Izložba Kragujevačkih umetnika u Galeriji Mostovi Balkana
U četvrtak 29. aprila u 19 časova biće otvorena tradicionalna Prolećna izložba crteža članova LUKa. Dobrodošli u Gradsku galeriju “Mostovi Balkana”.
Koncept života bez šećera i ishrana koja je okrenuta zdravlju i prirodi
Da li može da se jede krem bez šećera, kolač ili čokolada, a da ukus bude jednako dobar? Slična pitanja i slatke želje u ishrani su i dalje tu, ali ovoga puta sa drugačijim odgovorom. Da, moguće je.
Krem, neodoljivi slatki namaz koji pri samoj pomisli stvara osećaj užitka. Tu je i čokolada, nezaobilazna poslastica. Moguće je da se zasladite i uživate u odličnom ukusu, a da pritom ne unosite beli šećer koji je štetan po zdravlje organizma posebno za kardiovaskularni sistem. Pored toga dodati šećeri u proizvodima utiču na stvaranje viška kilograma i vremenom prekomernim unosima u ishrani vode ka gojaznosti.
Zato saznajte o zdravoj opciji koja u svojoj online prodavnici ima proizvode bez šećera i prirodne zaslađivače. Više na novom Schwan BLOG-u, brend zdrave hrane i proizvoda bez šećera. Novosti o konceptu života, ishrane koja je okrenuta zdravlju i prirodi.
Foto izvor: Pexel photo by Nataliya Vaitkevich
Nova Mastercard studija: e-trgovina slamka spasa za maloprodaju
Kako su zbog Covid-19 pandemije potrošači širom sveta ostali kod kuće, gotovo sve, od namirnica do baštenskih potrepština, kupovalo se onlajn. Prema najnovijem izveštaju Mastercard Recovery Insights, to je rezultiralo u dodatnih 900 milijardi dolara potrošenih na onlajn trgovinu širom sveta tokom 2020. godine. Drugim rečima: udeo e- trgovine je 2020. iznosio približno 1 dolar od svakih 5 dolara potrošenih u maloprodaji, u odnosu na oko 1 dolar od svakih 7 potrošenih tokom 2019. Za trgovce u maloprodaji, restorane i druge velike i male kompanije, onlajn mogućnost prodaje bila je preko potrebana slamka spasa jer je narušena potrošačka potrošnja na fizičkim mestim prodaje, i očekuje se da će otprilike 20-30% globalnog prelaska na digitalne tehnologije uzrokovanog pandemijom biti trajno.
Izveštaj se oslanja na anonimizovane i zbirne podatke o prodajnim aktivnostima obavljenim putem Mastercard mreže, kao i na analizu koju je sproveo Mastercard Ekonomski Institut. Analiza daje dublji prikaz šta ovo znači za svaku pojedinačnu državu i sektore robe i usluge, kako na tržišnom, tako i na prekograničnom nivou. „Dok su potrošači bili kod kuće, njihov novac je putovao daleko zahvaljujući e-trgovini”, kaže Briklin Dajer, glavni ekonomista u kompaniji Mastercard i šef Mastercard Ekonomskog Instituta.
„Ovo ima značajne implikacije, a zemlje i kompanije koje su postavile digitalno poslovanje kao prioritet nastavljaju da ostvaruju benefite. Naša analiza pokazuje da i najmanje kompanije beleže koristi kada se prebace na digitalne kanale.” Iako digitalna transformacija nije ni univerzalna ni konzistentna – zbog geografskih, ekonomskih i razlika u kućnim prihodima – izveštaj otkriva nekoliko ključnih trendova:
Ranije usvajanje digitalnih tehnologija ubrzava razvoj: privrede koje su pre krize bile digitalo razvijenije – poput Velike Britanije i SAD-a – zabeležile su veće dobitke u prelasku na digitalnu trgovinu u domaćem prometu, za koje se takođe čini da će biti trajnije u odnosu na zemlje koje su pre krize imale manji udeo e-trgovine, kao što su Argentina i Meksiko. Azijsko pacifički region, Severna Amerika i Evropa regije su koje su najsnažnije podsticale usvajanje e-trgovine.
