EVROPSKA ISKUSTVA KAO MODEL ZA REVITALIZACIJU „KNEŽEVOG ARSENALA“
Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za međunarodnu saradnju Boris Kovačević posetio je Finsku. Cilj posete bio je sagledavanje iskustava u procesu urbane obnove starih industrijskih objekata, što Kragujevac tek očekuje, a u Finskoj je uspešno realizovan, kao i otvaranje novih mogućnosti za saradnju.
Tokom te međunarodne posete, razmenjena su iskustva i predstavljeni interesi i planovi grada Kragujevca, pre svega, u oblasti obnove i regeneracije Vojno-tehničkog zavoda „Knežev arsenal“, a model revitalizacije starih industrijskih kompleksa u finskim gradovima može biti dobar primer za to.
“Prilikom realizacije vrlo kompleksnog projekta obnove „Kneževog arsenala” od izuzetnog značaja su iskustva razvijenih država i gradova, koji su već okončali proces revitalizacije starih industrijskih kompleksa. Obišli smo grad Tampere, koji ima puno sličnosti sa našim Kragujevcem i sagledali njihova iskustva u procesu obnove industrijskog nasleđa. U tom gradu smo obišli revitalizovani kompleks Tampela, u okviru kojeg se nalaze industrijski objekti sagrađeni početkom i sredinom 19. veka, koji neodoljivo podseća na naš Vojno-tehnički zavod. Takođe, obišli smo i rekonstruisanu staru proizvodnu halu firme Valmet transformisanu u moderan i reprezentativan poslovni prostor iste kompanije. U Helsinkiju smo posetili staru fabriku kablova Kaapellitehdäs, revitalizovani objekat od preko 50.000 kvadrata koju sada ispunjavaju sadržaji različite prirode i namene. Finski gradovi Helsinki i Tampere mogu da posluže kao odličan primer za stavljanje u funkciju „Kneževog arsenala” i o tome smo razgovarali sa stručnjacima koji su radili na realizaciji ovih projekata”, naglasio je Boris Kovačević.
Tampere, treći grad po veličini u Finskoj i Kragujevac imaju dosta toga zajedničkog. Pored toga što je univerzitetski centar i broji oko 220.000 stanovnika, Tampere je poznat i kao mesto gde je stvarana industrija. Nakon što je vremenom prestala potreba za takvom proizvodnjom tekstila, ceo industrijski kompleks Tampela je, zadržavajući isti stil i izgled spolja, dobio potpuno nove namene i sadržaje. Sada se u starim, ali revitalizovanim industrijskim objektima nalaze muzeji, pozorišta, kao i poslovni prostori, novinske agencije, restorani, galerije.
Domaćin Borisu Kovačeviću bio je Bratislav Tošković, naš čuveni arhitekta, koji već 30 godina radi u Finskoj, i autor je velikog broja objekata, među njima i već pomenuti Valmet, a želja mu je da ta iskustva iz Finske prenese i implementira u Srbiji. „Tokom razgovora razmatrali smo mogućnosti kako da Kragujevac privuče finske investicije i implementira evropske standarde, kada su u pitanju revitalizacija industrijskog nasleđa i primena inovacija u funkcionisanju pametnog grada i rešavanju ekoloških problema”, istakao je Bratislav Tošković.
Kovačević je izrazio zahvalnost svom domaćinu gospodinu Bratislavu Toškoviću, kao i Putte Huima, arhitekti i Antti Rannisto, service dizajneru u firmi Solita, što su izdvojili vreme da podele svoja iskustva u obnovi stare fabrike kablova Kapelli u Helsinkiju i čak pripremili prezentaciju specijalno za ovu priliku. Pored Kovačevića, delegaciju Kragujevca u Finskoj činila je i prof. dr Jelena Atanasijević, kao predstavnik Univerziteta u Kragujevcu, koji takođe aktivno učestvuje u procesu obnove VTZ-a.
Podršku za ideju revitalizacije “Kneževog arsenala” dao je ambasador Srbije u Finskoj Saša Obradović, koji je za delegaciju iz Kragujevca priredio večeru.
Dani jevrejske kulture u Univerzitetskoj galeriji 26-28. oktobar 2021. godine
Pozivamo Vas da u utorak, 26. oktobra 2021. godine u 18:00 časova u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu (zgrada Pravnog fakulteta, prvi sprat), prisustvujete svečanom otvaranju Dana jevrejske kulture, na kojem će govoriti rektor Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Nenad Filipović i upravnik Centra za studije sećanja prof. dr Katarina Melić.
Centar za studije sećanja Univerziteta u Kragujevcu i Filološko-umetnički fakultet organizuju Dane jevrejske kulture u periodu do 26. do 28. oktobra 2021. godine, kako bi se nizom raznovrsnih programa jevrejska kultura, nasleđe i stvaralaštvo približili kragujevačkoj publici, ali i očuvalo sećanje na Holokaust.
Prva međunarodnu konferenciju o hemoinformatici i bioinformatici
Institut za informacione tehnologije 26. i 27. oktobra 2021. od 9h u Svečanoj Sali objekta B, I sprat, na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (Sestre Janjić br. 6), organizuje Prvu međunarodnu konferenciju o hemoinformatici i bioinformatici (ICCBIKG) 2021 u Kragujevcu, koja će okupiti vodeće naučnike, istraživače i studente iz zemlje i inostranstva.
