EKRANIZACIJA KULTNOG ROMANA PREMIJERNO U CINEPLEXX BIG KRAGUJEVAC BIOSKOPU
,,Hajduk u Beogradu“ uz prisustvo ekipe filma, 13. novembra od 19.30 časova.
Kragujevac. 31. 10. 2025 – Svečana premijera filma ,,Hajduk u Beogradu” uz prisustvo ekipe filma zakazana je za četvrtak, 13. novembar od 19.30 časova u Cineplexx BIG Kragujevac bioskopu. Ulaznice su uveliko u prodaji na blagajni bioskopa i online putem aplikacije i sajta. Obezbedi svoje mesto na vreme, da zajedno pozdravimo ekipu filma.
,,Hajduk u Beogradu” je priča o dečaku koji se iz manjeg mesta, zajedno sa svojom porodicom, doseljava u Beograd. Upisuje se u novu školu i postaje deo VIII5 razreda. Pred novog đaka postavljeni su brojni izazovi uklapanja u novo društvo, a on se trudi da bude prihvaćen i kao dobar drug i kao odličan đak, ali i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk spoznaje da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka…. a to je ljubav.
Pored mladog glumca Todora Jovanovića koji tumači glavnu ulogu Gligorija Pecikoze Hajduka, uloge drugara iz razreda igraju i Sofija Trifunović kao prijateljica i Hajdukova velika ljubav Vesna, zatim Martin Zoričić u ulozi Vlade Indijanca, Vera Ćetković kao Roberta, Andrej Kostjukov kao Himalaja i mnogi drugi. Ovi glumci mlađe genracije pred kojima je tek uspešna karijera, zajedno su se našli na setu, sa našim već istaknutim i renomiranim imenima glumačke scene kao što su Sloboda Mićalović, u ulozi Hajdukove majke i Dragan Mićanović u ulozi oca. Kao razredna čuvenog odeljenja našla se glumica Ana Lečić, a u filmu igraju i Srđan Timarov, Nikola Kojo, Milena Predić, Jelica Sretenović, Pavle Jerinić i drugi.
Ne propustite premijeru filma ,,Hajduk u Beogradu” uz prisustvo ekipe u Cineplexx BIG Kragujevac bioskopu u četvrtak, 13. novembra. Vidimo se.
Najbolje destinacije za rafting u regionu
Rafting je postao jedan od najuzbudljivijih sportova na otvorenom u našem regionu, i stoga on privlači ljubitelje prirode, avanturiste i zaljubljenike u putovanja iz svih krajeva planete. Sa svojim prelepim pejzažima, veličanstvenim planinskim masivima i kristalno čistim rekama koje seku duboke kanjone, Balkan nudi neponovljivu priliku za rafting avanture. Za razliku od nekih delova sveta gde je rafting isključivo vezan za adrenalin i avanturu, ovde se on doživljava kao spoj uzbudljivih brzaka, netaknute divljine i opuštanja. Upravo ta jedinstvena kombinacija čini naš region obaveznom destinacijom i za iskusne raftere i za početnike željne novog iskustva, a ako i vi tražite mesto na koje možete da odete i uživate u raftingu, evo nekoliko predloga koji bi mogli da vam budu korisni.
Reka Tara, Crna Gora – dragulj Balkana
Reka Tara, poznata i kao „suza Evrope“, jedna je od najpoznatijih rafting destinacija na Balkanu. Ona prolazi kroz zadivljujući kanjon Tare – drugi najdublji kanjon na svetu posle Velikog kanjona u Americi. Rafting deonica duga 82 kilometra poznata je po tirkiznoj vodi, gustim šumama i brzacima koji se smenjuju od mirnih delova do intenzivnih izazova. Za mnoge avanturiste, spuštanje Tarom nije samo vožnja puna adrenalina, već i prilika da se doživi netaknuta priroda zaštićena u Nacionalnom parku Durmitor, koji je pod zaštitom UNESCO-a. Kampovi uz reku omogućavaju da se rafting kombinuje sa pešačenjem, kupanjem i posmatranjem zvezda, što Taru čini nezaboravnim iskustvom koje može da traje od jednog do sedam ili čak deset dana.
Reka Neretva, Bosna i Hercegovina – spoj avanture i istorije
Reka Neretva je još jedan dragulj Balkana, a protiče od planina Bosne i Hercegovine do Jadranskog mora. Poznata po svojoj smaragdno zelenoj vodi, Neretva je pravi rafting centar, posebno u gornjem kanjonu kod Konjica. Ova deonica pruža uzbudljive brzake, ali i mirne delove na kojima možete da uživate u prelepim pejzažima. Pored prirodnih lepota, rafting na Neretvi pruža i priliku da se doživi bogata istorija Bosne i celog regiona, naročito ovog dela koji je igrao važnu ulogu u istorijskim događajima koji su menjali sudbinu Evrope i sveta. Mnoge organizovane ture sa vodičem uključuju posete Konjicu, istorijskom gradu sa osmanskim mostovima, kao i degustaciju tradicionalne bosanske kuhinje. Ova kombinacija kulturnog otkrića i adrenalinske zabave izdvaja Neretvu kao jedinstvenu destinaciju u celom svetu.
