Gauthier Toux Trio – Letnja scena SKC Kragujevac
Sumirani stavovi građana sa okruglih stolova o reformi poreza na imovinu
U okviru aktivnosti programa ”Reforma poreza na imovinu”, u drugoj polovini maja meseca 2018. godine, organizovana je serija okruglih stolova pod nazivom “Porez na imovinu iz ugla građana”. Događaji su organizovani u svrhu konsultacija i prikupljanja informacija od poreskih obveznika – građana, civilnog i poslovnog sektora, a u cilju formulisanja daljih predloga za unapređenje zakonodavnog okvira koji uređuje porez na imovinu. Takođe, jedna od prioritetnih tema tokom razgovora bila je i isticanje značaja jačanja odgovornosti lokalnih vlasti (pružalaca usluga) prema građanima (poreskim obveznicima), kroz njihovo ohrabrivanje da poboljšaju dijalog sa građanima i podstaknu učešće građana u procesima donošenja odluka o korišćenju prihoda prikupljenih po osnovu poreza na imovinu.
Okrugli stolovi su organizovani tako da obuhvate stanovnike 44 opštine u Srbiji, u kojima se program ”Reforma poreza na imovinu” sprovodi. Najpre se razgovaralo sa građanima u Užicu (15. maja), potom u Kragujevcu (22. maja), Paraćinu (23. maja), Nišu (29. maja) i Sremskoj Mitrovici (30. maja). U razgovorima su učestvovali predstavnici svih interesnih grupa: građani, preduzetnici, predstavnici organizacija civilnog društva, predstavnici lokalnih uprava i lokalnih poreskih administracija.
Tokom serije orkuglih stolova, odnosno kroz pet događaja, razgovaralo se sa ukupno 166 učesnika, od čega, 89 predstavnika civilnog društva i građana, 66 predstavnika institucija i 10 predstavnika medija. U odnosu na polnu strukturu, ukupno je bilo prisutno: 94 muškarca i 72 žene. Tokom diskusija građani su iznosili niz pitanja i dilema koje su vezane za porez na imovinu, ali i koje prevazilaze okvire zakona koji uređuje porez na imovinu i odnose se na šire sagledavanje poreske reforme. Važan zajednički stav svih učesnika je da porez na imovinu treba da se plaća: ni na jednom okruglom stolu građani nisu dovodili u pitanje potrebu i značaj plaćanja ovog poreza. Preporuke koje su se čule mogu da se sumiraju u sledećih 14 tačaka. Naglašavamo da smo izlistali sve preporuke, nazvisno od mogućnosti Građanskih inicijativa ili programa „Reforma poreza na imovnu“ da zagovaraju njihovu implementaciju, s obzirom da se neke od preporuka ne tiču zakonodavnog okvira koji je u mandatu Programa, kao i da se neke tiču materije koja se ne uređuje zakonom već zavisi od kulture komunikacije i saradnje jedinica lokalnih samouprava sa građanima, pa shodno tome nije moguće uticati na njihovu primenu.
1. Promena metodologije obračuna poreske osnovice (slučaj kada se u ruralnim delovima opštine osnovica utvrđuje na osnovu prometa u centralnom urbanom delu). Građanima je vrlo važno da njihova poreska obaveza bude usklađena sa njihovim finansijskim mogućnostima, kako bi mogli da izmiruju svoje obaveze redovno. Iz tog razloga je istaknuto da je važno naći rešenje za pravičnije utvrđivanje poreske osnovice, kako imovina u ruralnim ili obodnim zonama lokalnih samouprava ne bi bila oporezovana prema poreskoj osnovici utvrđenoj prema prometu nekretnina u centralnim najskupljim zonama.
2. Omogućiti oprezivanje zemljišta ne samo prema vrsti već i prema nameni. Ovo su građani istakli kao ozbiljan problem jer se često dešava da je zemljište klasifikovano kao građevinsko i oporezuje se kao građevinsko iako tu klasifikaciju ne prati odgovarajuća infrastruktura i iako se zemljište koristi kao poljoprivredno. Samim tim građani plaćaju veći porez, iako zemljište ne koriste kao građevinsko.
3. Klasifikovati nepokretnosti, odnosno bodovati prema stepenu opremljenosti. Građani smatraju da porez treba da se plaća i na osnovu opremljenosti nepokretnosti i pomoćnih zgrada, te da ukoliko je kuća trošna to treba da utiče na visinu poreza.
4. Poseban tretman objekata pod zaštitom.
5. Poresko umanjenje kao redovni stimulans za redovne platiše ili neka vrsta nagrađivanja redovnih platiša. Ova tema je naglašavana na svakom okruglom stolu, jer građani smatraju da redovne platiše treba da imaju neku vrstu nagrade za redovno izmirenje obaveza.
6. Umanjenje visokih kamatnih stopa. Građani smatraju da su kamatne stope za docnju u izmirenju obaveza previsoke, iako razumeju da je to kaznena mera i da po svojoj priprodi treba da odvrati obveznike od neredovnog plaćanja.
7. Pravovremeno i redovno informisanje građana o zaduženju i stanju poreske obaveze (offline i online). Građani se žale da im poreska rešenja stižu kasno. Iako je objašnjeno da nema zakonskog roka za izdavanje rešenja za tekuću godinu, građani smatraju da bi dobijanje informacije o stanju duga i obavezi za tekuću godinu pre prvog kvartalnog plaćanja umnogome doprinelo redovnom izmirenju obaveza. Najavljeno je da bi od januara 2019. godine trebalo da počne sa radom centralni informacioni sistem, koji će kao jednu od svojih osnovnih funkcija imati mogućnost
redovnog informisanja građana o stanju poreske obaveze. Pored toga preporuka je ipak da se uvede redovno izveštavanje o ukupnom stanju duga za svakog poreskog obveznika na svakom rešenju koje se izdaje u štampanoj formi, zbog građana koji nisu vešti u korišćenju informacionih tehnologija.