Svečano otvaranje 21st IEEE International Conference on BioInformatics and BioEngineering (BIBE2021), najavljeno je u ponedeljak 25. oktobra 2021. godine, sa početkom u 10 časova na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu (Objekat B, Svečana sala). Konferenciju će otvoriti rektor Univerziteta u Kragujevcu, prof. Nenad Filipović, pomoćnik ministra za nauku, dr Marina Soković, gradonačelnik Kragujevca, gospodin Nikola Dašić, dekan Fakulteta inženjerskih nauka, prof. Dobrica Milovanović i direktor Instituta za informacione tehnologije, prof. Zoran Marković. Konferencija će tokom tri dana održavanja okupiti vodeće svetske i domaće naučnike, istraživače i eksperte sa ciljem razmene iskustava i znanja u različitim oblastima biomedicinskog inženjerstva i bioinformatike.
Glavni organizator konferencije je Univerzitet u Kragujevcu, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Centralne Oktobarske svečanosti 2021.
U okviru manifestacije Bdenje, u 18.30 časova biće organizovao svečano uručenje nagrađenim karikaturistima na 21. Međunarodnom salonu antiratne karikature. U okviru svečanog uručenja, biće emitovana video obraćanja predstavnika gradova pobratima, koji su bili donatori šest nagrada.
U 19.30 planirano je Veče poeme, posvećeno pedesetogodišnjici izdavanja prve poeme “Crni dan”. Gosti večeri su književnici Dragan Dragojlović, Jovan Kale Gligorijević i Miodrag Stoilović, a odlomke iz poeme izlagaće glumci Miloš Krstović, Saša Pilipović i Nikola Milojević. Moderator večeri je dr Vladimir Perić.
Veliki školski čas 21. okobra počinje tradicionalno u 11.00 časova kod Spomenika streljanim đacima i profesorima. Izvodi se poema “Crni dan”, Duška Radovića, premijerno izvedena 1971. godine, kao prva poema pisana za ovu manifestaciju.
Reditelj je Dragan Jakovlejvić, kompozitor Dragoslav Tanasković, kostimograf Jelena Janjatović, scenograf Ana Kolbjanova. Učestvuju glumci Knjaževsko-srpskog teatra i gostujući glumci.
22. oktobar -14.00 časova, otvaranje dokumentarne izložbe Državnog muzeja odbrane Moskve. U okviru programa otvaranja biće održano predavanje i emitovan dokumentarni film o Muzeju. Izložbu će otovoriti direktorka Muzeja odbrane Moskve, gospođa Elena Vladimirovna Serebrova.
Pozivamo vas da ispratite centralne Oktobarske svečanosti posvećene osamdesetogodišnjici stradanja građana Kragujevca, oktobra 1941. godine.
Promocija Rečnika pojmova likovnih umetnosti i arhitekture, Galerija Nikole Koke Jankovića Kragujevac
Centar za naučno istraživački rad SANU i Univerziteta i Narodni muzej u Kragujevcu organizuju promociju knjiga I i II toma Rečnika pojmova likovnih umetnosti i arhitekture i Monografije Tradicionalno ahritektonsko nasleđe u regionu Stare planine – arhitektura koja nestaje.
Četvrtak 14. oktobar 2021. od 19 časova u Legatu Nikole Koke Jankovića.
DRUGI SRPSKO-RUSKI MOST KULTURE “KRAGUJEVAC – MOSKVA”
U organizaciji Ruskog kutka naše Biblioteke i Omladinskog centra “Škola mira” publici su se predstavili gosti iz Rusije: Vladimir Tolstoj, savetnik za kulturu ruskog predsednika i čukununuk Lava Tolstoja, Ekatarina Tolstoj, direktorka muzejskog kompleksa “Jasna Poljana”, Vladimir Semjonov, direktor moskovske Naučne biblioteke i memorijalnog muzeja “Kuća A. F. Loseva”, Valentina Iljina, bivša direktorka moskovske Naučne biblioteke i memorijalnog muzeja “Kuća A. F. Loseva”, Andrej Novikov-Lanskoj, pesnik i publicista iz Moskve i Evgenij Baranov, direktor “Ruskog doma” u Beogradu.
U ime Grada govorio je Gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić, u ime Biblioteke direktor, Mirko Demić, a u ime “Škole mira” Petar Stefanović. Za muzički deo programa bili su zaduženi Miloš Radović, operski pevač i Alesandar Radović, pijanista, a moderator programa bio je Jovica Janković.
I Udruženje pisaca Kragujevca imalo je svoje istaknutе članоve u publici. Naime, Stefan Koncept (marketing specijalista i pisac) potpisao je i ostavio u Narodnoj biblioteci ”Vuk Karadžić” do sada neobjavljenu pesmu pod nazivom ”Kremlj”.
Кремљ
Звезданог жара
силина,
чудесне Земље
тишина,
словенска душа
вечно обасјавана
са зидина
Кремља.
Руска средишта
непрегледног
пространства
седишта,
царских
кула и градова
православних
богатстава
одредишта.
U nastavku objavljujemo omaž Lava Nikolajeviča Tolstoja napisan od strane predsednika Udruženja pisaca Kragujevca, gospodina Radenka Bjelanovića.
LAV NIKOLAJEVIČ TOLSTOJ (1828 –1910), GENIJE IZ JASNE POLjANE
Vulkanska snaga duha, dela za sve ljude i vremena Tolstojevo stvaralaštvo podjednako pripada istoku i zapadu, bez vremenskih i geografskih granica. Tragao za odgovorima o etičkim i estetičkim pitanjima čoveka. Smatrajući da se Južni Sloveni sami mogu osloboditi od Turaka, gajio veliku naklonost prema Srbima.