Reka Drina, Srbija i Bosna i Hercegovina – avantura sa pogledom na granici
Reka Drina, koja protiče duž granice Srbije i Bosne, poznata je po svojoj lepoti i mirnoći. Iako možda nema ekstremne brzake kao Tara ili Neretva, ona nudi blaže, porodične rafting avanture koje očaravaju prelepim pejzažima. Drina vijuga kroz zelene doline i šumovite planine, pružajući savršena mesta za piknike i kupanje, a prostori kao što su uzbudljivi rafting centar Tara mogu da se pretvore u vaš savršeni dom za višednevni odmor. Drinska regata, tradicionalni letnji festival, postala je kulturni vrhunac koji okuplja hiljade učesnika koji niz reku plove na splavovima, kajacima ili čak improvizovanim čamcima. Za one koji traže spoj prirode, avanture i društvene zabave, rafting na Drini je savršen izbor.
Reka Vjosa, Albanija – poslednja divlja reka Evrope
Ova reka često se naziva poslednjom divljom rekom Evrope, i zbog toga je Vjosa u Albaniji ostala gotovo netaknuta branama i ljudskim intervencijama. Proteže se više od 270 kilometara, od Grčke do jadranske obale, dok albanski deo reke postaje sve popularniji među rafterima zahvaljujući divljim brzacima, slikovitim klisurama i bogatstvu biljnog i životinjskog sveta. Vjosa nudi i delove koji su pogodni za početnike, ali i one izazovnije, čime postaje dostupna svim profilima ljubitelja raftinga. Posebno iskustvo ovde donosi osećaj boravka u potpuno netaknutoj prirodi, što je prava retkost u današnjoj Evropi. Napori da se Vjosa zaštiti kao nacionalni park dodatno naglašavaju njen značaj, a rafting je idealan način da se ovo prirodno blago doživi iz prve ruke.
Reka Cetina, Hrvatska – avantura uz Jadran
Za putnike koji žele da spoje odmor na obali sa avanturom na reci, reka Cetina u Hrvatskoj predstavlja idealan izbor. Ona se uliva u Jadran kod popularnog turističkog grada Omiša i nudi uzbudljivo rafting iskustvo nadohvat poznatih hrvatskih plaža. Kanjon, vodopadi i pećine duž reke stvaraju impresivan prirodni ambijent, dok brzaci pružaju kombinaciju adrenalina i pristupačnosti za početnike. Rafting ture na Cetini često uključuju skokove sa stena, istraživanje pećina i kupanje u bistrim jezerima i bazenima, a taj spoj uzbuđenja na vodi i mediteranskog odmora čini Cetinu posebnom destinacijom.
Balkan je pravi raj za ljubitelje raftinga, a reke koje protiču ovim regionom zadovoljavaju sve tipove avanturista. Za one koji traže više od sporta, rafting pruža iskustvo koje objedinjuje divlju prirodu, istoriju i zajedništvo, a bilo da želite ekstremne brzake ili lagano spuštanje, balkanske reke obećavaju uspomene koje će trajati ceo život!
Kako mašina za pranje sudova može pomoći u borbi protiv kućne prljavštine?
Zbog svog imena, mašina za pranje sudova se nastanila u našim glavama kao kuhinjski aparat koji se koristi isključivo za pranje posuđa. Međutim , mašina za pranje sudova može poslužiti za mnogo više od tanjira za pranje i čaša. Mašina za pranje sudova je idealna za pranje mnogih plastičnih i metalnih predmeta za domaćinstvo koje koristimo svaki dan, a često ne peremo onoliko redovno koliko bi trebalo. Donosimo vam samo nekoliko iznenađujućih i praktičnih stvari koje možete oprati u veš mašini.
- Plastične igračke
Svi brinemo o zdravlju dece, ali ne vodimo dovoljno računa o čistoći dečjih igračaka. Mašina za pranje sudova je idealno rešenje za brigu o higijeni igračaka. Sve plastične igračke kao što su lego kocke, plastične figurice i sve slično što je napravljeno od tvrde plastike možete slobodno staviti u mašinu za pranje sudova. Istovremeno , pazite da ne ubacite igračke koje imaju električne delove, jer će takve igračke prestati da rade u kontaktu sa vodom. Radi lakšeg rukovanja, predlažemo da sve igračke prilikom pranja stavite u mrežastu vrećicu kako se ne bi izgubile i lakše osušile.
- Češljevi i češljevi
Druga vrsta plastičnih stvari koje se mogu vrlo dobro oprati u mašini za pranje sudova su češljevi i četke za kosu. Pre nego što stavite češljeve i četke za pranje, uklonite svu kosu sa njih tako da ne ostane u mašini za pranje sudova. Takođe, pazite da ne ubacite češljeve koji su drveni u mašinu za pranje sudova, jer drvene stvari nisu dizajnirane za pranje u mašini za pranje sudova. Takođe, imajte na umu da četke sa električnim ili termičkim komponentama nikada ne treba ubacivati u mašinu za pranje sudova.