8. Redovno ažuriranje baza podataka o poreskim obveznicima. Građani se žale da im stižu poreska
rešenja na pokojnike.
9. Veća transparentnost u pripremi i izvršenju budžeta. Uvođenje namenskog budžeta, odnosno namensko opredeljivanje prihoda od poreza na imovinu, u odnosu na iskazane prioritete koje građani sami definišu bi doprinelo kreiranju bolje saradnje između građana i vlasti. Takođe, uvođenje građanskog budžeta koji bi na jasan način građanima prikazao sve budžetske stavke
doprinelo bi većoj transparentnosti vlasti i izgradnji poverenja građana prema lokalnoj samoupravi.
10. Olakšice za socio-ekonomski ugrožene građane. Ova preporuka je bila spomenuta na svakom okruglom stolu. Građani smatraju da treba da postoji način da se olakša plaćanje poreske obveze
socijalno ugroženim porodicama i na ovome su insistirali, iako mera koju predlažu ne spada u domen poreske, već socijalne politike.
11. Poreska reforma mora biti celovitije sagledana. Traži se sveobuhvatan pristup poreskoj politici i
usklađivanje visine razčitih poreza.
12. Dosledna primena zakona za sve i redovno plaćanje poreza bez izuzetaka. Jednoobraznost propisa koja će važiti za sve, bez isključivanja pravnih lica u kojima država ima vlasnički udeo. Dosledna primena zakonskih rešenja je jedan od najvažnijih mehanizama da se uspostavi poverenje između lokalne samouprave i građana. Takođe, ova preporuka se posebno istakla na svakom okruglom stolu. Građanima je veoma važno da se plaćanje poreza vrši bez izuzetaka i da svi građani plaćaju svoje obaveze.
13. Uključivanje lokalnih samouprava u proces donošenja ili izmena i dopuna poreskih propisa kada su izvorni prihodi u pitanju.
14. Uključivanje građana u proces donošenja odluka o tome na šta se troše sredstva prikupljena po osnovu poreza na imovinu. Primećeno je da građani često ne znaju da je porez na imovinu izvorni prihod i da ostaje na raspolaganju lokalnoj vlasti. Iz tog razloga, jačanje svesti o tome da je porez na imovinu lokalni prihod i uključivanje građana u odlučivanje u šta ulagati taj novac bi doprinelo poreskoj disciplini.
Učesnicima su na kraju svake diskusije predstavljeni sumarni predlozi koji su se čuli tokom razgovora, uz molbu da se dodatno izjasne o njihovoj relevantnosti putem dotmokratske metode. Svi komentari sa pojedinačnih okrugih stolova sa procentima slaganja prisutnih građana, dostupni su na linkovima:
1. Užice:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-U%C5%BEice.pdf
2. Kragujevac:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-Kragujevac.pdf
3. Praćin:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/DotmokratijaPara%C4%87in.pdf
4. Niš:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-Ni%C5%A1.pdf
5. Sremska Mitrovica:
https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2018/06/Dotmokratija-Mitrovica.pdf
Građanske inicijative će u dogovoru i koordinaciji sa Programom, nastaviti zagovaračke napore kod donosilaca odluka, kako bi se identifikovani izazovi, koji su u mandatu Programa, prevazišli, a preporuke implementirale. O svim preduzetim koracima, učesnici okruglih stolova biće redovno obaveštavani. Serija okruglih stolova je aktivnost programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi IMG (International Management Group) uz podršku Švajcarske konfederacije i uz institucionalnu podršku Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva finansija i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO). Program podržava četrdeset četiri (44) jedinice lokalne samouprave u Srbiji u cilju povećanja naplate poreza na imovinu, odnosno sopstvenih prihoda, koji su od značaja za modernizaciju javnih usluga građanima i privredi. Program sarađuje i sa 11 gradova u okviru političkog dijaloga na temu oporezivanja imovine i drugih povezanih pitanja u vezi sa upravljanjem lokalnim javnim finansijama koja su od značaja za razvojne potrebe lokalnih samouprava u Srbiji.
Građanske inicijative pružile su organizacionu podršku za pet okruglih stolova sa građanima u Užicu, Kragujevcu, Paraćinu, Nišu i Sremskoj Mitrovici.
Novi dokazi o smanjenom riziku modernog načina uživanja u duvanu
Prelazak na moderne proizvode bez duvanskog dima predstavlja potencijalno manji rizik od štetnosti u poređenju sa pušenjem klasičnih cigareta, pokazalo je najnovije, šestomesečno kliničko istraživanje kompanije Filip Moris (PMI) sprovedeno u Americi.
Radi se o prvoj kliničkoj studiji ove veličine koja direktno meri reakciju organizma na izloženost aerosolu koji nastaje korišćenjem IQOS-a, proizvoda ove kompanije koji zagreva, a ne sagoreva duvan.
Studija, koja je dostupna stručnoj, ali i opštoj javnosti je merila niz od osam primarnih i brojne sekundarne parametre, na koje pušenje negativno utiče i koji su povezani sa bolestima uzrokovanim pušenjem. Rezultati su pokazali da se svih osam primarnih parametara kliničkog rizika kod osoba koje su prešle na ovu zamenu za cigarete kretalo u istom smeru kao što se kreće kod osoba koje prestanu da puše.