Digitalne pobede koje su ostvarile prehrambene i diskontne trgovine zadržaće se u narednom periodu: Maloprodajni sektori sa osnovnim namirnicama, koji su pre krize imali najmanji digitalni udeo, zabeležili su neke od najvećih dobitaka kako su se potrošači prilagođavali novim okolnostima. Kako se budu formirale nove potrošačke navike i s obzirom na nisku bazu korisnika pre krize, predviđamo da će se 70-80% rasta e trgovine u segmentu prehrambenih proizvoda zadržati trajno.
Međunarodna e-trgovina porasla je za 25-30% tokom pandemije: Međunarodna e- trgovina porasla je i u obimu prodaje i u broju različitih zemalja u kojima su kupci pravili narudžbine. Kako je mnogo više izbora dostupno, potrošnja na nivou međunarodne e- trgovine porasla je za oko 25-30% od marta 2020. do februara 2021. godine.
Potrošači koriste veći broj e-trgovina, kupujući od onlajn trgovaca i do 30% više: Odražavajući prošireni izbor za potrošača, naša analiza pokazuje da potrošači širom sveta kupuju na većem broju veb lokacija i onlajn prodajnih mesta nego pre. Stanovnici zemalja poput Italije i Saudijske Arabije kupuju u proseku za 33% više sa onlajn trgovina, a za njima slede oni iz Rusije i Velike Britanije.
Mastercard Recovery Insigts: trgovinska E-volucija studiju možete pogledati na https://go.mastercardservices.com/commerce-e-volution-eur-press
#
Metodologija
Izveštaj se oslanja na anonimizovane i zbirne podatke o prodajnim aktivnostima putem Mastercard mreže i analizu koju je sproveo Mastercard Ekonomski Institut. 1 Mastercard Ekonomski Institut se oslanjao na aktivnosti unutar Mastercard mreže i modelovao je studiju prema globalnoj maloprodajnoj e-trgovini za sve vrste plaćanja kako bi odredio dodatnu potrošnju u e-trgovinama na malo i to na osnovu odstupanja od trenda.
O Mastercard Ekonomskom institutu
Ekonomski Institut kompanije Mastercard pokrenut je 2020. godine u svrhu analiziranja makroekonomskih trendova kroz prizmu potrošača. Tim ekonomista, analitičara i data naučnika oslanja se na uvide kompanije Mastercard – oslanjajući se na Mastercard potrošački puls (Mastercard SpendingPulse™) i podatke trećih strana kako bi pružio redovno izveštavanje o ekonomskim pitanjima za ključne korisnike, partnere i regulatore.
O kompaniji Mastercard
Mastercard je globalna tehnološka kompanija u oblasti platne industrije. Naša misija je da pomežemo i osnažimo inkluzivnu, digitalnu ekonomiju od koje korist imaju svi i svuda time što transakcije činimo sigurnim, jednostavnim, pametnim i pristupačnim. Kroz korištenje sigurnih podataka i mreže, partnerstava i oslanjajući se na neprocjenjive strasti, naše inovacije i rješenja pomažu pojedincima, finansijskim institucijama, vladama i poslovnim subjektima da ostvare svoj najveći potencijal. Naš koeficijent pristojnosti (DQ) je u osnovi naše poslovne kulture i svega što radimo unutar kompanije i izvan nje. Sa vezama na preko 210 tržišta i teritorija, mi gradimo održivi svijet u kome su neprocjenjive mogućnosti svima dostupne.