- Stalci i pladnjevi iz rerne
Jedna stvar koju mnogi ne pamte da peru u mašini za pranje sudova su rešetke i pladnjevi iz kuhinjske pećnice. Ovo je najbrži način da operete velike tacne koje su služile za nedeljni ručak. Pored pladnjeva, u mašinu za pranje sudova možete staviti i metalne police iz rerne, koje se zbog svoje veličine nespretno peru u sudoperu. Takođe, ne zaboravite da možete oprati i staklenu posudu iz mikrotalasne pećnice u mašini za pranje veša, koju svi često zaboravljamo da operemo.
- Organizatori stola
Mnogi od nas ne obraćaju dovoljno pažnje na čistoću raznih organizatora sa naših stolova. Slobodno stavite sve organizatore koji su plastični ili metalni u vašu mašinu za pranje veša s vremena na vreme. Plastični držači u kojima držite olovke, spajalice i sve ostalo što koristite za rad često su zanemareni i znate kako da akumulirate prašinu i prljavštinu u njima. Skratite svoj rad i operite sve organizatore sa stola odjednom kako biste olakšali početak novih radnih pobeda.
- Spužve i kuhinjske četke
Jedna od stvari koje malo ljudi misli da stavi u mašinu za pranje sudova su kuhinjske četke i sunđeri. Kada perete ove stvari, pazite šta stavljate u veš mašinu sa njima, tako da se posuđe i četka kojom perete tvrdoglavu prljavštinu u kuhinji ne peru zajedno. Imajte na umu da će se sunđeri niskog kvaliteta verovatno raspasti u mašini za pranje sudova na visokoj temperaturi.
- Delovi kuhinjskih aparata
Sokovnici , blenderi i svi ostali delovi kuhinjskih aparata koji se teško peru u sudoperu će se veoma lako oprati u mašini za pranje sudova . Uverite se da su to plastični delovi, a ako niste sigurni da li su dozvoljeni u mašini za pranje sudova, proverite oznake na njima.
- Voće i povrće
Mnogi od nas ne znaju da mašine za pranje sudova imaju mogućnost pranja bez deterdženta. Na ovom programu možete lako oprati veću količinu voća i povrća ako vam je potrebna. Povrće poput krompira ili voća poput jabuka idealno je za pranje u veš mašini, jer ima čvrstu koru koja se neće oštetiti u pranju.
Mašina za pranje sudova je svestran kućni aparat koji može pomoći u pranju raznobojnih predmeta za domaćinstvo. Obavezno pročitajte uputstva o tome kako da koristite proizvod pre nego što stavite predmet u mašinu za pranje sudova. Uglavnom sve metalne i plastične stvari mogu se prati u mašini za pranje sudova, osim onih koje imaju električne delove. Visoke temperature vode koje se mogu postići tokom pranja mogu oštetiti stvari tokom pranja, pa pažljivo birajte programe pranja prilikom pranja nekih predmeta koji nisu dizajnirani za pranje u veš mašini.
Zašto je važno preuzimanje rizika u biznisu?
U svetu biznisa, rizik je neizbežan pratilac svake ozbiljne odluke. Bilo da se radi o pokretanju nove firme, lansiranju inovativnog proizvoda ili ulaganju u nepoznato tržište, nijedan značajan napredak ne može se postići bez preuzimanja određenog stepena rizika.
U nastavku ovog teksta istražićemo pet razloga zašto je preuzimanje rizika u biznisu od suštinskog značaja i šta to može doneti preduzetnicima koji su spremni da izađu iz svoje zone komfora.
Rizik je put do inovacija i napretka
Inovacije nikada ne nastaju u okruženju potpunog komfora. Preuzimanje rizika omogućava preduzetnicima da istražuju nove ideje, tehnologije i pristupe, čime se otvaraju vrata ka konkurentskoj prednosti na tržištu. Kompanije koje se drže isključivo sigurnih puteva, često ostaju zarobljene u prošlosti, dok one koje se usude da rizikuju oblikuju budućnost.
Kao što se u svetu igara na sreću može videti da oni koji traže slot igre sa najviše besplatnih spinova dobijaju priliku za veći dobitak bez dodatnog ulaganja, tako i u biznisu pametno preuzeti rizici otvaraju šansu za ostvarivanje mnogo većih rezultata. Ključ je u tome da se rizik ne shvati kao gubitak, već kao investicija u mogućnost.
Preduzeća nikada ne bi postala globalni lideri da njihovi osnivači nisu rizikovali – bilo kroz ulaganje u nepoznate tehnologije, bilo kroz promenu postojećih poslovnih modela. Zato je važno da svaka kompanija razvije kulturu u kojoj se podstiče inovativno razmišljanje i spremnost da se testiraju nove ideje, čak i ako one ponekad ne daju željeni rezultat. Svaka neuspešna inovacija samo je korak bliže onoj pravoj, koja može promeniti čitavo tržište.
Prilika za učenje i rast
Jedan od najvažnijih benefita preuzimanja rizika jeste činjenica da čak i neuspeh može biti neprocenjiva lekcija. U poslovnom svetu neuspeh ne znači kraj, već priliku da se iz grešaka nauči i razvije otpornost. Preduzetnici koji se nikada ne usuđuju da rizikuju lišavaju sebe ovih važnih lekcija i ostaju na nivou proseka.
