Mali: Počela isplata građanima koji su se javili za po 100 evra
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas počela isplata po 100 evra građanima koji su se za ovu vrstu novčane pomoći javili telefonom ili na portal Uprave trezora i da će ih svaki dan dobiti po pola miliona građana. „Prijavljivanje je do 5. juna, oni koji se i tada prijave dobiće novac do 7. juna“, rekao je Mali za TV Hepi.
On je naveo da se do juče u 8.00 javilo četiri miliona građana da dobije po 100 evra, što je kako je dodao „ogromna većina, tako da samo mali broj to nije učinio“.
Pema njegovim rečima, već je isplaćeno oko dva miliona građana, jer su novac dobili penzioneri i oni koji primaju novčanu socijalnu pomoć.
Kako je rekao, to je „ekonomski orijentisana podrška“ jer će građani potrošiti dobijenih 100 evra „koji će ući u ekonomske tokove“.
On je, komentarišući veliko javljanje za tu novačnu pomoć, rekao da je „potrebno razumeti Srbiju“, za razliku od „tajkuna koji kažu da im ne treba 100 evra“.
Govoreći o pomoći firmama kojima se isplaćuju po tri minimalne zarade za zaposlene, on je rekao da država „nije htela da dozvoli masovna otpuštanja i to se i nije desilo“.
„Naše mere su pogodile cilj“, rekao je Mali navodeći da za pomoć ima novca u budžetu.
Srpske manifestacije od države zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove ugašene privredne grane
Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Poslova koji su sada na ivici, jer je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto. Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.
Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.
Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.
U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evraotkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.
Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizma u Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnima koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha.
Pismo potpisuju:
Apgrade, Arsenal Belgrade Beer Fest, Belgrade Fashion Week, Beogradski festival igre, Beogradski sajam, BitefArtCafe, Blender, Central Dance Event, Charm Music, Gigs Tix, DD Ticketing, Drugstore, EXIT, Glitch Records Guitar Art Festival, Kamarad produkcija, KC Grad, Klub 20/44, Long Play, Lovefest, Mikser, Music Star Musicology, Nisville, No Sleep Festival, Odličan hrčak, Positive Music, Rock Svirke, RTV Sunce, Scena ASM, Serbia Fashion Week, Smile production, Star Produkcija, Studio – centar za kulturnu edukaciju, Sunčana reka, Ticket Vision, Vinski maraton Palić.
NKD istraživanje o informisanosti u doba korone
Sa namerom da utvrdi da li su potrebe građana za informacijama zadovoljene tokom vanrednog stanja, sa fokusom na lokalni nivo, Nacionalna koalicija za decentralizaciju sprovela je onlajn anketu sa korisnicima društvenih mreža (104 učesnika ankete iz cele Srbije).
Rezultati ukazuju da su građani u većoj meri informisani o temama na nacionalnom nego na lokalnom nivou – dok se čak 61% izjasnilo kao potpuno ili delimično informisano na nacionalnom nivou, na lokalnom nivou ove ocene dalo je svega 32% ispitanika, a čak 46% smatra da je potpuno ili delimično neinformisano o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju smatra da je centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču. Posledice su mnogostruke, a među njima jeste i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, što u slučaju pandemije nikako ne doprinosi suzbijanju virusa.
Više od petine ispitanika smatra da su im najpotrebnije informacije koje ne dobijaju one koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim gradovima/opštinama (21,18% ispitanika je ovo navelo kao glavni problem svoje nedovoljne obaveštenosti). Da ne dobija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, a da su im te informacije najpotrebnije, smatra 11,86%, dok 10,16% smatra da im nedostaju informacije o realnom stanju u bolnicama i stanju zdravstvenog sistema. Tek 5,08% ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije.
Ispitanici su istakli (14,28%) da bi želeli da dobiju detaljnija i jasnija uputstva o tome kome se, i na koji način obratiti u slučaju sumnje na virus COVID-19. Ove informacije su, ocenjuju, iz različitih izvora bile drugačije, neretko i potpuno suprotne. Navode i da nemaju, a da su im potrebne informacije o zdravstvenim institucijama, specijalističkim ordinacijama, hitnoj pomoći, odnosno o zdravstvenoj zaštiti koja nije povezana sa virusom COVID-19 (12,5%).