,,Jedini izlaz“ film na specijalnoj akciji 1+1 gratis od 8. do 11. aprila
Specijalna akcija u Cineplexx Kragujevac Plaza bioskopu očekuje vas od 8. do 11. aprila. Za kupovinu jedne ulaznice za projekciju filma ,,Jedini izlaz“, drugu dobijate gratis. Ulaznice su u prodaji.
Film ,,Jedini izlaz“, reditelja Darka Nikolića u Srbiji je do sada videlo skoro sedamdeset hiljada gledalaca. Iako triler nije zastupljen žanr kod nas, o kvalitetu dovoljno govori broj gledalaca u bioskopima iako se radi sa smanjenim kapacitetima i ograničenim radnim vremenom. U prilog kvalitetu ide i činjenica da se ovo ostvarenje još uvek nalazi na repertoarima bioskopa i dva meseca nakon početka bioskopskog života.
Šest godina nakon što joj je muž, čuveni beogradski advokat, stradao u požaru, Ana Kolar (Anđelka Prpić) dobija informacije, koji dovode u pitanje sve što je mislila da zna o tragediji, ali i o svojoj porodici. Paralelno, iznenadna smrt najboljeg druga njegove ćerke, uvlači inspektora Dejana Štrpca (Ljuba Bandović) u lanac zločina, koji počinje misteroznim nestankom mlade advokatice od pre šest godina. Dok sve radi protiv njih, dvoje junaka započinju zajedničku potragu za istinom, koja ih suočava sa mrežom laži, ucena i ubistava, ali i mračnim tajnama iz sopstvene prošlosti.
Ne propustite priliku da po sjajnoj akciji 1+1, od 8. do 11. aprila pogledate film ,,Jedini izlaz“ u Cineplexx Kragujevac Plaza bioskopu.
Trejler filma ,,Jedini izlaz“ – https://youtu.be/1_q8MGOolQE
Ulaznice su u prodaji!
Gde online naručiti odličan i preukusan roštilj, ali brzo?
Sam naslov je zapravo je pitanje vezano za našu anketu na sajtu, ovog meseca prvo mesto je osvojio Mljacko roštilj, tome je svakako doprinelo novo web mesto tj. platforma za naručivanje na adresi www.mljacko.rs.
Websajt je povezan sa njihovom online platformom za naručivanje, Mljacko je među retkim firmama u zemlji koja ima svoju platformu za naručivanje hrane pored već komercijalnih platformi. Ekipa naših novinara je stalna mušterija Mljacko.rs online platforme za naručivanje.
Mljacko se koji se nalazi trenutno na 6 lokacija zajedno sa proizvodnjom. Brend “Mljacko” počinje sa radom 2014. godine. Proizvodnja se zasniva na domaćoj recepturi i sledi slogan koji glasi “Sledimo duh naših predaka”, s toga je koncipirana na domaćim proizvodima, domaćoj proizvodnji, začinima i dimljenju isključivo u zanatskim uslovima na bukovom drvetu i vatri.
Cilj im je da kada se izgovori “Mljacko” kao i do sada prva asocijacija, odnosno misao bude nešto domaće, nešto naše i kvalitetno, ukus koji je jedinstven, koji pamtimo i uvek mu se vraćamo.
Dodatne informacije:
www.mljacko.rs
GDE MOŽETE PRONAĆI MLJACKO ROŠTILJ:
Radoja Domanovića bb – 034/356 099
Bulevar kraljice Marije 3 – 034/252 525
Stojana Protića 113 – 069/143 14 11, 034/ 201 632
Kraljevačkog bataljona 32 – 034/254 254
Atinska 10 – 034/25 11 11
Proizvodnja – Beloševac
Bore Milutinovića 34
034/356 857
Radno vreme
Ponedeljak – Subota : 07:00 do 24:00
Nedelja : 08:00 do 16:00
CENTRALA I DOSTAVA
Stojana Protića 113. 34000 Kragujevac
069/143 14 11, 034/ 201 632
Raspisan književni konkurs “Novica Tadić” za mlade pesnike
Na inicijativu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka raspisuje javni poziv za
Književni konkurs
„NOVICA TADIĆ“
za mlade pesnike
Konkurs se raspisuje u znak sećanja na pesnika Novicu Tadića, čiji je opus obeležio srpsku poeziju na razmeđu 20. i 21. veka i čiji autorski status prevladava sve poetičke i druge podele na aktuelnoj književnoj sceni, a u cilju podsticanja stvaralaštva mladih pesnika na srpskom jeziku. Konkurs je prvi put raspisan 2018. godine.