Kada dođe do neuspeha, važno je analizirati šta je pošlo po zlu, razumeti uzroke i na osnovu toga razviti bolje strategije za budućnost. Ovakav pristup jača kritičko razmišljanje, fleksibilnost i sposobnost donošenja boljih odluka u budućnosti. Drugim rečima, neuspeh je deo puta ka uspehu, a rizik je kapija kroz koju moramo proći.
Psihološke studije potvrđuju da ljudi koji se suočavaju sa izazovima razvijaju veću otpornost i mentalnu snagu. Isto važi i za preduzetnike – oni koji su prošli kroz neuspehe obično postaju najbolji lideri, jer su naučili kako da se nose sa neizvesnošću i kako da preokrenu negativna iskustva u prilike za rast.
Dakle, rizik nas uči da posmatramo neuspeh ne kao pretnju, već kao alat za lični i profesionalni razvoj. Najveće lekcije u biznisu dolaze upravo iz trenutaka kada se stvari nisu odvile onako kako smo želeli.
Diferencijacija na tržištu
U savremenom biznisu, konkurencija je jača nego ikad. Oni koji žele da se izdvoje moraju pronaći način da budu drugačiji. Preuzimanje rizika često znači hrabrost da se ide protiv ustaljenih normi i da se ponudi tržištu nešto što do tada nije postojalo.
Kada preduzeće preuzme rizik i uvede inovativni proizvod ili uslugu, ono automatski privlači pažnju tržišta i medija. Potrošači vole brendove koji pomeraju granice, jer im oni nude iskustvo koje konkurencija ne može. To stvara lojalnost i povećava prepoznatljivost brenda.
Rizik otvara vrata ka novim prilikama
Mnogi preduzetnici ostaju zatvoreni u okviru onoga što već poznaju, bojeći se da istraže nova tržišta ili poslovne modele. Međutim, upravo u tim neistraženim oblastima se kriju najveće šanse. Rizik je ulaznica za nove prilike koje bi inače ostale nevidljive.
Ekspanzija na nova tržišta, ulaganje u nepoznate sektore ili saradnja sa inovativnim partnerima mogu delovati zastrašujuće, ali oni otvaraju mogućnosti za širenje poslovanja na načine koji nisu bili predvidivi. Velike kompanije danas ne bi bile globalni igrači da nisu rizikovale širenjem izvan svojih početnih granica.
Nove prilike takođe mogu dolaziti u obliku neočekivanih partnerstava ili tehnologija koje menjaju industriju. Preduzetnik koji je spreman da prepozna i iskoristi ovakve momente, čak i kada oni nose rizik, gradi kompaniju koja je spremna za budućnost.
Rizik gradi liderstvo i kredibilitet
U svetu biznisa, lideri nisu oni koji samo održavaju status quo, već oni koji imaju hrabrosti da donose teške odluke i preuzmu odgovornost za njihove posledice. Preuzimanje rizika pokazuje sposobnost lidera da veruje u svoju viziju i da inspiriše druge da je slede.
Zaposleni u kompaniji gledaju na menadžere i vlasnike kao na primere. Kada lider pokaže da je spreman da rizikuje i uloži sebe u nešto novo, to stvara kulturu poverenja i motivacije unutar tima. Ljudi žele da rade u okruženju gde se podstiče hrabrost i inovativnost.
Takođe, rizik donosi kredibilitet i na tržištu. Investitori, partneri i kupci cene one kompanije koje su spremne da se izbore za svoje mesto na tržištu, umesto da igraju na sigurno. Takve kompanije se percipiraju kao proaktivne i dinamične, što dodatno jača njihov ugled.Preuzimanje rizika u biznisu nije samo opcija – to je neophodan uslov za rast, inovaciju i dugoročni uspeh. Za preduzetnike je važno da rizik ne posmatraju kao pretnju, već kao alat za kreiranje budućnosti. Naravno, to ne znači da rizike treba preuzimati nepromišljeno. Ključ uspeha je u dobroj pripremi, analizi i balansiranju između opreza i hrabrosti. Za još korisnih informacija posetite naš sajt.
Koliko smo spremni da platimo za bolju budućnost?
Svi govorimo o boljoj budućnosti – o održivoj ekonomiji, čistijem vazduhu, sigurnijim gradovima i zdravijem životu. Ipak, pitanje koje retko postavljamo naglas jeste: koliko smo zaista spremni da platimo da bismo do nje stigli? Svaka velika promena, od ekoloških standarda do novih tehnologija, ima svoju cenu. Ona se ne meri samo novcem, već i vremenom, strpljenjem i spremnošću da prihvatimo promene u načinu života.
Kada pogledamo oko sebe, shvatićemo da smo već uveliko u procesu tranzicije. Pojavljuju se nova pravila u poslovanju, proizvodi koji obećavaju da su ekološki prihvatljiviji, investicije u energiju, saobraćaj i infrastrukturu. Ali dok država, kompanije i međunarodne institucije prepoznaju značaj tih ulaganja, građani često stoje pred dilemama: da li je sadašnji trošak opravdan za obećanu korist koja dolazi tek sutra?