“Studija je ispunila svoj cilj i pokazala poboljšanje biološke reakcije kod osoba koje prelaze na IQOS u poređenju sa onima koji nastavljaju da puše”, rekla je Tamara Stanković, direktorka korporativnih poslova PMI za jugoistočnu Evropu, dodajući da su ovakvi rezultati bili očekivani imajući u vidu da je naučno dokazano da aerosol sadrži u proseku 90-95 odsto niži nivo štetnih i potencijalno štetnih sastojaka u odnosu na duvanski dim klasične cigarete.
“Ipak, ovaj proizvod nije bez rizika i sadrži sličan nivo nikotina kao i klasične cigarete. Da nema nikotina, kao prirodnog sastojka biljke duvana, ova dokazano bolja zamena za cigarete ne bi bila prihvaćena od strane pušača i oni bi nastavili da puše”, zaključuje Stanković naglašavajući da nije nikotin, već duvanski dim koga nema prilikom korišćenja ovog alternativnog duvanskog proizvoda primarni uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem.
Prim dr Petar Borović, eminentni stručnjak u rešavanju problema pušenja tvrdi da je prestanak pušenja jedini način da se potpuno eliminišu rizici ove vrste. Ipak, na pitanje da li su korisnici ovih proizvoda koje proizvođač naziva revolucionarnim, zaista izloženi manjem riziku od korisnika tradicionalnih cigareta, dr Petar Borović odgovara: “Jesu, izloženi su znatno manjem riziku. Smatram da su ovi proizvodi dobar put za sve one pušače, koji ako već ne mogu lako da prestanu da puše, dok to ne učine, pređu sa običnih cigareta na proizvode bazirane na tehnologiji zagrevanja duvana.”
Izvor: BIZLife
DOŽIVI KEFALONIJU U CINEPLEXX DUHU
Ukoliko želiš da letnji odmor provedeš u Grčkoj, voliš mjuzikle, ali i ABBA muzičku grupu, onda te čekamo na filmu „Mama Mia! Idemo ponovo” u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza! Priključi se nagradnoj aktivaciji sve do 11. avgusta i otputuj na Kefaloniju.
More, plaža, prelepe grčke destinacije, ovoga leta će te asocirati na bioskope Cineplexx. Pogledaj najnoviji nastavak letnjeg hita „Mama Mia! Idemo ponovo” i inspiriši se za nagradnu aktivaciju u kojoj možeš osvojiti putovanje za dvoje za Kefaloniju preko BalkanFun agencije!
Bajkovitost ovog mesta ovekovečena je u filmu „Mandolina kapetana Korelija“. Ako su ovde uživali Nikolas Kejdž i Penelopa Kruz, sigurno je da ćete i vi. I još ako sve dopunite krstarenjem do Skorpiosa i odjednom postanete deo ekipe filma „ Mama Mia” , mahnete mestima u kojima je Meril Strip snimala najlepše scene, vaš užitak na ostrvu pretvoriće se u nezaborav.
Kako do nagrade? U najnovijem nastavku uživamo uz potpuno novu i originalnu muziku zasnovanu na pesmama popularne grupe ABBA. Ukoliko voliš da pevaš, izazivamo te da se fotografišeš ispred vizuala filma u bioskopu Cineplexx Niš i snimiš video u kome ćeš sama ili sa društvom otpevati omiljenu pesmu grupe ABBA. Postavi video na svoj instagram ili facebook profil uz obavezno tagovanje Cineplexx lokacije i heštag #CineplexxMammaMia i pripremi se da se upustiš u avanturu i uživanje na ovako bajkovitom mestu.
Najoriginalnijeg izvođača nagradićemo putovanjem na Kefaloniju, inspirisanim sjajnim mjuziklom koji te vodi na čarobna grčka mesta! Dobitnika proglašavamo 12. avgusta.
Kao i film, i putovanje je doživljaj koji se pamti. Budi deo tog doživljaja. Čekamo te u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza!
Iskoristite jos 2 nedelje akcije i osvojite 5.000 RSD
Heineken Lovefest ponovo epicentar domaćeg turizma
Do početka dvanaestog izdanja Heineken Lovefesta ostalo je manje od dve nedelje, a hoteli i apartmani u Vrnjačkoj Banji su već rasprodati. Prema rečima organizatora gotovo svi smeštajni kapaciteti rezervisani su nekoliko meseci unapred, a malo mesta je ostalo i u Lovefest hotelu, dok je Lovefest hostel već rasprodat.
Tako oni koji još uvek nisu rezervisali smeštaj mogu odabrati udoban krevet i boravak u novootvorenom hotelskom kompleksu. Ove godine posetioci ponovo stižu sa svih strana sveta, a onima koji nisu rezervisali smeštaj dostupno je još samo pedesetak slobodnih mesta. Više informacija o smeštaju mogu se pronaći na www.lovefest.rs.
I najstariji stanovnici Banje se “bacili” u marketing
Vrnjačka Banja je poznata po tome gostporimstvu i to posebno starijih žitelja ovog mesta koji svake godine tokom festival ugoste hiljade mladih ljudi iz celog sveta. Jedna simpatična baka, setila se i kako da dodatno privuče goste i napravila simpatičan plakat, koji se za manje od 24 sata proširio celim Internetom.
Festival uskoro rasprodat
Ulaznice za Heineken Lovefest su uskoro rasprodate, a još mali broj četvorodnevnih kompleta moguće je kupiti u svim poslovnicama Eventima i Gigstixa, kao i poručiti putem sajta www.lovefest.rs. Da podsetimo, festival ljubavi ove godine biće održan od 2. do 5. avgusta, a u Vrnjačku Banju stižu svetske zvezde među kojima su Seth Troxler, Jamie Jones, Sven Vath, dvojac Pan-Pot, Stephan Bodzin i više od 100 izvođača.