Autor Detinjstva, Dečaštva, Rata i mira, Ane Karenjine, Kozaka, Hadži Murata, Vaskrsenja i mnogih drugih dela, rođen je 8. avgusta 1828. godine u Jasnoj Poljani. Ovaj toponim na ruskom znači svetli proplanak, što je kasnije velikom piscu poslužio kao metafora za celu Rusiju. Jasna Poljana je bila veliko imanje, formirano u 18. veku u šumi. Njegov otac Nikolaj Tolstoj bio je grof, poreklom iz nemačke porodice iz 14. veka. Porodica Tolstoj bila je poznata u vreme Petra Velikog i pripadala je čuvenim aristokratskim krugovima. Aleksandar Ivanovič Tolstoj, predak Lava Tolstoja, učestvovao je u Otadžbinskom ratu 1812. godine protiv Napoleona. Pukovnik Aleksandar Ivanovič Tolstoj bio je oženjen kćerkom bogatog generala, a imanje Jasna Poljana pripadalo je njegovoj porodici. Četvrti sin Marijin i Nikolajev, Lav Tolstoj, imao je bezbrižno detinjstvo. U uspomenama iz detinjstva Tolstoj govori o dobrim ljudima kojima je bio okružen u vreme odrastanja. Tolstoj je rano ostao bez roditelja. Majka mu je umrla kada je imao dve godine, a 1837. godine iznenada je umro i njegov otac Nikolaj, koji je bio simpatizer dekabrista. Dekabristi su prvi u ruskoj istoriji poveli pobunu protiv cara, sa željom da ga svrgnu sa prestola i ukinu kmetstvo. Aleksandar Sergejevič Puškin pripadao je dekabristima.
Kao dečak čitao Puškina
Epske poeme A. S. Puškina umnogome su uticale na formiranje Tolstoja kao pisca. Neke ideje dekabrista inspirisale su Lava Tolstoja za grandiozni roman Rat i mir. Tolstoj i njegova braća Nikolaj, Dimitrije i Sergej odrasli su u Jasnoj Poljani i dobro su se slagali. Tolstoja su vaspitavali francuski i nemački učitelji. Kao dečak je prvo čitao Puškinove pesme i strastveno ih rečitovao. Bajkovitu i prelepu Jasnu Poljanu porodica napušta 1837. godine i preseljava se u Moskvu. Posle smrti roditelja brigu o porodici preuzima grofica Osten-Seken. Od 1841. o deci brine njihova tetka Tatjana koja je Tolstoju bila kao majka. Posle smrti grofice Osten-Seken 1841. godine, tetka Jušikova postaje zakonski staratelj dece Nikolaja Tolstoja. Četvoro dece preselilo se u Kazanj i započelo novi život. Na univerzitetu u Kazanju 1884. godine, Tolstoj je položio prijemni ispit na odseku tursko-arapsku filologiju. Budući da je u to vreme Lav Nikolajevič Tolstoj vodio razuzdan život, imao je malo vremena za učenje. Upis na pravni fakultet nije urodio plodom, a Tolstoj nije odustao od loših navika. Svoji slabu volju opisao je u svom dnevniku 7. jula 1854. godine. Evo kako je Tolstoj tih godina razmišljao o sebi i svojoj ličnosti: 7. jula 1854. Nisam skroman! To mi je veliki nedostatak. Šta sam ja? Jedan od četvorice sinova potpukovnika u penziji, dečak koji je u sedmoj godini ostao bez roditelja, pod starateljstvom žena i strah ljudi, koji nije dobio ni društveno ni opšte obrazovanje koji je pušten na slobodu u 17. godini, bez velikog imetka, bez ikakvog društvenog položaja i što je glavno bez pravila; čovek koji je upropastio svoje poslove do krajnje granice, koji je bez cilja i zadovoljstva proživeo najbolje godine svoga života, koji je sebe najzad proterao na Kavkaz da bi pobegao od dugova i, po najviše, od navika, a otuda, iskoristivši nekakve bivše veze između svog oca i komandanta armije, prešao u Dunavsku armiju, a u 26. godini, kao zastavnik, gotovo bez sredstava, osim plate (zato što sredstva kojima raspolaže mora upotrebiti za otplaćivanje ostalih dugova), bez poznavanja službe, bez praktičnih sposobnosti, ali sa ogromnim samoljubljem! Da, to je moj društveni položaj. Pogledajmo kakva je moja ličnost. Ružan sam, nespretan, neuredan i društveno neobrazovan. Razdražljiv, dosadan, neskroman, netrpeljiv (intolerantan) i stidljiv kao dete bezmalo sam neznalica. Ono što znam, to sam napabirčio, na mahove, nepovezano, bez razumevanja i to veoma malo. Nisam uzdržan, neodlučan sam, nepostojan, glupo sujetan i žustar, kao svi ljudi slabe volje. Nisam hrabar. Nisam uredan u životu i tako sam lenj. Da mi je nered postao nesavladiva navika. Pametan sam, ali moja pamet još ni na čemu nije bila temeljno proverena. Ne posedujem ni praktičnu inteligenciju ni društvenu ni poslovnu. Pošten sam, to jest volim dobro, stvorio sam naviku da ga volim; kada se udaljujem od njega, nezadovoljan sam sobom i vraćam mu se sa zadovoljstvom; ali ima stvari koje volim više no dobro-slavu. Ja sam tako slavoljubiv, a to mi je osećanje tako retko zadovoljavano, da bih često, plašim se, kad bih morao da biram između slave i vrline-izabrao prvu. Da, nisam ni skroman; zato sam gord u sebi, a stidljiv i plašljiv u društvu.
Dvoboj sa Turgenjevim
L. N. Tolstoj napušta studije 1847. godine i vraća se u svoje rodno
selo da bi preuzeo vođenje imanja. Život L. N. Tolstoj ispunjen je
burnim događajima. Njegova delatnost, pored pisanja, je značajna i
mnogostrana – ogledao se kao ratnik 1851. godine, kada je
učestvovao u odbrani Sevastopolja. Godine 1859. osniva školu za
seosku decu i sam piše udžbenike. Njegova tetka smrtno je bila
zaljubljena u Turgenjeva. Tolstoj se zbog patnji svoje tetke
sukobljava sa Turgenjevom i 1861. godine ga izaziva na dvoboj koji
nije održan. Zaljubljuje se u Sofiju Andrejevnu Bers i njom se ženi 1862. godine.