Zelena budućnost i cene koje dolaze uz nju
Ideja o zelenijem i održivijem društvu više nije samo deo političkih govora i vizija aktivista. Ona postaje deo naših svakodnevnih odluka – od toga šta kupujemo, gde investiramo, pa sve do toga kako živimo. Kada se sagleda celokupna slika, jasno je da održivost ima svoju cenu, ali i da ta cena donosi dugoročne koristi.
Primer za to su vozila na struju. Mnogi od vas se možda i dalje pitaju da li su električni automobili zaista isplativi, ali kada pogledate trendove, postaje jasno da kada su u pitanju novi električni automobili cena danas postaje sve konkurentnija i povoljnija. Trošak je veći u startu, ali manji na duge staze – manje goriva, manje servisa i povlastice u mnogim gradovima.
Zelena tranzicija zahteva ulaganja koja se vraćaju tek vremenom. Isto je i sa solarnim panelima, energetski efikasnim prozorima, izolacijom ili ugradnjom toplotnih pumpi. Možda ćete u trenutku pomisliti da su to troškovi koje je teško opravdati, ali realnost pokazuje da upravo te investicije stvaraju dugoročne uštede i smanjuju zavisnost od poskupljenja energenata.
Upravo ovde dolazimo do suštine pitanja – da li smo spremni da platimo danas da bismo imali sigurnost sutra? Iako je tranzicija skupa, ona je istovremeno i najjeftinije rešenje ako se gleda na period od nekoliko decenija. Ako ne investiramo sada, platićemo mnogo više kasnije – bilo kroz više račune, veće posledice prirodnih katastrofa ili narušeni kvalitet života.
Između troška i investicije
Energetska efikasnost i razvoj infrastrukture predstavljaju možda najvidljivije polje gde se troškovi i koristi direktno sudaraju. Građani često strahuju od iznosa koje treba da plate za modernizaciju svojih domova – bilo da je u pitanju zamena stolarije, izolacija ili prelazak na obnovljive izvore energije. Ipak, istina je da se upravo na tim poljima krije najveća dugoročna ušteda.
Energetski efikasan dom znači manji račun, ali i veću vrednost na tržištu. Nekretnine koje ispunjavaju standarde efikasnosti već sada dostižu više cene, jer ljudi sve više traže stabilnost i održivost. Isto važi i za poslovne zgrade. Kompanije koje investiraju u zelene tehnologije ne samo da smanjuju troškove, već grade i reputaciju koja im pomaže da privuku klijente i investitore.
S druge strane, ulaganje u infrastrukturu nije trošak samo države. Privatni sektor i građani su deo tog procesa. Gradovi koji se opredeljuju za pametne mreže, modernizaciju javnog prevoza i razvoj biciklističkih staza pokazuju da je budućnost moguća, ali da ima cenu.
Pitanje koje se nameće jeste – ko je spreman da preuzme taj teret i kada? Ako ne plaćamo unapred, kasnije ćemo platiti kroz saobraćajne gužve, zagađenje i lošiji kvalitet života.
Zdravlje kao dugoročna računica
Najčešće zaboravljamo da i naše zdravlje ima svoju cenu. I to ne samo kada se razbolimo, već i dok smo zdravi. Sistematski pregledi, privatno zdravstveno osiguranje, članarina u teretani ili kvalitetnija ishrana deluju kao „nepotrebni“ troškovi dok se sve čini u redu. Ali, kao i kod energije, preventiva je uvek jeftinija od posledica.
Zdravlje nije luksuz, već investicija. Novac koji ulažete u prevenciju i kvalitet života sada, sutra vam može uštedeti ogromne iznose koje biste morali da izdvojite za lečenje. Ovo je posebno vidljivo i u poslovnom svetu, gde kompanije koje ulažu u dobrobit zaposlenih beleže manji broj bolovanja i veću produktivnost.
Iako mnogi građani Srbije i dalje zaziru od privatnih zdravstvenih polisa, trend pokazuje da interesovanje raste. Ljudi polako shvataju da zdravlje ne može da čeka i da je ulaganje u sopstveno telo i um najveći garant sigurne budućnosti. A pitanje koje stoji iza svega glasi – koliko smo spremni da platimo sada da bismo kasnije imali više vremena, snage i zdravlja?
Obrazovanje i znanje kao najvrednija valuta budućnosti
Ako postoji polje u kojem troškovi deluju visoki, a vrednost gotovo neprocenjiva, onda je to obrazovanje. Kursevi, specijalizacije, škole stranih jezika ili digitalnih veština nisu samo izdaci, već investicije koje direktno utiču na to gde ćete biti za deset godina.
Znanje je valuta koja nikada ne gubi na vrednosti. Iako možda mislite da su cene školarina ili obuka previsoke, istina je da upravo one otvaraju vrata ka sigurnijim i bolje plaćenim poslovima. Na tržištu rada koje se menja iz dana u dan, oni koji ulažu u sebe su oni koji ostaju konkurentni.