,,Globalno selo u Kragujevcu”
U sklopu programa volonterskih i stručnih praksi koji organizuje najveća studentska organizacija AIESEC, održaće se događaj pod nazivom ,,Globalno selo u Kragujevcu” u sredu 17. jula od 17h u Velikom parku.
Ukoliko želite da upoznate kulturu Turske, Francuske, Maroka, Tunisa, Ukrajine, Italije, Nigerije i Kine, a da ne napuštate Beograd, ovo je savršena prilika za vas. Volonteri iz ovih zemalja će predstaviti tradiciju, običaje, kulturu svoje zemlje i omogućiti vam da vidite sve čari njihovih rodnih mesta. Omoguíte sebi prilike da u jednom danu upoznate toliko kultura i uživate u čarima ovogodišnjeg Global Village-a.
Živeti raznolikost jeste jedna od glavnih ideja AIESEC-a i putem ovog događaja ljudi imaju mogućnost da osete kako je to živeti negde drugde, van Srbije, kakve običaje imaju drugi, kako razmišljaju, po čemu smo slični, a po čemu se razlikujemo. Dođite i budite deo internacionalne atmosfere i duha koji stvaraju mladi, ambiciozni studenti iz svih krajeva sveta. AIESEC je globalna mreža studenata koja razvija liderski potencijal mladih i pozitivno utiče na društvo. Prisustvom u preko 120 zemalja sveta, AIESEC predstavlja najveću organizaciju vođenu od strane studenata.
Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno- odgovornih projekata, AIESEC pruža mladima jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj. Više o samoj organizaciji možete saznati na www.aiesec.org.rs.
VEČE ZA DAME UZ NASTAVAK „MAMA MIA! IDEMO PONOVO”
Leto je stiglo, a sa njim i nastavak popularnog mjuzikla „Mama Mia! Idemo ponovo”. Pokloni, koktel dobrodošlice i posluženje za sve posetioce, očekuju te na Ladies night događaju u četvrtak 19. jula od 20 časova u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza! Karte su u prodaji na blagajni bioskopa!
Vaterpolo reprezentacija slavi zlato na Heineken Lovefestu
Posle više nego uspešne sezone i odbrane titule prvaka Evrope, za srpske vaterpoliste nebo je granica, a Heineken Lovefest mesto na kome će proslaviti zaslušen uspeh.
Među zlatnim reprezentativcima ima velikih fanova elektronske muzike, pa se tako prema njihovim rečima posebno raduju nastupima Sven Vatha, Jamie Jones-a i Seth Troxlera, a ima i onih koji pravo iz festivalske VIP lože planiraju da se provedu na Ultra Energy bini i novom Smirnoff Blow Stage-u.
“Već nekoliko godina unazad posećujem Lovefest, a ovog leta mi je posebno zadovoljstvo da sa saigračima proslavim uspeh u festivalskoj atmosferi. Posebno se radujem petku i Cocoon ekipi koja dolazi na Fire Stage”, rekao je Stefan Mitrović.
Još 3 dana do velikog spektakla
Do početka dvanaestog Heineken Lovefesta ostalo je još samo tri dana, a u Vrnjačku Banju po prvi put stižu legende elektro scene među kojima su, osim miljenika vaterpolista, i Nicole Moudaber, Marcel Dettmann, Derick May, Mind Against, Len Faki i Stephan Bodzin koji će na festivalu ljubavi proslaviti i svoj rođendan.
Četvorodnevni kompleti RASPRODATI
Svi četvorodnevni kompleti za festival ljubavi su rasprodati, a trenutno se u svim poslovnicama Eventima i Gigs Tix-a mogu kupiti ulaznice za tri i jedan festivalski dan.
Vraća se kolektivna zaštita u Srbiju
NOPS je ohrabren jasnim zaključkom Ministarstva pravde o neophodnosti vraćanja kolektivne zaštite potrošača u sudski sistem. Nakon što je Ustavni sud Republike Srbije 2013. godine proglasio neustavnim odredbe Zakona o parničnom postupku koje regulišu oblast kolektivne zaštite, zato što navedeni zakon nije eksplicitno definisao koncept kolektivnog obeštećenja, kolektivna zaštita potrošača poverena je Ministarstvu trgovine.
Prema postojećem zakonskom rešenju nadležni organ uprave je ovlašćen da pokrene upravni postupak, čime je pokretanje ograničeno samo na jedan entitet, koji pokreće proceduru ili po službenoj dužnosti ili na zahtev ovlašćenih tela i procenjuje da li je bilo povrede kolektivnog interesa. U praksi to znači da kolektivna zaštita potrošača zavisi od diskrecionih odluka zvaničnika nadležnog ministarstva. Šta je kolektivna zaštita To je povreda zakonskih prava više potrošača koji su ugroženi na isti način i od strane Istog trgovca. Poznata i kao grupna ili kolektivna tužba koja omogućava organizacijama potrošača da zastupaju interese oštećenih potrošača pred nadležnim sudom.
Zašto nam je potrebna kolektivna zaštita?
Pristup pravdi čak i u slučaju povrede prava potrošača i pretrpljene štete, velika većina potrošača ne bi tražila pravdu pojedinačno, prvenstveno zbog trajanja i troškova sudskog postupka. Ovakva situacija nije nepravedna samo prema potrošačima ili svim korektnim trgovcima, već i posredno ohrabruje nepoštenu poslovnu praksu. Oblast primene Kolektivna zaštita efikasno je primenjiva u brojnim situacijama poput neispravnih proizvoda, nepravičnih ugovornih odredbi ili zaštite privatnosti podataka. Potreba Prema relevantnim pokazateljima većina potrošača odmah bi se priključila svim drugima koji su oštećeni na isti način i/ili pretrpeli istu štetu.