Rat i mir mu donosi svetsku slavu. Prvi put je objavljen u nastavcima 1865-1869. A roman Ana Karenjina je objavio 1878. godine. Tolstoj je poznat pisac van Rusije. Godine 1863. drama Moć tame odigrana je u parizu na francuskom jeziku. Roman Vaskrsenje biva objavljen 1900. godine. Tolstoj postaje slavan pisac u celom svetu. Ekskomuniciran je 1901. godine iz Ruske pravoslavne crkve. Lav Nikolajevič, kao pacifista, objavljuje članak „Misli” u znak protesta protiv rata. Februara meseca 1905. godine počela je revolucija koja je brzo ugušena, poznata kao „Krvava nedelja” u Rusiji. Na železničkoj stanici u Astapovu 7. novembra 1910. godine Tolstoj umire.
Svojom vulkanskom snagom duha, za razliku od ostalih ruskih pisaca Puškina, Gogolja, Turgenjeva, Gončarova, Tolstoj je stvorio literaturu koja pripada svim ljudima i svim vremenima, ne ograničavajući se na određene istorijske, socijalne i psihološke probleme pojedinca i društva. Njegova dela pripadaju podjednako istoku i zapadu, za njih ne postoje ni vremenske ni geografske granice. Njegovi junaci su okupirani problematikom koju nosi sam život. Poruke ovog gorostasa (kako ga je nazvao Ž. Danijel u knjizi „Gorostas iz Jasne Poljane”) su univerzalne, a njihova aktuelnost će trajati dokle traje život u svim njegovim oblicima.
Lav Nikolajevič je obrađivao večne teme: ljubav, smrt, religiju, rat, slobodu, Boga.Tolstojeva dela su svetskoj književnosti donela novu poetiku, a njegov filozofski način posmatranja sveta i života filozofiju koja je originalna i jedinstvena.
Moralno-estetski kodeks Tolstoja, kojem je ostao veran do kraja života formiran je 1840-1850. godine, u momentu izlaska pripovesti „Detinjstvo”. Tada se složila jedna od kardinalnih i najprotivurečnijih strana filozofske misli Tolstoja ideja o moralnom savršenstvu. Razmišljanje mladog Tolstoja o zlu i dobru, o ličnom i opštem dobru, spoznaji i samospoznaji, služili su faktički jednom cilju pokušaju metode istraživanja čovekove ličnosti. Karakter tih razmišljanja i forme u kome su ona programirana, prosvetiteljska filozofija usavršavanja u toj meri u kojoj je ona bila primenjena od strane Tolstoja u novim istorijskim uslovima, javila se kao osnovna filozofska metoda psihološkog realizma. Tolstojeva estetika postala je u poslednje vreme predmet stalnih interesovanja. Pokazalo se da je za konkretno istorijsko rešenje te teme neophodno obraćanje ideji moralnog usavršavanja (vodećoj etici Tolstoja) i njenoj praktičnoj realizaciji u idejno-umetčničkim potrebama pisca. Problem moralnog usavršavanja privlači pažnju četrdesetih i pedesetih godina ruske društveno-književne misli, dobila je kod Tolstoja svestranu ličnu interpretaciju i u ogromnom je uticala na njegove estetske poglede.
Etika i estetika
Upravo rešenje filozofsko-etičke problematike, povezane sa kategorijom dobra i zla, umnogome je uslovilo težnju Hercena da približi udaljenu nemačku filozfiju konkretnoj ličnosti čoveka. Prisustvo pojave zla u svakodnevnim ljudskim odnosima, potreba bespoštednosti u oblikonanju poroka i analiza njegove anatomije, ušli su u osnovu estetskog programa naturalne škole, objektivno se poklopivši sa golstojevskim estetskim principima kritičkog samopoznananja.
U moralno-estetskim istraživanjima L. N. Tolstoja taj problem je bio centralni. Sa njime je povezan Tolstoj, kao ciljem kretanja ljudske istorije, kao izvorom koji uslovljava to kretanje prema uspostavljanju istine i odnosa među ljudima.
Odnos etike i estetike kod Tolstoja, naročito se ogleda u ranom periodu njegovog stvaralaštva: filozofske skice, dnevnik i prve umetničke zamisli daju sliku etičkih transformacija, stremljenje pisca književnoj estetici. Ispitivanje različitih aspekata moralnog negativizma u sebi i drugima, dovodi do utvrđivanja kategorije moralnog u svojstnu glavnog na putu ljudskog postojanja i opredeljivanja. Ta kategorija je osnov u rešavanju Tolstojevih univerzalnih problema, Čovek i čovečanstvo je osnovni problem celokupnog stvaralštva pisca. Pažnja mladog Tolstoja prema samom sebi i čoveku uopšte, određuje potrebu svojstvenog ispunjenja dve glanne etičke kategorije dobra i zla. Prirodno i neprestano rađaju se pitanja o opštem i ličnom dobru. U Dnevniku 1852. godine Tolstoj je pisao: „Sredstvo prema dobrom živo tu je znanje dobra i zla, ali da li je to dovoljno za ceo život?