Roditelji su takođe svesni ove realnosti i sve više ulažu u obrazovanje dece. Privatne škole, časovi jezika, dodatne vannastavne aktivnosti – sve to postaje sastavni deo budžeta. Na prvi pogled, deluje kao veliki trošak, ali je zapravo najvažnija investicija za budućnost porodice. Zato je pitanje koliko smo spremni da platimo sada za sigurnost koja dolazi kasnije jedno od ključnih za društvo koje želi da napreduje.
Male promene, veliki efekti
Često se govori o velikim ulaganjima, ali budućnost zavisi i od malih, svakodnevnih odluka. Da li ćemo kupiti energetski efikasnu sijalicu? Da li ćemo platiti malo više za proizvod koji traje duže? Da li ćemo odvojiti vreme i novac da bismo reciklirali ili štedeli vodu? Sve te odluke na prvi pogled deluju nebitno, ali u zbiru čine ogromnu razliku.
Sitni troškovi danas znače veliku uštedu sutra. Kada kupujete kvalitetniji uređaj, vi zapravo kupujete sigurnost da ga nećete popravljati svake godine. Kada odlučite da investirate u sitne promene, gradite sistem u kojem vaše okruženje postaje stabilnije. Upravo u tome leži vrednost malih koraka – oni menjaju kulturu i stvaraju naviku koja osigurava budućnost.
Najveći izazov je promena mentaliteta. Dokle god gledamo na budućnost kao na nešto daleko, nećemo biti spremni da investiramo u nju danas. Ali kada shvatimo da budućnost počinje od malih odluka u sadašnjosti, bićemo spremni da platimo cenu.
Kada se sve sabere, pitanje nije da li ćemo platiti za bolju budućnost, već kada i na koji način. Cena budućnosti nije samo u novcu, već i u navikama i spremnosti da menjamo svoj način života.
U poslovnom svetu, oni koji ulažu na vreme dobijaju prednost. U životu pojedinca, isto pravilo važi. Oni koji su spremni da danas plate više, sutra žive mirnije, sigurnije i kvalitetnije. Budućnost se ne čeka, ona se gradi – i to svakom našom odlukom.
Sledeći put kada se suočite sa troškom koji izgleda visok, zapitajte se: da li zapravo trošim, ili investiram? Upravo u tom odgovoru leži razlika između života u sadašnjosti i pripreme za bolju budućnost.
Održana akcija čišćenja i uređenja Spomen-parka „Kragujevački oktobar“
Tradicionalno, uoči komemorativne manifestacije Veliki školski čas,održana je radna akcija, u okviru koje je očišćen i uređen deo Spomen-parka. Akcija je organizovana u subotu, 11. oktobra 2025. godine.
Učesnici ekološke radne akcije su bili:
Organizator akcije bio je i ove godine Klub akcijaša i volontera Kragujevca, kao i partneri: Veterani Vojne policije Srbije, GO SUBNOR;, OŠ „III kragujevački bataljon”, Srednja škola „Knez Aleksandar Karađorđević”, volonteri Crvenog krsta, građani dobrovoljci i zaposleni u Spomen-parku „Kragujevački oktobar“.
Akcija je obuhvatila čišćenje i uklanjanje otpada u delu kod Erdoglijskog potoka, košenje travnatih površina, krčenje nepoželjnog rastinja i uređenje staze, koja vodi od spomenika Streljanim đacima i profesorima ka Vojničkom groblju, u memorijalnom kompleksu. Akcija je realizovana uz podršku grada Kragujevca.
Spomen – park se zahvaljuje svima koji su učestvovali u akciji, najpre Klubu akcijaša i volontera, kao i svim partnerima, volonterima i prijateljima parka, a posebno učenicima osnovcima i srednjoškolcima. Njihovo angažovanje nije samo pomoć u fizičkom smislu, već i snažan doprinos očuvanju istorijskog pamćenja i negovanju mira.
Cilj akcije bio je:
očuvanje memorijalnog prostora,
podizanje svesti o značaju istorijskog nasleđa,
negovanje kulture sećanja,
podizanje svesti o značaju zaštite životne sredine,
promocija volontiranja i zajedničkog društvenog angažovanja.
Učesnicima akcije su svojim primerom pokazali koliko je važno biti aktivan član zajednice. Njihovo učešće, iskustvo i posvećenost ostavili su snažan utisak poslali poruku mlađim generacijama — da je briga o zajedničkoj istoriji i prostoru odgovornost svih nas.
Svečana dodela sertifikata prvoj generaciji koja je završila KPS Konsultant za cirkularnu ekonomiju na UniKg
U Svečanoj sali Ekonomskog fakulteta u četvrtak, 2. oktobra 2025. godine, sa početkom u 17 časova biće upriličena svečana dodela sertifikata prvoj generaciji koja je sa uspehom završila Kratki program studija – Konsultant za cirkularnu ekonomiju
Kratki program studija Konsultant za cirkularnu ekonomiju na Univerzitetu u Kragujevcu realizuje se od 2024. godine i do 1. avgusta ove godine ovaj program sa uspehom je završilo 23 studenta prve upisane generacije.