Pravo učešća na konkursu imaju svi pesnici koji u trenutku raspisivanja konkursa nisu navršili više od 35 godina života i koji pišu na srpskom jeziku, bez obzira u kojoj državi žive.
Neobjavljene rukopise pesničkih zbirki, obima do pet autorskih tabaka (80 autorskih stranica), autori treba da dostave isključivo poštom, u pet štampanih primeraka, na adresu: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Rige od Fere 4, 11 000 Beograd (sa naznakom: Konkurs „Novica Tadić“). Radovi se potpisuju šifrom, na prvoj strani rukopisa, iznad naslova. Uz rukopise u posebnom zatvorenom kovertu treba dostaviti rešenje šifre, sa sledećim podacima: šifra, ime i prezime, adresa, broj telefona, elektronska adresa i godina rođenja.
Autor na konkurs može poslati samo jedan rukopis. Ranije objavljivani i nagrađivani radovi, izbori iz prethodno objavljivanih zbirki pesama i radovi potpisani imenom i prezimenom umesto šifrom neće biti uzimani u obzir.
Petočlana komisija će pregledati sve prispele radove i izabrati najviše tri rukopisa, a rezultati konkursa će biti objavljeni najkasnije do 17. jula 2021. godine, dana rođenja Novice Tadića.
Dobitnici će biti nagrađeni plaketom sa likom Novice Tadića, objavljivanjem nagrađenih rukopisa u okviru edicije „Prisustva“, nazvanoj po prvoj pesničkoj zbirci Novice Tadića, pokrenutoj u okviru izdavačke delatnosti Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, kao i novčanim iznosom iz nagradnog fonda od ukupno 100.000 dinara neto, koji će biti isplaćen u vidu autorskog honorara za objavljenu zbirku.
Rok za slanje rukopisa je 27. april 2021. godine.
PUTUJTE OPUŠTENO, RASTEREĆNO I PRE SVEGA BEZBEDNO
Putovanja nas iznova i iznova raduju već tokom iščekivanja, planiranja, a čine srećnima u trenuncima sadašnjosti. Nakon povratka sećanjem obnavljaju našu dušu stvarajući osećaj ispunjenosti. Ništa nije tako daleko kako nam se nekada činilo. Letom do željenih destinacija, putujte opušteno, rasterećno i pre svega bezbedno.
Sa Beogradskog Aerodroma Nikola Tesla nam poručuju da ćemo se osećati bezbedno, posebno zbog preduzetih mera prevencije tokom pandemije KOVID-19. Preporučujemo da se dobro informišete pre polaska i planirate svoje putovanje već danas. Pored toga, tu je za Vas kombi prevoz do aerodroma.
Bilo da želite stići brzo i efikasno do Aerodroma ili sa njega otići do željene lokacije sa Vama je X-Limo. Pomenuta firma je specializovana za prevoz putnika sa željene adrese do aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, kao i za doček putnika i kombi prevoz putnika i prtljaga kombijem sa aerodroma u Beogradu do željene destinacije širom Srbije. Po Vašem zahtevu može se organizovati i transfer sa/do aerodroma Tuzla, Temišvar i Niš.