I treba li ceo život posvetiti tome, zar mi ne možemo grešiti i nehotice činiti zlo?” Ova misao se ponavlja u epilogu pripovetke „Sevastopolj u maju”, gde izražavanje zla treba izbegavati, a da izražavanje dobra treba podržavati. Razmišljajući nad ukazanom problematikom, mnogo kasnije, u članku 1862. godine „O narodnom obrazovanju”, Tolstoj primećuje: „Mi smo ubeđeni, da spoznaja dobra i zla ne zavisi od volje čoveka, leži u celom čovečanstvu i razvija se bez saznanja, zajedno sa istorijom. “Po Tolstoju zlo razdvaja ljude, a dobro ih ujedinjuje. Književni uspeh i svetsku slavu Lavu Tolstoju doneo je roman „Rat i mir”, ruska nacionalna epopeja. Bez lažne skromnosti, govorio je Tolstoj Gorkom, to je kao „Ilijada“ Upoređivanje sa Homerovim epom, ima camo jedan smisao: U „Ratu i miru“ našao je svoj odraz nacionalnog karakter velikog naroda u tom momentu, kada se rešavala njegova istorijska sudbina. „Ana Karenjina” je najveći druptveni roman 19. veka. Ana Karenjina, kakvu znaju milioni čitalaca, malo liči na njenu prethodnicu. Od redakcije do redakcije, Tolstoj je duhovno obogaćivao svoju junakinju i moralno je uzdizao, činio je sve zanimljivijom i privlačnijom. Ali, pri svim promenama koje je unosio Tolstoj u njen lik i u završom tekstu, Ana Karenjina ostaje, po terminologiji Tolstoja, istovremeno izgubivši sebe i žena bez krivica. Ona je odstupila od svojih svetih obaveza; majka i žena, ali ona drugog izlaza nije imala. Ponašanje svoje heroine Tojstoj opravdava ali u tom vremenu njena tragična sudbina bila je neizbežna. Za svoj lik glavne junakinje Tolstoj je uzeo kćerku Aleksandra Sergejeviča Puškina. Ona je predstavljena u liku Ane Karenjine samo u spoljašnjem izgledu. Tolstoj se protivio učešću ruskih dobrovoljaca u srpsko-turskom ratu 1876. godine. Smatrao je da se Južni Sloveni mogu osloboditi od Turaka bez pomoći Rusije. Stav dnašnje zvanične Rusije bio je suprotan. Ipak se u romanu radovao pobedama Srba i sa neskrivenim oduševljenjem opisuje dobrovoljce koji odlaze na front da se bore za slobodu Srba. U govoru koji je održan prilikom ispraćanja dobrovoljaca govornik je upotrebio srpsku reč “živeo”. Sudbina Vronskog, odnosno pukovnika Rajevskog, dobro je poznata i rasvetljena.
Vaskrsenje
Na romanu Vaskrsenje Tolstoj je radio, sa prekidima, oko deset godina, od 1889. do 1899. Roman je objavljen 1899. godine sa velikim izmenama, u časopisu“ Niva“. Te iste godine V. G. Čertkov objavio je roman bez cenzure u Engleskoj. Problematika Vaskrsenja je veoma široka. U romanu su postavljena pitanja o klasnoj neravnopravnosti, o sudbinama bezmeljaškog, bespravnog i ništavnog seljaštva, o njegovoj zavisnosti od društvenog uređenja, o njegovim pravima na zemlju i slobodan život, o razlozima raspadanja gradskih masa; o funkcijama sveukupnog državnog aparata, o religiji koja štiti interese eksploatatorskih klasa.
Radenko BjelanovićFoto portret L.N. Tolstoj od jacqueline macou sa Pixabay
Otvaranje izložbe Izbor dela iz Legada Miodraga Markovića Narodnog muzeja u Požarevcu
Legati kao vid dobročinstva i izraz altruizma prema svom narodu čine, kao deo srpske tradicije XIX i XX veka, važan uticaj na razvoj kulture. Legat Miodraga Markovića, zaveštan gradu Požarevcu predat Narodnom muzeju na čuvanje, sastoji se od najznačajnijih ostvarenja srpske umetnosti nastalih od početka HH veka do sedme decenije istog, sa naglaskom na period između Prvog i Drugog svetskog rata.
Miodrag Marković (1897-1969), rođeni Požarevljanin, diplomata, ljubitelj umetnosti i mecena, pripadnik predratne intelektualne elite, za života je formirao kolekciju umetničkih dela, uglavnom srpskih slikara koji pripadaju generaciji pomenutog perioda: Milana Konjovića, Marka Čelebonovića, Mila Milunovića, Jovana Bjelića, Zore Petrović, Peđe Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića, Veljka Stanojevića, Ivana Tabakovića, Ivana Radovića, Vase Pomorišca, Ljubice Sokić, Mihaila Petrova i drugih. U biografijama međuratnih autora dolazi do izražaja školovanje u tadašnjim velikim umetničkim centrima, kao što su Minhen, Pariz, Budimpešta i Prag. Miodrag Marković orijentisao na sakupljanje dela domaćih autora, slika, crteža, grafika, od kojih je deo umetnika bio mlad i na početku karijere.
Umetnička kolekcija je upotpunjena ličnim stvarima darodavca koje čine njegova odlikovanja, nekoliko komada nameštaja i vitrina sa knjigama. Kao imućan čovek i diplomata, Miodrag Marković je celu svoju ušteđevinu ulagao kupujući likovna dela srpskih slikara, takođe, dobijao ih je i na poklon kao prijatelj umetnika, često se ophodeći i kao njihov darodavac koji je nabavljao slikarski materijal u inostranstvu. Autori iz poklon-zbirke Miodraga Markovića pripadaju različitim pravcima i poetikama zastupljenim u trećoj i četvrtoj deceniji prošlog veka. Preovladavaju tada aktuelna umetnička strujanja u vidu kolorističkog ekspresionizma čiji su zastupnici Bijelić, Konjović, Petrović, Ličenoski, kao i poetski realizam i intimizam kojim su najviše zaokupljeni Čelebonović, Radović, Milosavljević, Tabaković i Gvozdenović.