Primeri uspešne kolektivne zaštite Tokom 2010. godine, organizacija potrošača iz Španije (OCU) pokrenula je kolektivnu zaštitu potrošača protiv FESCA-Endesa zbog ozbiljnih propusta u isporuci električne energije koje je dovelo do potpunog prekida u isporuci usluge za više od 300.000 potrošača. Naknada je uključila popust od 10% svakom korisniku uz dodatnu značajnu finansijsku naknadu od 122 do 300 evra u zavisnosti od dužine nestanka el. energije. Poslednji u nizu uspešnih primera kolektivne zaštite potrošača odnosi se na dobro poznatu aferu u vezi lažiranja emisije štetnih gasova, tzv. dieselgate. Članice BEUC – a iz Belgije, Italije, Portugala i Španije pokrenule su kolektivnu zaštitu potrošača u svojim zemljama u ime vlasnika VW automobila.
Ekipa portala KragujevacOnline.rs bavila se slučajem nezadovoljnih potrošača provajdera preko kojih se kupuju pametni telefoni. Naime, kupljen pametni telefon Huawei Mate 10 lite preko Telekomovog paketa je dva puta reklamiran usled pojavljivanja žute mrlje na ekranu i to u prvih dva meseca korišćenja. Kako je rekao gospodin Lukić iz kompanije Telekom Srbija uvek postupaju tako da izađu u susret korisnicima, ali smo primetili da ovlašćeni serviseri za Srbiju Huawei kompanije vrlo često idu na varijante da odvrate klijente od korišćenja prava po NOPS-u. Potrebno je razdvojiti kvalitet telekom usluga i uređaja koji se samo prodaju preko provajdera. Tako je naš dopisnik preneo da je dobijao odgovore od servisera poput ”problemi kozmetičke prirode” i umesto zahteva za zamenu uređaja vršeno je servisiranje postojećeg bez predhodne saglasnosti kupca. Po ovom pitanju javljali su se nezadovoljni korisnici pomenute marke telefona, razočarani u kvalitet za koji su platili. ”Sve sam mogao očekivati, ali ne i to da ekran na novom telefonu koji je kupljen za 50.000 rsd već dva puta prikazuje žutu mrlju na ekranu i to usled standardnog korišćenja u prvih dva meseca” rekao je nezadovoljni potrošač koji je bio prinuđen da po drugi put vrati uređaj, ali ovoga puta sa zahtevom zamene za drugi brend telefona u približnoj vrednosti na dan kupovine. U svemu pomenutom mora se istaći i značaj uloge Centra za zaštitu potrošača koji je delovao u skladu sa dužnostima i cilju da zaštiti krajnjeg potrošača.
Pozivamo sve potrošače da ne odustaju od osvarenja svojih prava i obrate se u najboljoj nameri relevantnim činiocima kako bi rešili eventualni problem u okviru pomenute teme.
foto: Huawei Mate 10 lite, izvor Amazon.com
Heineken Lovefest uskoro rasprodat
Tačno mesec dana pre velikog spektakla, koji od 2. do 5. avgusta po dvanaesti put čeka Vrnjačku Banju, ulaznice za Heineken Lovefest prodaju se vrtoglavom brzinom, a prema najavama organizatora festival ljubavi je skoro rasprodat.
Trenutna cena četvorodnevnog paketa je 35 evra, a od 6. jula ovaj paket karata biće skuplji. Za sve posetioce koji kupe tri karte, četvrta ulaznica je i dalje besplatna. U prodaji su i VIP ulaznice, kao i posebna Stage Experience karta samo za 50 najbržih koji će imati ekskluzivnu priliku da se na festivalu provode tik uz najveće svetske muzičke zvezde.
U Lovefest hotel stižu mladi iz Francuske, Nemačke i Australije
Usled nezapamćenog interesovanja za smeštajem u Vrnjačkoj Banji, festival ljubavi je svojim posetiocima ponudio poseban Lovefest Hotel, koji je smešten u neposrednoj blizini H2O Stage-a i na samo nekoliko stotina metara od samog festivala.
U okviru hotela dostupne su sobe za dvoje, troje ili četvoro, a ovog leta u najvibrantniji hotel na festivalu stižu mladi iz cele Evrope. Za one koji žele da im boravak na festivalu bude prava avantura, I ovog leta na raspolaganju je kamp, a više detalja o smeštaju dostupno je na sajtu festivala. Ovog leta, posetioce koji dolaze sa svih strana sveta očekuju četiri dana i noći neprekidne zabave i to na čak pet muzičkih bina.
Na Heineken Lovefest vraćaju se neka od najtraženijih svetskih imena među kojima su Sven Vath, dvojac Pan-Pot, Loco Dice, kao i Dubfire. Na novi Blow Stage stižu i legende detroit tehna Kenny Larkin i Robert Hood. Na festivalu će premijerno nastupiti trenutno najpopularniji svetski di-džejevi Seth Troxler, Jamie Jones, Mind Against, Nicole Moudaber kao i miljenik srpskih klabera Stephan Bodzin. Kompletnu listu izvođača, kao i sve informacije o festivalu možete pogledati na www.lovefest.rs.
INTERVJU SA PROF. DR PETROM VESELINOVIĆEM
Portal Kragujevac online i Kragujevac.biz nastavljaju svoju praksu razgovora sa eminentnim stručnjacima našega kraja. Danas razgovaramo sa prof. dr Petrom Veselinovićem, dekanom Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i predsednikom Društva ekonomista grada Kragujevca, jedinim članom Predsedništva Saveza ekonomista Srbije južno od Save i Dunava.