Drago nam je što imamo na koga da se oslonimo prilikom polaska i dolaska. Neko profesionalno obavlja posao i tu je za nas kada nam je to najpotrebnije. Kadkad je pred nama X put koji želimo preći da bismo tamo negde ostvarili svoj plan, posetili bližnje ili prijatelje, urezali u pamćenje neko novo iskustvo, pogled i draž. Možemo uživati i tokom samog puta, istovremeno ne dozvoljavajući da samo krajnji cilj bude jedini užitak već i njegovo dostizanja. Sećajmo se tog puta, onoga što smo prošli, naučili, osetili i doživeli sami ili u društvu. Eto još jednog nezaboravnog i pozitivnog iskustva putovanja.
Za kraj neka bude kao što je pisao pesnik T.S. Eliot: Proći mnoge puteve, vratiti se kući i gledati sve kao da je prvi put.
Kragujevac prvi u Srbiji po obimu kupoprodaje nekretnina
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, kupoprodaja stanova u Srbiji u februaru, u odnosu na januar, porasla je za 22,4 odsto, a najveći skok u obimu prometa od čak 57,6 odsto zabeležen je u Kragujevcu.
Kako prenosi Radio-televizija Kragujevac (RTK) u Privrednoj komori građevinske industrije Srbije smatraju da je razlog tome ubrzani privredni razvoj Kragujevca, koji je i industrijski i univerzitetski centar.
Pominju i važnost blizine Moravskog i Koridora 10 i izgrađenu infrastrukturu za laku i tešku industriju, zbog kojih Kragujevac postaje sve interesantniji za domaće i investitore iz inostranstva.
„Očekuje se, tako da kažem, jedan bum u mnogim privrednim delatnostima koje se mogu i koje će se otvoriti u Kragujevcu. To je najverovatnije u vrlo skoroj budućnosti“, rekao je potpredsednik Privredne komore građevinske industrije Srbije Goran Rodić.
On je dodao da su mnogi pohrlili da već avansiraju pojedina građevinska zemljišta i da se pripremaju da investiraju u Kragujevac, zbog čega su skočile naglo i cene stanova i cene zemljišta u tom gradu.
„Nije tako veliki broj stanova i ovo što je izgrađeno u Kragujevcu nije mnogo, ali baš zato, pošto su stanovi zakon ponude i potražnje, potražnja je velika, ponuda mala i zato su cene i skočile. To je jedan tržišni parametar ekonomski koji se zadesio u ovom momentu u Kragujevcu“, rekao je Rodić za RTK.
S obzirom na to da je univerzitetski grad i za život jeftiniji od Beograda, mnogi u Kragujevcu kupuju stanove za decu studente, navodi RTK.
Otvorene prijave za jedanaesti ciklus programa Nacionalnih stipendija “Za žene u nauci”
Otvorene prijave za jedanaesti ciklus programa Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“
Mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i ove godine mogu da konkurišu za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal – UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal – UNESCO For Women in Science).
Konkurs za 2021. godinu je u toku i prijave su otvorene do 30. aprila ove godine. U okviru jedanaestog ciklusa ovog programa u Srbiji, najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Za stipendije „Za žene u nauci“ mogu da konkurišu naučnice koje se bave naučno istraživačkim radom u oblasti prirodnih nauka, imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije. Prijave se podnose elektronskim putem, a na veb sajtu www.zeneunauci.co.rs moguće je naći više informacija o samom programu i načinu prijavljivanja, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu.
Program Nacionalnih stipendija deo je velikog globalnog programa L’Oréal – UNESCO „Za žene u nauci“ koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše talentovane žene u svetu nauke, njihovu ulogu u društvu, kao i doprinos naučnom napretku. Trenutno program postoji u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L’Oréal Balkan. Svake godine stipendije se dodeljuju sa ciljem daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja mladih naučnica, pružajući im podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji.
Učešćem u programu, ovim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci. Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne
žene“, L’Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet.
O svetskom programu „Za žene u nauci“
Samo 28% istraživača u svetu su žene (Izveštaj UNESCO o nauci do 2030, iz 2015. godine), a manje od 3% su dobitnice Nobelove nagrade iz oblasti nauke.