U središtu umetničkog promišljanja stoji čovek naslikan kroz porteret, akt, baveći se svakodnevnim poslovima ili odmarajući u tišini svoje sobe. Društvene tranzite pratile su i preobražaji u poimanju ljudske figure – prisutna je objektivizacija ženskog tela gde ono postaje to što jeste, a ne ideal i izraz savršenstva. Pejzaž kao lični doživljaj odn. praćenje promena prizora viđenih u prirodi kroz lični osećaj i čula, bojom i crtežom, postalo je jedno od nepisanih pravila slikarstva ovog perioda. Umetnici su očuvali svetost običnih, ali voljenih predmeta kada je reč o mrtvoj prirodi ostvarujući harmoniju ikonografskih elemenata, boje, slikarske materije i svetlosti, najviše kroz uticaje iz Pariza – sezanizma, kubizma, postklasicizma i ekspresionizma. Primećuje se da je bilo prisutno tematsko siromaštvo srpskog modernističkog slikarstva koje je bilo ograničeno na uzak krug tema iz premodernog okruženja. Ovaj umereni modernizam koji provejava na delima iz kolekcije Miodraga Markovića u vidu ideološki neutralne, ekspresivno-figuralne i dekorativne umetnosti odražava ukus legatora kao izdanka građanske humanističke inteligencije iz prve
polovine HH veka.
Značaj Legata Miodraga Markovića je mnogostruk – preko zaveštanih dela možemo pratiti i tumačiti događaje vezane kako za same umetnike, tako i za kolekcioara, kao i za aktuelni umetnički trenutak u kome su dela nastala. Takođe, može se pratiti istorijat slikarstva i slikarskih tehnika na ovim prostorima. Danas on čini stalnu istorijsko- umetničku postavku Narodnog muzeja u Požarevcu.
Marina Radosavljević, istoričar umetnosti
Otvaranje izložbe „Slike i njihove tajne” u Univerzitetskoj galeriji
Umetnički savet Univerzitetske galerije Vas poziva na otvaranje izložbe slika „Slike i njihove tajne“, dela iz zbirke Umetničke galerije „Nadežda Petrović“ iz Čačka.
Izložba će biti otvorena u utorak, 12. oktobra 2021. godine,
u 19 časova u Univerzitetskoj galeriji u Kragujevcu (Ulica slobode bb, 34000 Kragujevac).
Država ulaže oko milijardu evra u kapitalne projekte u Kragujevcu
Vrednost projekata u kojima imamo pomoć države, bez naših projekata, je oko 970 miliona evra. To je veliki novac i biće potrebno mnogo rada i truda čitave administracije, da se upotrebi taj novac koji je opredeljen za nas.
Što se tiče Severne obilaznice, to je projekat koji je započet sa planiranim sredstvima od 90 miliona evra. Mi smo tražili i naišli na razumevanje u nadležnom ministarstvu da svako od pet ukrštanja koliko će ih biti na Severnoj obilaznici, ne budu kružni tokovi, nego da to bude pet ukrštanja u denivelaciji, odnosno pet petlji, kako bi to bila brza saobraćajnica u pravom smislu te reči, što je vrednost čitavog projekta podiglo na 155 miliona evra. Dobro je i to što smo uspeli na vreme, još prošle godine da razdvojimo izgradnju Severne obilaznice od izgradnje brze saobraćajnice Kragujevac-Čačak, kako bi krajem naredne godine, paralelno, počeo i taj pravac da se gradi – izjavio je gradonačelnik Nikola Dašić gostujući sinoć u emisiji „Epicentar“ na RTK.
Kragujevačka „Energetika“ u kojoj je u toku realizacija velikog projekta gasifikacije, otpočeće grejnu sezonu kotlovima na ugalj. U toku su pripremni građevinski radovi, a od Nove godine očekuje se priključivanje jednog po jednog kotla na gas. Do kraja zime, očekujem da svi kotlovi na gas budu priključeni.
Očekujem takođe da se paralelno sa ovim poslom, od januara krene u posao rešavanja problema pepelišta – kazao je Dašić. U ovoj grejnoj sezoni se ne može očekivati korekcija cene daljinskog grejanja. Samu cenu koja će biti realna u odnosu na troškove energane moći ćemo da znamo tek iduće godine, ali ne možemo da prognoziramo unapred. Svi smo svedoci da se trenutno sve države na svetu, posebno mi u Evropi suočavamo sa strašnim fluktuacijama cene energenata na međunarodnom tržištu. Cene gasa i električne energije su skočile, ali sreća je da naša država ima dugoročnije ugovore sa glavnim dobavljačima gasa, tako da u ovom trenutku, ta dešavanja, ne utiču mnogo na nas – kazao je Dašić. Jedna od tema emisije bila je i rekonstrukcija gradske Tržnice i razlozi zbog kojih se kasni sa rokovima. Projekat će biti podvrgnut doradi jer su uočeni brojni propusti.
Nije dobro i ne želimo da posle nas ostane upropašćen ili oštećen jedan objekat takve važnosti. On ima kulturno-istorijsku važnost i jedan je od najlepših objekata u našem gradu.To zahteva vreme. Mi se nalazimo duboko u procesu, imaće tu, pretpostavljam. materijala za istražne organe, da se vidi kako se ko odnosio prema javnoj imovini. Nećemo dozvoliti da ovaj projekat propadne. Zgrada Tržnice će biti sačuvana onako kako treba i projekat izveden do kraja, onako kako treba – rekao je gradonačelnik.