Rastuća potreba za razvojem zelene i cirkularne ekonomije predstavlja jedan od ključnih globalnih trendova današnjice. Zelena ekonomija je ekonomski model koji promoviše održivi razvoj, smanjenje ekoloških rizika i efikasno korišćenje resursa, bez degradacije životne sredine. Cirkularna ekonomija, kao njen važan segment, zasniva se na principima zatvorenih tokova materijala, dizajna bez otpada i regeneracije prirodnih sistema, čime se produžava životni ciklus proizvoda i smanjuje količina otpada.
Stručnjaci procenjuju da uvođenje cirkularne ekonomije u Srbiji može doneti otvaranje desetina hiljada novih radnih mesta, posebno u sektorima reciklaže, upravljanja otpadom, eko-dizajna i održivih tehnologija. U Evropi i svetu već raste potražnja za profesionalcima kao što su menadžeri za cirkularnu ekonomiju, analitičari održivih lanaca snabdevanja, konsultanti za ekološke standarde, stručnjaci za e otpad, kao i projektni menadžeri u oblasti zelenih inovacija.
Prva generacija je kroz ovaj program stekla znanja i veštine koje ih osposobljavaju da osmišljavaju i sprovode strategije cirkularnosti, učestvuju u kreiranju javnih politika, unapređuju proizvodne procese i daju podršku privredi i javnom sektoru u tranziciji ka održivom razvoju. Njihova uloga biće od suštinskog značaja za transformaciju ekonomije i društva ka ekološki odgovornijem i ekonomski otpornijem sistemu, što je u skladu sa vizijom Univerziteta u Kragujevcu da obrazuje stručnjake koji odgovaraju na najvažnije izazove savremenog sveta.
Kragujevački oktobar u Spomen parku Šumarice 2025. godine
Spomen-park “Kragujevački oktobar”, u znak sećanja na žrtve Kragujevačke tragedije, tokom oktobra meseca organizuje tradicionalne manifestacije.
Na centralnoj manifestaciji „Veliki školski čas“ biće izvedena poema pisca Dragana Boškovića „Srce zemlje“ u režiji Marka Đorđevića. Promocija poeme biće organizovana u okviru tradicionalne manifestacije „Bdenje“ 20. oktobra u muzeju „21. oktobar“. Iste večeri biće svečano otvorena izložba 23. Međunarodnog bijenalnog salona antiratne karikature „Kragujevac 2025“ i uručene nagrade dobitnicima.
Ove godine obeležava se 50 godina od osnivanja jedne od najdugovečnijih muzičkih manifestacija naše zemlje, “Oktobru hododarje – OKTOH”. Tim povodom planiran je bogat program koji čine ansambli, pojedinci i institucije koji su u prethodnim decenijama dali svoj doprinos ovoj manifestaciji. Povodom obeležavanja jubileja, OKTOH će biti svečano otvoren 2. oktobra. U okviru programa, nakon uvodnih obraćanja, biće prikazan kratak dokumentarni film “Kad muzika govori”, autora novinara Dejana Đusića, kao i koncert ansambla “Renesans”, ansambla koji je bio deo programa prvog OKTOH-a 1975. godine.
U toku oktobra meseca, publici će se predstaviti HOR RTS-a, sa dirigentom Olgom Biserčić, duo harmonika/klarinet dva izuzetna umetnika, profesora Vladimira Blagojevića i Aleksandra Tasića, Gradski kamerni hor “Liceum”, pod dirigentskom palicom Igora Sarajlića. Nastupom eminentne umetnice, violončelistkinje Ksenije Janković, koja je takođe nastupila na prvom OKTOH-u 1975. godine, upotpunjena je retrospektiva umetnika iz baštine OKTOH-a. Nju će na klaviru pratiti čuvena pijanistkinja Žaklin Buržes Monuri. Ovogodišnji OKTOH simbolično se završava učešćem najmlađih umetnika našeg grada, koncertom učenika Muzičke škole “Dr Miloje Milojević” i studenata Filološko-umetničkog fakulteta.
Svečano otvaranje izložbe Majstori vajarstva
Galerija Legata Nikole Koke Jankovića vas poziva da u PETAK 03.10.2025.godine sa početkom u 20 sati prisustvujete i medijski pokrijete svečano otvaranje izložbe Majstori vajarstva iz Poklon zbirke skulptura Rajka Mamuzića. Ova izložba je od važnosi za stručnu javnost kao i za širu publiku i ljubitelje umetnosti.
Beograd vas čeka: Najbolje opcije za smeštaj za poslovne putnike i turiste
Beograd je jedan od onih gradova koji vas dočekaju srdačno, ali uvek ostave prostora za novo iznenađenje. Bez obzira na to da li dolazite poslovno, turistički, porodično ili samo u prolazu, jedno pitanje se uvek prvo nameće – gde odsednuti?
Ko dolazi u Beograd – i šta im je važno?
Beograd je raskrsnica različitih profila gostiju. Poslovni putnici traže brzinu i efikasnost. Turisti žele da budu u središtu dešavanja i da osete duh grada. Porodicama je najvažnija sigurnost, funkcionalnost i komfor. A oni koji su tu samo jednu noć, žele brz dolazak, jednostavan smeštaj i bezbrižan odlazak.