L’Oréal-UNESCO „Za žene u nauci“ je jedinstveni, svetski poznat program kreiran da promoviše i ohrabri žene koje daju svoj doprinos naučnom napretku u svetu. Postoji od 1998. godine kada su ustanovljene Nagrade „Za žene u nauci“, koju godišnje dobija pet najuspešnijih naučnica u svetu. Danas ovaj program, pored nagrada, obuhvata i inicijativu „Internacionalne zvezde u usponu“ (International Rising Tallents), kao i regionalne i nacionalne stipendije „Za žene u nauci“ koje se svake godine dodeljuju mladim naučnicama širom sveta. Inicijativa „Za žene u nauci“ postala je referentna tačka za međunarodna naučna dostignuća, vrsta javnog foruma i neprocenjiv izvor motivacije, podrške i inspiracije ženama u oblasti nauke.
Podrška kompanijama za vakcinaciju svojih zaposlenih
U organizovanoj vakcinaciji do sada je dato blizu 60 hiljada vakcina, a od tog broja 22 hiljade Kragujevčana u potpunosti je završilo proces vakcinacije. Za postizanje kolektivnog imuniteta potrebno je barem još 30 000 imunizacija, izjavila je dr Gordana Damnjanović članica Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i koordinatorka za primenu protivepidemijskih mera. Kako bismo to podstakli, a imajući u vidu da postoji veliko interesovanje privrednog sektora u našem gradu da se prijave proces imunizacije uspostavljen je dogovor da se u proces uključi Privredna komora Srbije Regionalna privredna komora Kragujevac,
Želimo da pospešimo imunizaciju i imamo mogućnosti da preko Kol centra u okviru Situacionog centra iskoristimo priliku i pozovemo sve naše sugrađane koji se nisu prijavili za vakcinisanje da to učine, jer od broja prijavljenih zavisi broj vakcina koje kao Grad dobijamo od instituta „Batut“. U prethodnom periodu pozivali smo udruženja, civilni sektor, javne ustanove a za sugrađane koji su nepokretni obezbedili da Služba kućnog lečenja Doma zdravlja izađe na teren, a od sutra se u organizovani proces imunizacije, uključuje i Regionalna privredna komora Kragujevac, kazala je Damnjanović.
Dosadašnji proces imunizacije je išao dobro, ali jasno je da postoji potreba da se on ubrza. Imajući u vidu spremnost zdravstevnog sistema i grada Kragujevca, prilika je da se uz podršku Privredne komora Srbije Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog okruga organizovano imunizuju zaposleni u kompanijama koji to žele, kazao je Predrag Lučić, direktor RPK. Veliki broj trgovinskih i proizvodnih lanaca izrazile su interes da pristupe procesu imunizacije i kontaktiraju Štab za vanredne situacije, a to mogu da učine preko odgovornih lica u svojim kompanijama. Lučić je pozvao sve bez obzira na delatnost i veličinu sa teritorije grada Kragujevca da kontaktiraju Kol centar, a ukoliko imaju bilo kakve nedoumice i Regionalnu privrednu komoru Kragujevac. Od posebnog je interesa da se izvrši ubrzana imunizacija zaposlenih koji su na svojim radnim mestima posebno izloženi riziku od zaražavanja Kovidom -19, a to su veliki trgovinski lanci, banke i čitav niz drugiuh organizacija koje imaju šalterski tip rada.
Privreda grada Kragujevca i Šumadije i Pomoravlja ostvaruje značajne rezulate a posebno kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena i izvoz, zato je i od posebnog značaja pre svega po zdravlje zaposlenih ali i performanse naše privrede, ubrzana imunizacija u privredi grada Kragujevca, sa kojom ćemo započeti sutra, poručio je direktor Regionalne privredne komore.