Još jedan biser koji Kragujevac ima je i kompleks Vojno-tehničkog zavoda. Decenimajama se već govori o njegovoj obnovi i prenameni, ali je došlo vreme da se projekat otpočne i pomeri sa mrtve tačke. Početkom novembra očekuje se raspisivanje međunarodnog konkursa za najbolje urbanističko rešenje. Takođe, vrlo brzo se očekuje početak radova na uređenju fasada u užem gradskom jezgru. Krenulo se od dve najzahtevnije fasade, zgrade bivše „Prosvete“ i fasade sa atlasima, preko puta.
Galenika donira sredstva Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije
Povodom Meseca borbe protiv karcinoma dojke, kompanija Galenika će i ove godine donirati sredstva Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Od svakog kupljenog Pantenol proizvoda tokom oktobra (bilo da je reč o Pantenol kremi, masti, rastvoru, oribletama ili peni), Galenika izdvaja 20 dinara za donaciju i pomoć nacionalnom institutu koji se bavi dijagnostikom, lečenjem i savetovanjem najvećeg broja pacijenata obolelih od raka dojke u našoj zemlji.
Rak dojke je najčešći oblik karcinoma i mesec borbe protiv ove bolesti ima za cilj podizanje svesti o učestalosti oboljenja i važnosti prevencije i pregleda, odnosno rane dijagnostike, koja znatno utiče na terapiju i uspešnost izlečenja.
Rak dojke je najčešći zloćudni tumor i kod žena u Srbiji. Svake godine se dijagnostikuje kod preko pet hiljada žena, a statistika kaže da jedna od osam žena tokom svog života oboli od raka dojke. To je bolest koja pogađa veći procenat žena, ali je prisutna i kod muškaraca. Godišnji skrining pregledi i rana dijagnostika su od velikog značaja za tok i uspešnost lečenja i to je osnovni razlog zbog koga bi o ovoj temi trebalo da govorimo svakog meseca, a ne samo u oktobru, ali i svakog dana oktobra.
Pored godišnjih pregleda kod lekara, preporuka je da se samopregled grudi obavlja jednom mesečno. On traje svega par minuta koji mnogo znače i predstavlja set propisanih palpatornih koraka koje svako može da obavi kod kuće.
Galenika aktivno podržava borbu protiv karcinoma dojke vodeći se principom “Podeli- Podseti-Proveri” jer ovo je tema koja zahteva informisanje i zajedništvo. Svetska zdravstvena organizacija zato podizanje svesti o ovoj bolesti navodi kao najvažniji korak u ishodu lečenja i smanjenju smrtnosti. Pružanjem edukacije o zdravlju, radi jačanja svesti žena o znacima i simptomima raka dojke, i razumevanjem važnosti ranog otkrivanja i lečenja, više žena bi se redovno pregledalo i konsultovalo sa lekarom.
Svojom akcijom, kompanija Galenika i brend Pantenol već drugu godinu skreću pažnju na važnost prevencije i redovnih samopregleda. Dodatno, kroz donatorsku akciju svi potrošači kupovinom Galenikinih Pantenol proizvoda učestvuju u donaciji Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Oktobarske svečanosti 2021.
Spomen-park „Kragujevački oktobar“ svojim tradicionalnim manifestacijama ove godine obeležava osamdeset godina od stradanja naših sugrađana tokom 20. i 21. oktobra 1941. godine. Pozivamo Vas da prisustvujete oktobarskim manifestacijama Spomen-parka koje počinju svečanim otvaranjem izložbe Međunarodnog Salona antiratne karikature “Kragujevac 1941” i promocijom knjige Fotomonografija “Spomen-park Kragujevački oktobar”.
Oktobarske manifestacije Spomen-parka, u znak sećanja na kragujevačku tragediju, 1. oktobra u 14:00 časova otvara izložba Međunarodnog Salona antiratne karikature „Kragujevac 1941“, koji ove godine obeležava četrdeset godina postojanja. Na izložbi će, shodno značaju manifestacije, biti prikazano osamdeset najboljih umetničkih ostvarenja kao omaž osamdesetogodišnjici streljanja kragujevačkih civila.
U 15:00 časova, u kino-sali Muzeja „21. oktobar“ biće predstavljena fotomonografija “Spomen-park Kragujevački oktobar“, autora Nikole Govedarice, kustosa muzeja „21. oktobar“. Autor je u prethodnom periodu studiozno prikupljao neophodnu građu, hronološki je uobličivši u jedno celovito delo ilustrovano značajnim brojem originalnih fotografija iz različitih epoha Spomen-parka. Sve prikupljene i prikazane fotografije nalaze se u muzejskoj zbirci, a većina njih će na ovaj način po prvi put biti javno publikovana.
PROGRAM SPOMEN-PARKA ZA OKTOBARSKE SVEČANOSTI 2021.