Poslovni gosti
Ako dolazite zbog posla, idealna lokacija je Novi Beograd. U ovom modernom delu grada nalaze se poslovni centri poput Airport City-ja, Sava Centra i blokova u kojima posluju brojne domaće i međunarodne firme. Smeštaj u ovom delu grada nudi:
- Brzu povezanost sa aerodromom
- Stabilan WiFi i mirnu radnu atmosferu
- Parking i blizinu kafića i restorana za poslovne sastanke
Dakle, ukoliko u Beograd dolazite poslovno, smeštaj Novi Beograd je idelan izbor. Treba istaći i da je Beograd na vodi, kao nova poslovna zona, i praktično “grad u gradu” odličan izbor za poslovna putovanja.
Turisti i istraživači
Za sve one koji žele da dožive autentični Beograd, Stari grad, Vračar, Dorćol i Savski venac su odličan izbor. Ovi delovi nude:
- Blizinu glavnih atrakcija – Kalemegdana, Knez Mihailove, Skadarlije, Hrama Svetog Save
- Šarm starih ulica i raznovrsnu gastronomsku ponudu
- Apartmane sa balkonima u ušuškanim, mirnim ulicama
Porodice
Putujete sa decom? U tom slučaju, prioriteti se menjaju. Birajte delove grada koji nude:
- Prostrane stanove ili apartmane sa kuhinjom
- Lift, parking i bezbedno okruženje
- Blizinu parkova, supermarketa i apoteka
- Bliznu tržnih centara,zbog bioskopa i igraonica.
Idealne lokacije za ovaj vid putovanja su Dorćol, Zvezdara, Ada Ciganlija, ali su i luksuna naselja Belvil, West 65 dobar izbor zbog bezbednosti
Kratki boravci
Ako vam treba smeštaj samo za jedno noćenje, birajte lokacije blizu glavnih saobraćajnica, železničke ili autobuske stanice. Na ovim lokacijama, vlasnici mahom dopuštaju rezervaciju samo na jednu noć, dok na ostalim lokacijama je kao uslov za rezervaciju postavljen zakup na barem dve noći. U ovom slučaju tražite:
- Brzu i jednostavnu rezervaciju (instant booking)
- Čist, funkcionalan prostor bez komplikacija
- Mogućnost samostalnog ulaska (self check-in)
Kako izabrati pravi smeštaj u Beogradu?
Pretraga može delovati zamorno, ali uz nekoliko saveta smeštaj Beograd ćete rezevisati bez greške. Drižite se ovih saveta prilikom izbora:
- Ne gledajte samo slike – pročitajte opise i komentare prethodnih gostiju
- Proverite lokaciju – blizina prevoza, marketa, parkinga često pravi razliku
- Tražite fleksibilnost – posebno ako putujete u nepredvidivim okolnostima
- Istražite dodatne pogodnosti – besplatan WiFi, klima, kablovska, gotovo da su postali standard, pa pogledajte da li u budžetu koji vam odgovara možete pronaći i apartmane sa dodatnim pogodnostima (đakuzi, striming platforme, terasa, besplatan parking)
Kada rezervisati?
Beograd je tokom cele godine posećen, ali se tokom letnjih meseci, praznika i događaja (festivali, sajmovi, Nova godina) tražnja značajno povećava. Zato je vrlo važno da rezervišite unapred ako dolazite u visokoj sezoni.
Za vreme velikih događaja u gradu, smeštaj tražite i dva do tri meseca ranije. Koncerti, utakmice kao i festivali uvek privlače pažnju, ne samo Beograđana već i ostatka Srbije, pa smeštaji u blizini dešavanja jednako brzo “planu” kao i karte za događaje.
Za hitne dolaske – tražite apartmane sa instant rezervacijom. Ova rezervacija vam omogućava da rezervište smeštaj bez čekanja na odobrenje vlasnika. Pored Booking-a, ovu opciju nude i neke naše platforeme za rezervisanje smeštaja, poput platforme Bookaweb.
Beograd nudi sve
Ono što Beograd čini posebnim je atmosfera – spoj tradicije i savremenog ritma. Smeštaj u ovom gradu ne predstavlja samo mesto za spavanje, već i deo vašeg beogradskog iskustva. Bilo da vam gazdarica ponudi domaću kafu ili se zateknite u apartmanu sa pogledom na reku – sve to čini boravak nezaboravnim.
Bez obzira na razlog vašeg dolaska, u Beogradu ćete pronaći opciju koja odgovara vašem stilu, potrebama i budžetu. Od luksuznih apartmana u centru, preko poslovnih smeštaja u Novom Beogradu, do porodičnih stanova u mirnim delovima grada, svaki gost može pronaći svoj kutak.
Beograd ne mora da vas impresionira na prvi pogled. Ali kada ga doživite iz pravog ugla, kroz smeštaj koji vam savršeno odgovara – sigurno će vam ostati u srcu.
Kragujevački Oktobar u Spomen parku 2025
Godina OKTOH-a 2025