Čast nam je i zadovoljstvo što je profesor Veselinović našao vremena za ovaj intervju. Profesore Veselinoviću možete li nam reći nešto više o tome čime se bavi Društvo ekonomista grada Kragujevca i u kojoj meri učestvuje u rešavanju konkretnih ekonomskih problema u Šumadiji i Pomoravlju, kao i koje su poznate ličnosti vaši članovi?
Petar Veselinović: Najpre hvala što se interesujete za naš rad i delovanje. Društvo ekonomista grada Kragujevca osnovano je pre nešto više od dve godine, u februaru 2016. godine. poznato je da su ekonomska nauka i struka vrlo specifične, kako u teorijskom tako i u praktičnom delu, tako da Društvo ekonomista grada Kragujevca, kao član Saveza ekonomista Srbije, u svojoj misiji organizuje seminare, konferencije, okrugle stolove koji su, u najvećoj meri, usmereni prema temama koje su aktuelne u našem društvu. Izdvajam konferencije i okrugle stolove koji su imali za cilj da daju smernice kako podstaći preduzetništvo u Srbiji, na koji način i kako privući strane i domaće investicije kako na makroekonomskom, tako i na regionalnom nivou. Takođe, značajan deo rada Društva posvećen je evropskim integracijama naše zemlje. Tim povodom, u organizaciji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i Evropskog pokreta u Srbiji, organizovan je okrugli sto na kome su, između ostalih, učešće uzeli novinar Miša Brkić i profesor Stanko Crnobrnja. Što se tiče narednog perioda, mogu Vam reći da imamo veoma ambiciozne planove. Krajem 2018. godine, organizovaćemo konferenciju sa međunarodnim učešćem, koja će biti posvećena jednoj od gorućih tema našeg društva, a to je privatizacija u sportu, odnosno fudbalu. Nadam se da ćemo, uz eminentne predavače i ljude iz struke, makar malo pomoći nosiocima ekonomske politike, da se na kvalitetan način posvete ovom problemu.
Društvo ekonomista grada Kragujevca danas broji oko 300 članova, među kojima su eminentni profesori Univerziteta, direktori banaka, osiguravajućih društava, stručni saradnici, službenici zaposleni u javnom sektoru grada Kragujevca, Poreskoj upravi i sl. Članstvo Društva ekonomista grada Kragujevca se stalno uvećava, ali taj kvantitet ima i svoj kvalitet, jer je bitno da se znanjem doprinese radu Društva a ne samo brojnošću.
Hvala. Evo sada da krenemo priču malo o Vama, o Vašem životu, odrastanju i školovanju.
Petar Veselinović: Rođen sam 4. januara, sada već davne 1969. godine, u Ćupriji. Osnovno i srednje obrazovanje, kao nosilac dve Vukove diplome, završio sam na teritoriji opštine Rekovac, gde sam živeo do studentskih dana. Bez obzira što sam, nakon odsluženja vojnog roka, svoj studentski ali i životni put, opredelio prema Kragujevcu, ja sam veoma vezan za svoj rodni kraj. Volim svoj radni kraj i vrlo često putujem tamo, s obzirom da je geografski blizu Kragujevcu, a opet, sa druge strane, van je gradske buke i urbanog načina života. Period proveden u rodnom kraju bio je najbezbrižniji period mog odrastanja i života. Veoma sam vezan za pitominu Šumadije, odnosno Levča. Često se sećam bezbrižnih dečijih igara, od ranog jutra, do kasne večeri. Fudbal je bio moja omiljena igra i njime sam se poluprofesionalno bavio od početka srednje škole pa sve do svoje četrdesete godine. To je, pored profesije kojom se bavim, bila i ostala moja najveća ljubav.
Kada se u Vama rodila želja da školovanje nastavite baš na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu?
Petar Veselinović: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu upisao sam 1989. godine, nakon završene srednje Ekonomsko-komercijalne škole. Moram da priznam da je, u to vreme, bila veoma popularna ekonomija i da je postojala velika tražnja za poslovima ekonomske struke. Interesovala me je ekonomija jos kao srednjoškolca, a Ekonomski fakultet je bio samo logićan nastavak interesovanja u akademskim okvirima.
Da li ste odmah nakon diplomiranja radili u privredi ili ste odmah nastavili poslediplomske studije?
Petar Veselinović: To je vrlo zanimljivo pitanje, jer se vezuje za vrlo specifičan period u razvoju naše zemlje. Naime, ja sam diplomirao 1993. godine, u vreme najveće ekonomske krize i hiperinflacije koju pamti naša zemlja. Današnji mladi ljudi ne znaju kakav je to bio period i vreme. I bolje da ne znaju. Bio je to period kada su prosečne plate iznosilie oko 5 nemačkih maraka, jer je hiperinflacija “gutala” sve iznose zarada koje su bile iskazane u dinarima. Taj period je bio veoma destimulativan za pokretanje sopstvenog biznisa, a i za zaposlenje u nekoj ustanovi ili preduzeću. S obzirom da sam imao dovoljno dobar prosek da upišem poslediplomske studije, u jesen 1993. godine, ja sam ih i upisao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Uporedo sa usavršavanjem u struci, formirao sam i porodicu. Kada sam 1. septembra 1996. godine počeo da radim, kao asistent pripravnik na Fakultetu, moj životni put se promenio iz korena i na tom putu se i danas nalazim.
Kažite nam nesto više o nacinu studiranja u Vaše vreme i da li može da se uporedi sa današnjim vremenom? Koje su sličnosti, a koje razlike?