U sistem eUprave vakcinacije, preko Kol centra uvedeno je 1500 naših sugrađana. Unošenje ličnih podataka obavljaju operateri Situacionog centra koji su na osnovu potpisane izjave ovlašćeni od strane Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Isto tako će biti i za zaposlene u kompanijama, kazao je Dragoš Radovanović, načelnik Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane. Podatke koje ćemo dobiti od strane menadžmenta kompanija, unosićemo u njihovo ime. Ovo je prilika da se građani i samostalno prijavljuju, jer ovim ne remetimo postojeću proceduru. Svi će dobijati SMS poruke ili mejl sa informacijma o tome kada da se jave, u kom terminu i na kom punktu će biti vakcinisani, pojasnio je Radovanović i poručio da na ovaj način želimo da pomognemo firmama da unos u sistem eUprave bude što veći, kako bi dobili određene količine vakcina.
Brojevi telefona Situacionog centra su 505 800, 505 811, 505 812, 505 825, 505 842.
Za Fijatove radnike u Kragujevcu posao u Slovačkoj
Na oglasnim tablama u pogonima kompanije Fijat Krajsler automobili (FCA) Srbija, u Kragujevcu, juče ranom zorom osvanule su informacije kojima menadžment FCA Srbija poziva radnike da se dobrovoljno prijave za rad u fabrici Stelantisa, odnosno još uvek Pežo – Sitroen u gradu Trnava, u Slovačkoj.
Foto: FoNet /Dragan Antonic
Pojedini menadžeri kragujevačkog FCA tokom prepodneva su, saznaje naš list, po pogonima kompanije, u Montaži, pre svega, vijali radnike da se prijave za rad u Slovačkoj, ali je odziv, barem za sada, kako doznajemo – slab.
Prema izvorima Danasa, menadžment FCA Srbija, izvesno na osnovu naloga iz centrale Stelantisa, planira u u Slovačku na rad pošalje nekoliko stotina radnika, koji u kragujevačkoj fabrici, zbog sve slabijeg plasmana modela „500L“ na evropskim i ostalim inostranim tržištima, godinama već više ne rade no što su radno angažovani, dok u Trnavi, očito, ima posla. Kragujevačkim trudbenicima, međutim, navode neki od njih, ne odgovaraju ponuđeni uslovi, odnosno plata od oko 900 evra mesečno, koliko bi zarađivali u Pežo – Sitoenovoj fabruici u Trnavi.
Tim pre što bi od tih 900 evra sami plaćali stanarinu, od nekih 200 evra, mesečno, kupovali hranu i ostale potrepštine o svom trošku, te im je, kako procenjuju, bolje da ostanu u Šumadiji.
Takvo je raspoloženje, prema našim informacijama, među zaposlenima u kragujevačkoj fabrici automobila bilo tokom jučerašnjeg prepodneva. Da li će, u međuvremenu, nešto da se promeni, saznaće se danas i narednih dana.
Predstavnici zaposlenih u kragujevačkoj fabrici Fijat Krajsler automobili o ovome su, od menadžmenta kompanije, obavešteni uoči minulog vikenda, kada im je rečeno da će određen broj šumadijskih radnika u Slovačkoj da bude angažovan do godinu dana, te da će time da im bude omogućeno da „nešto više zarade“ i da „steknu iskustva u proizvodnji novih modela.“
U Trnavi se, inače, proizvodi Pežo 309 i jedan Sitroenov model.
Menadžment FCA u Kragujevcu garantuje da će, navode naši izvori, šumadijski radnici, posle godinu dana provedenih u Slovačkoj, da se vrate u Kragujevac, kao i da će im za vreme rada u Trnavi uredno da im da budu uplaćivani penzijsko-invalidski i ostali doprinosi.
Zaposleni u FCA i njihovi predstavnici za naš list kažu da nemaju razloga da sumnjaju da će tako zaista i da bude, pošto im je iz dosadašnjeg iskustva sa Fijat Krajslerom znano da ta kompanija ispunjava sve zakonske obaveze i obećanja data svojim radnicima.
