije prirodnih sistema, čime se produžava životni ciklus proizvoda i smanjuje količina otpada.
Stručnjaci procenjuju da uvođenje cirkularne ekonomije u Srbiji može doneti otvaranje desetina hiljada novih radnih mesta, posebno u sektorima reciklaže, upravljanja otpadom, eko-dizajna i održivih tehnologija. U Evropi i svetu već raste potražnja za profesionalcima kao što su menadžeri za cirkularnu ekonomiju, analitičari održivih lanaca snabdevanja, konsultanti za ekološke standarde, stručnjaci za e otpad, kao i projektni menadžeri u oblasti zelenih inovacija.
Prva generacija je kroz ovaj program stekla znanja i veštine koje ih osposobljavaju da osmišljavaju i sprovode strategije cirkularnosti, učestvuju u kreiranju javnih politika, unapređuju proizvodne procese i daju podršku privredi i javnom sektoru u tranziciji ka održivom razvoju. Njihova uloga biće od suštinskog značaja za transformaciju ekonomije i društva ka ekološki odgovornijem i ekonomski otpornijem sistemu, što je u skladu sa vizijom Univerziteta u Kragujevcu da obrazuje stručnjake koji odgovaraju na najvažnije izazove savremenog sveta.
Kragujevački oktobar u Spomen parku Šumarice 2025. godine
Spomen-park “Kragujevački oktobar”, u znak sećanja na žrtve Kragujevačke tragedije, tokom oktobra meseca organizuje tradicionalne manifestacije.
Na centralnoj manifestaciji „Veliki školski čas“ biće izvedena poema pisca Dragana Boškovića „Srce zemlje“ u režiji Marka Đorđevića. Promocija poeme biće organizovana u okviru tradicionalne manifestacije „Bdenje“ 20. oktobra u muzeju „21. oktobar“. Iste večeri biće svečano otvorena izložba 23. Međunarodnog bijenalnog salona antiratne karikature „Kragujevac 2025“ i uručene nagrade dobitnicima.
Ove godine obeležava se 50 godina od osnivanja jedne od najdugovečnijih muzičkih manifestacija naše zemlje, “Oktobru hododarje – OKTOH”. Tim povodom planiran je bogat program koji čine ansambli, pojedinci i institucije koji su u prethodnim decenijama dali svoj doprinos ovoj manifestaciji. Povodom obeležavanja jubileja, OKTOH će biti svečano otvoren 2. oktobra. U okviru programa, nakon uvodnih obraćanja, biće prikazan kratak dokumentarni film “Kad muzika govori”, autora novinara Dejana Đusića, kao i koncert ansambla “Renesans”, ansambla koji je bio deo programa prvog OKTOH-a 1975. godine.
U toku oktobra meseca, publici će se predstaviti HOR RTS-a, sa dirigentom Olgom Biserčić, duo harmonika/klarinet dva izuzetna umetnika, profesora Vladimira Blagojevića i Aleksandra Tasića, Gradski kamerni hor “Liceum”, pod dirigentskom palicom Igora Sarajlića. Nastupom eminentne umetnice, violončelistkinje Ksenije Janković, koja je takođe nastupila na prvom OKTOH-u 1975. godine, upotpunjena je retrospektiva umetnika iz baštine OKTOH-a. Nju će na klaviru pratiti čuvena pijanistkinja Žaklin Buržes Monuri. Ovogodišnji OKTOH simbolično se završava učešćem najmlađih umetnika našeg grada, koncertom učenika Muzičke škole “Dr Miloje Milojević” i studenata Filološko-umetničkog fakulteta.