Petar Veselinović: ”Svako vreme nosi svoje breme”, kako ja to volim da kažem. Svako vreme ima svoje specifičnosti, ali moram da priznam da je studentski život, pre tridesetak godina, bio skromniji od studentskog života današnjih generacija. Danas je to brže i sofisticiranije, mnogo se brže živi i studira. Lakoća komunikacija i velike mogućnosti za usavršavanjem na inostranim fakultetima, bili su nezamislivi mojoj generaciji. Za vreme ratova i sankcija nije moglo da se putuje i usavršava, a i komunikacije su bile otežane. Međutim, to vreme je sa sobom nosilo druge lepote i čari koje jedan mladi čovek može da doživi studirajući. Uostalom, iz ovog sadašnjeg ugla i u godinama u kojima se nalazim, s ponosom kažem da je to bio najlepši period u mom životu.
Možete li nam nešto više reći o uslovima studiranja na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu danas?
Petar Veselinović: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu danas je savremena visokoškolska institucija, akreditovana na sva tri nivoa studija: osnovne, master i doktorske studije. Svi zaposleni, nastavnici i saradnici, ali i nenastavno osoblje veoma se trude da uslove studiranja što više unaprede i prilagode studentima. Naravno, svi smo svesni da uvek može bolje. Zakon o visokom obrazovanju u fokus stavlja studenta, a tzv. Bolonjski proces koji on promoviše, omogućava da se sve aktivnosti studenata, tokom trajanja semestra, boduju, odnosno uzimaju u obzir prilikom formiranja konačne ocene. To je kvalitativni iskorak, jer traži što neposredniji kontakt profesora sa studentima, odnosno rad u manjim grupama. Svoje aktivnosti, na osnovnim akademskim studijama, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, ostvaruje kroz dva studijska programa i šest modula, koji prate savremene izazove u ekonomiji i menadžmentu. Što se tiče obrazovanja, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, konstantno podstiče svoje studente i na tzv. neformalne oblike obrazovanja. Pored raznih stručnih praksi i učenja stranih jezika, veoma su zastupljeni oblici vannastavnih aktivnosti koji se sprovode organizovanjem Ekonomijada, Menadžerijada, Apsloventskih večeri i sl. Danas na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu studira preko 3000 studenata, tu nastaju mnoge ljubavi i poznanstzva. Fakultet je riznica mladosti, nauke i svega onoga što je lepo u zivotu jednog mladog čoveka.
Možete li nam reći kako se Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, kao državna naučno obrazovna institicija, bori sa sve većom konkurencijom privatnih fakulteta? Sve je veća ponuda na trzištu fakulteta koje je lakše završiti i gde se tzv. expres diplome steču na sumnjiv način, preko noći.
Petar Veselinović: Ovo je odlično pitanje. Kada bi ja to pitanje nametnuo kolegama na Nastavno-naučnom veću, rekli bi da oni nama nisu konkurencija. Međutim svaki akreditovan fakuletet je konkurencija koja tera na “tržišnu utakmicu”. Svi smo mi, po Zakonu o visokom obrazovanju jednaki, osim po obliku finansiranja. Problem je samo što većina fakulteta u privatnom vlasništvu delimično zloupotrebljava ulogu konsultativnih centara i što u njima, pored izvodjenja nastave i kolokvijuma, izvode i mispite, pa čak se tu brane i diplomski radovi, a to je u suprotnosti sa Zakonom. Bez obzira na te anomalije, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, sve takve fakultete tretira i doživljava kao konkurenciju, jer smo u istoj branši. Pored Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, na teritoriji Kragujevca i okoline, funkcioniše još 11 odeljenja i konsultativnih centara raznih fakulteta iz oblasti ekonomije i menadžmenta. Uz sva uvažavanja onoga što oni pružaju studentima, smatram da smo mi na Ekonomskom fakultetu, daleko ispred njih, u svakom pogledu i da je znanje koje naši studenti stiču neuporedivo veće i kvalitetnije.
Koji su tačno akreditovani studijski programi na osnovnim, master i doktorskim akademskim studijama?
Petar Veselinović: Kao što rekoh, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu je akreditovan za sva tri nivoa studija. Osnovne akademske studije izvode se na dva studijska programa: Ekonomija i Menadžment i poslovna ekonomija. Ta dva studijska programa, od druge godine studija, račvaju se dalje na šest veoma atraktivnih modula: Opšta ekonomija, Finansije, berze i bankarstvo, Marketing, Menadžment u hotelijerstvu i turizmu, Računovodstvo i poslovne finansije i Međunarodni menadžment. Na master nivou, pored postojećih studijskih programa i modula, otišli smo korak dalje akreditujući studijski program Finansijski menadžment u javnoj upravi. Doktorske studije se izvode na jednom studijskom programu (Ekonomija) i tri modula: Makroekonomija, Računovodstvo i poslovne finansije i Upravljanje poslovanjem.
Šta nam možete reći o međunarodnoj saradnji, pre svega, sa univerzitetima i fakultetima iz Evrope?
Petar Veselinović: Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu posebnu pažnju poklanja međunarodnoj saradnji. Nju posmatramo kako sa aspekta nastavnika i saradnika, tako i sa aspekta naših studenata. Intenzivan period međunarodne saradnje, na našem Fakultetu, započeo je pre petnaestak, godina kada je na mestu prodekana za međunarodnu saradnju bila prof. dr Zora Arsovski. Tada su napravljeni brojni međunarodni kontakti koji su, u međuvremenu, dobili i institucionalne forme potpisivanjem sporazuma o saradnji Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu sa Ekonomskim univerzitetom u Krakowu (Poljska), Univerzitetom u Žšovu (Poljska), Univerzitetom za ekonomiju i trgovinu iz Kijeva (Ukraina), Ekonomskim univerzitetom u Mesini (Italija), Ekonomskim fakultetom Univerziteta u Zenici (BiH) i svim Ekonomskim fakultetima iz Republike Srpske (BiH). U planu je obnavljanje saradnje sa Univerzitetom Makedonija iz Soluna (Grčka), kao i uspostavljenje saradnje sa Univerzitetom Lomonosov iz Moskve (Rusija). U okviru Erazmus plus programa Evropske unije, odlično sarađujemo sa fakultetima iz Hrvatske, Albanije i Češke.