Ono što ih brine jeste kakva je sudbina fabrike u Kragujevcu, kad njene radnike počinju šaljuu na rad u druge zemlje.
Neki od njih su, nakon jučerašnjeg javnog poziva za rad u Slovačkoj, već počeli da se pitaju, da li je, možda bio u pravu nekadašnji potpredsednik Vlade i ministar finansija Božidar Đelić, kad je nedavno, u intervjuu jednoj domaćoj televiziji, u svojstvu visokog bankarskog funkcionera u Parizu, upozorio nadležne u Srbiji da postoji mogućnost da novoformirana kompanija Fijat Krajslera i Pežo Sitroen grupe (Stelantis), pored jednog britanskog brenda, ugasi i fabriku u Kragujevcu.
Predstavnici zaposlenih u kragujevačkom Fijat Krajsleru, minule sedmice su, saznajemo, o sudbini te fabrike razgovarali sa gradonačelnikom Kragujevca Nikolom Dašićem, koji je, tvrde naši sagovornici, blaže rečeno, bio zatečen onim što je čuo o situaciji u FCA.
Izvor: Danas, piše Zoran Radovanović
ISTRAŽITE LEPOTE BANATA
Jedinstvena poseta BANATA
(ZRENjANIN, DVORAC EČKA, BELO BLATO, KOVAČICA, PANČEVO)
– JEDNODNEVNI IZLET
Polazak u subotu 10.04.2021. iz Kragujevca u 07:00 časova ispred „Rode“.
Obaveštavamo Vas da se zbog pogoršane epidemiološke situacije i neizvesnosti u vezi sa merama koje će krizni štab usvojiti, izlet u Banat odlaže. Za datum polaska pozovite organizatora i vodiča, kontakt telefoni se nalaze na kraju stranice.
ZRENjANIN: grad na Begeju, grad mostova, sporta, multinacionalne sredine, zanimljive arhitekture. Narodni muzej, pozorište, katedrala, biblioteka, Hram Uspenja presvete Bogorodice. Razgledanje grada sa lokalnim vodičem.
BELO BLATO: mali zeleni raj okružen vodom, magija suživota na sedam jezika. Selo smešteno na obodu Carske bare u okruženju vodotokova Begeja, Tise i trščanih ritova. Drvoredi sibirskog bresta, spokojstvo, čist vazduh, egzotika, gnezda lastavica, ovde se vraćaju rode. Salaš „Lujza“-etno park, autentičan ambijent, mangulice, magarci. Selo živi od trske. Sada je ovo hit destinacija. Obilazak sa lokalnim vodičem. Na salašu „Lujza“ od mene poklon-po dva parčeta hleba premazanih mašću od mangulice i posutih alevom paprikom.
DVORAC „KAŠTEL“ EČKA: mesto gde stvarnost postaje bajka.
KOVAČICA: centar naivne umetnosti, galerija naivne umetnosti u kojoj je 37 autora predstavljeno sa 458 slika (Zuzana Halupova, Martin Jonaš, Elžbeta Čizikova, Jan Sokol….)
PANČEVO: Nalazi se na obalama Tamiša i Dunava. Narodni muzej, Hram Preobraženja Gospodnjeg, Vajfertova pivara, park prirode, Svetouspenska crkva…Obilazak sa lokalnim vodičem. Ručak u restoranu Vajfertove pivare. Povratak za Kragujevac u večernjim satima.
Cena: 2.000,00 dinara
Fakultativa:
– Narodni muzej Zrenjanin 150,00 dinara,
– Belo Blato 100,00 dinara,
– Dvorac Ečka 200,00 dinara,
– ručak 500,00 dinara.
Prijavljivanje i plaćanje
Pođite da otkrijemo lepote Banata i uživamo!
Olgica Vasilijević…..064/1737942,065/9211017,034/361 065