1.oktobar – Muzej „21. oktobar“
14.00 – Otvaranje izložbe 21. Međunarodnog salona antiratne karikature
„Kragujevac 2021“
15.00 – Promocija fotomonografije o Spomen – parku „Kragujevački
oktobar”, autora Nikole Govedarice, kustosa Muzeja “21.oktobar”
- oktobar – Druga Kragujevačka gimnazija
20.00 – Koncert OKTOH-a – Kragujevački simfonijski orkestar i hor Opera
Nova (originalne kompozicije posvećene kragujevačkoj tragediji) 12. oktobar – Muzej „21. oktobar“ - 00 – Promocija dokumentarnog filma „Pogled u nebo“ , autora Dejana
Đusića - oktobar – Prva kragujevačka gimnazija
20.00 – Koncert OKTOH-a – Jakup Njevjadomski, klavir, Poljska - oktobar – galerija Mostovi Balkana
20.00 – Otvaranje izložbe slika iz umetničke zbirke Narodnog muzeja u
Požarevcu - oktobar – Muzej „21. oktobar“
10.00 – 18.00 – Naučni skup „Srbija 1941“ godine - oktobar – Muzej „21. oktobar“
18.00
- Otvaranje izložbe originalnih poruka iz zbrke Muzeja „21. oktobar“ i
multimedijalnog
segmenta stalne postavke - Repromocija knjige „Jevreji u Kragujevcu“, autora Staniše Brkića i
Milomira Minića
- oktobar – Prva kragujevačka gimnazija
20.00 – Koncert OKTOH-a – Kragujevački akademski orkestar akordeonista - oktobar – Muzej „21. oktobar“
BDENjE
18.30 – svečano uručenje nagrada i diploma nagrađenim karikaturistima
u okviru Salona aniratne karikature
19.30 – VEČE POEME – književno – poetsko veče posvećeno pedesetogodišnjici
izdavanja poeme Velikog školskog časa i repromocija poeme „Crni dan“ - oktobar – Spomenik streljanim đacima i profesorima11.00 – VELIKI
ŠKOLSKI ČAS
izvođenje poeme „Crni dan“ Duška Radovića - oktobar – Muzej „21. oktobar“
Otvaranje izložbe Muzeja odbrane Moskve - oktobar – Prva kragujevačka gimnazija
20.00 – Koncert OKTOH-a – GKO Šlezinger i solista Marko Džomba - oktobar – Prva kragujevačka gimnazija
- 00 – Koncert OKTOH-a – Ansambl cello
Savremene karakteristike koje imaju agregati za struju
Funkcionisanje današnjih biznisa gotovo je nezamislivo bez postojanja servisa, podrške i rezervnih uređaja u slučaju određenih iznenadnih kvarova i problema. Agregati za struju su sigurno jedna od inovacija modernog vremena, koja je u znatnoj meri olakšala i ubrzala obavljanje velikog broja poslovnih procedura. Naime, ova tehnološka otkrića učinila su mogućim da i onda kada nije dostupan primaran izvor električne energije, uz instaliranje kompaktnih uređaja – agregata, za svega nekoliko minuta dobiće se potreban dotok struje.
Mashineria agregati su vrlo popularni, jer ih odlikuje prvenstveno visok stepen kvaliteta i odlična trajnost. U uvek inoviranom i asortimanu koji se kontinuirano unapređuje, dostupni su isključivo agregati, kao i pumpe, motori i drugi uređaji i oprema, koja potiče od svetski poznatih, odnosno brendiranih i renomiranih proizvođača. Zbog toga su pouzdanost i trajnost osnovna svojstva koja imaju prepoznatljivi uređaji na tržištu. Danas su najviše zastupljeni benzinski, dizel i gasni agregati, kao i varijante na motorni i traktorski pogon.
Velika snaga i jačina – odlike kvaliteta savremenih agregata
Kvalitet je obično prva asocijacija na to koje karakteristike treba da ima svaki uređaj, pa i višenamenski agregati. Kako bi se prepoznao stepen kvaliteta koji treba da imaju agregati, osnovno svojstvo koje se prati jeste jačina i snaga motora ili drugog pogona. Naime, dizel agregati za struju imaju snagu koja je veća od 20 kVA, uz vodeno hlađene motore i obrtaje od 1.500 do 3.000 u jednoj minuti. To obezbeđuje rad bez prekida i više od 8 časova svakoga dana. Veoma su popularni i traktorski agregati velikog kapaciteta, čija snaga ide u raspodnu od 15 kVA do čak 90 KVA, sa 3.000 obrtaja, za snagu ove poljoprivredne mašine od 40 KS do čak 210 KS, u zavisnosit od modela.
Nizak nivo buke – za rad bez nelagodnosti i ometanja
Savremeni agregati za struju imaju veoma nizak nivo buke, što je vrlo važno u slučaju kada rade u kontinuitetu više časova tokom dana. Posebno malu buku emituju benzinski agregati, dok je dizel varijanta emituje nešto veći obim buke. Sve to zavisi i od odabranog motora agregata, posebno u slučajevima kada je u pitanju manji kapacitet podešen na funkcije od 3.000 obrtaja u minuti. Stepen emitovanja buke posebno je uređen i evropskim propisima, pa se tako u određenim situacijama, na primer na otvorenom prostoru mogu koristiti samo agregati za struju koji su gotovo nečujni.
Dizajn i prenosivost – za višenamensku upotrebu
U zavisnosti od konkretne vrste, modela i kapaciteta, agregati za struju se razlikuju prema dizajnu. Pogon na benzin karakteriše kompaktno kućište koje je brzo i lako prenosivo na potrebnu lokaciju. Odlični su za dovod struje na otvorenom prostoru i različitom terenskom radu. Dizel agregati imaju veće kapacitete i namenjeni su za rad kada je potrebna snaga veća od 20 kVA, pa se često koriste u okviru industrijskih pogona, građevinskih radova i slično, dok se prenose prema potrebi prevoznim sredstvima na drugo mesto. Traktorski generatori su savršen izbor za obavljanje poljoprivredne delatnosti, uz veliku snagu i pogon koji zahteva postojanje traktora. Odličan dizajn i kapacitet agregata učinio je da njihova manipulacija bude brza i laka.
U Mashineria ponudi nalazi se veliki broj agregata za struju, koji su provereni, bezbedni i kreirani od strane svetski poznatih kompanija. Pogledajte sjajan asortiman i uverite se zašto je ovaj distributer u svakom trenutku spreman da ispuni potrebe vašeg biznisa i privatnih prilika za osnovnim ili dopunskim izvorom struje. Sjajna pogodnost je to što se obezbeđuje kompletno servisiranje, pružanje konsultacija i saveta nakon instaliranja agregata.