Na kojim međunarodnim projektima je trenutno uključen Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu?
Petar Veselinović: Ekonomski fakulet Univerziteta u Kragujevcu nažalost nije nosilac nijednog međunarodnog projekta, ali preko Univerziteta u Kragujevcu, čiji je punopravni član, učestvuje na brojnim medjunarodnim projektima, pre svega, iz korpusa Erazmus plus programa. Naši profesori, odnosno naučni radnici, veoma su aktivni u veoma kvalitetnim projektima medjunarodne sadržine i daju značajan doprinos afirmaciji Fakulteta izvan granica Republike Srbije. Na Ekonomskom fakuletu Univerziteta u Kragujevcu aktivan je i Centar za ekonomska istraživanja, koji vodi prof. dr Veljko Marinković.
Da li nam možete reći nešto više o radu tog Centra?
Petar Veselinović: Moja želja, kada sam pre godinu i po dana stupio na dužnost dekana Ekonomskog fakulteta, bila je da se obnovi rad Centra za ekonomska istraživanja kako bi se što više okrenuli prema tržištu, kada su u pitanju projekti namenjeni privredi. Prof. dr Veljko Marinković, kao nastavno-naučni radnik Fakulteta koji ima najveći broj objavljenih radova u prestižnim naučnim časopisima u svetu od svih zaposlenih, sam se nametnuo kao čovek koji može i zna da rukovodi ovim Centrom. U toku godinu dana od obnavljanja rada Centar za ekonomska istraživanja je ostvario veoma zapažene rezultate, donoseći Fakultetu projekte koji su direktan rezultat saradnje sa privredom, ali i sa ambasadama Sjedinjenih Američkih Država i Švajcarske. Određeni projekti koji se odnose na stručne konsultacije u oblasti izrade biznis planova, kao i edukacije profesora srednjih stručnih škola, takođe su bili u fokusu rada Centra za ekonomska istraživanja. U narednom periodu očekujem još zapaženije rezultate i implementaciju brojnih projekata u saradnji sa privredom Šumadijsko-pomoravskog okruga. Sve je jača saradnja Ekonomskog fakulteta sa bankama, osiguravajućim kompanijama i firmama iz realnog sektora.
Da li je to bila Vaša ideja?
Petar Veselinović: Ideja je proizašla iz objektivne potrebe da naši studenti, pored teorijskog znanja, naprave iskorak i u njegovoj praktičnoj primeni. Od trenutka kada sam postao dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, ja sam samo pojačao napore u realizaciji te ideje. Saradnja sa privrednim i finansijskim sektorom predstavlja odličnu uvertiru za akreditaciju stručne prakse, koja nas čeka u narednom ciklusu akreditacije. Čvrsto stojim na stanovištu da je studentima neophodan određeni nivo praktičnog stručnog usavršavanja i, s tim u vezi, inicirao sam potpisivanje protokola o saradnji sa skoro svim poslovnim bankama i osiguravajućim kompanijama, ali i sa prepoznatljivim kompanijama u realnom sektoru, sa kojim postoje brojne mogućnosti za saradnju. To se naročito odnosi na kompaniju Milanović inženjering koja je iskazala interesovanje za studente Ekonomskog fakulteta. Značajan broj naših studenata je na stručnoj praksi dok mi radimo ovaj intervju.
Šta možete da poručite sadašnjim, ali i budućim studentima Ekonomskog fakuteta Univerziteta u Kragujevcu?
Petar Veselinović: Studentima koji su se već opredelili i studiraju na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, želim dobro zdravlje i lične uspehe na svim poljima. Svakako, to se posebno odnosi na uspehe u procesu studiranja, odnosno sticanja znanja i veština tokom nastavnog procesa na Fakultetu. Svim studentima koji će, u tekućoj školskoj godini diplomirati, toplo preporučujem upisivanje master studija koje će ima na tržištu rada pružiti brojne šanse i mogućnosti za zaposlenje. Takođe, želim im da, uz studiranje, uživaju u svemu onome što im studentski život pruža. Srednjoškolcima, koji upravo završavaju svoje školske obaveze, toplo preporučujem da upišu prvoakreditovani držani fakultet iz oblasti ekonomije i menadžmenta, naš Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu. To je fakultet koji tekuće godine puni 58 godina uspešnog rada i postojanja i koji pruža kvalitetan nivo obrazovanja i edukacije. Sa više od 9200 diplomiranih studenata koje je, u toku svog postanka iznedrio, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu nametnuo se kao referentna visokoškolska institucija u Republici Srbiji i pravo je mesto za ulazak u svet akademskih gradjana.
Za kraj nam recite koji je Vaš ključni moto u životu?
Petar Veselinović: Moja poruka, odnosno životni moto je da uvek “gvozdeno” verujem u sebe i ono što radim, a to preporučujem i svim mladim ljudima koji ulaze u svet odraslih. Svako ko veruje u sebe i ono sto radi, pre ili kasnije, uživaće u plodovima svoga rada i postići će uspeh. Naravno, pod uslovom da uloži maksimalne napore u postizanju tog cilja.
Hvala Vam puno na našem današnjem razgovoru i izdvojenom vremenu. Želimo Vam puno sreće i uspeha u budućem životu i radu.
Petar Veselinović: Hvala i Vama na iskazanom interesovanmju prema meni kao pojedincu i instituciji koju predstavljam i na čijem se čelu nalazim. Želim i ja Vama puno uspeha u aktivnostima koje Vas očekuju u narednom periodu.