Dobri rezultati informisanosti zabeleženi su kada su u pitanju uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja. Čak 74% ispitanika smatra da ima sva ili skoro sva uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja Da bi se obavestili o epidemiji i merama vanrednog stanja, više od petine ispitanika koristi društvene mreže (21,93%). Putem internet portala se informiše 19,37% ispitanika, dok nacionalne TV stanice uživaju poverenje 18,8% ispitanika. Zvanični internet portal covid19.rs prati 14,81% njih.
Kao opšti zaključak, značajan broj anketiranih konstatovao je da su informacije često nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike. Sprovedeno na nereprezentativnom broju ispitanika, ovo istraživanje polazna je osnova za opsežnu studiju koja bi se morala sprovesti, kako bi se izvršila procena kvaliteta informisanja građana u vanrednom stanju, jer odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija.
Podrška EU za romske porodice
Skoro 1.000 romskih porodica sa više od 5.000 članova koje žive u Beogradu, Valjevu, Nišu i Subotici dobilo je do sada Evropske unije (EU) pakete sa prehrambenim i higijenskim proizvodima. Pomoć koju EU kontinuirano pruža osetljivim društvenim zajednicama, pa i u toku pandemije koronavirusa, nastavlja se u narednim danima, te će, nakon prethodnih 1.000, još 375 paketa biti isporučeno zajednicama u Lebanu, Vranju, Nišu, Subotici i Valjevu.
Ova aktivnost sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i lokanim kriznim štabovima kako bi se osiguralo da pomoć stigne do najugroženijij sugrađana. Samu nabavku i distribuciju pomoći sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Ponovo otvoren Šoping centar KG Plaza
Šoping centar Kragujevac Plaza ponovo je otvoren za posetioce od petka, 8.maja, u periodu 10-22h, u skladu sa odlukom Vlade Srbije o relaksiranju mera za suzbijanje korona virusa. Vrata će otvoriti radnje i lokali koji nisu mogli da posluju tokom proteklih nedelja zbog propisa državnih organa i lokalne samouprave o radu tržnih centara tokom vanrednog stanja.
Ponovo možete koristiti usluge lokala za prodaju hrane, restorana i kafića, uz poštovanje fizičke razdvojenosti. Ljubitelji filmske umetnosti će morati još malo da sačekaju, jer bioskop CINEPLEXX Kragujevac Plaza još neko vreme neće imati projekcije zbog zabrane okupljanja. Zdravlje i bezbednost naših posetilaca, zaposlenih i zakupaca su najvažniji, te smo sproveli sve potrebne mere prevencije kako biste se osećali sigurno prilikom posete i kupovine. Centar je sve vreme održavan u skladu sa svim propisima, a obavljene su temeljne pripreme za otvaranje.
Sve higijenske i sigurnosne mere ostaju na najvišem nivou kako bismo zajedno doprineli sprečavanju širenja korona virusa – centar neprekidno osvežavamo čistim vazduhom, a posetioci i dalje mogu koristiti dispenzere sa sredstvima za čišćenje ruku. Takođe, pojačana je učestalost upotrebe sredstava za dezinfekciju na površinama sa najvećim protokom posetilaca kao što su: toaleti, pokretne stepenice, liftovi, kao i područje restorana i kafića.
Svi zaposleni u Šoping centru Kragujevac Plaza pridržavaju se propisanih mera, poštuju pravila socijalne distance, nose rukavice i maske. Pozivamo naše posetioce da se pridržavaju propisa i preporuka – distanca, zabrana okupljanja više ljudi na malom prostoru i nošenje zaštitne opreme – kako bi zajedno sačuvali zdravlje, a kupovinu obavili bezbedno i efikasno na obostrano zadovoljstvo. Takođe, apelujemo na posetioce da poštuju bezbednosne mere u radnjama i sačekaju svoj red za kupovinu. Pravila ponašanja tokom boravka u Šoping centru Kragujevac Plaza možete naći na našem sajtu (https://kragujevacplaza.rs/en/uncategorized/brinemo-jedni-o-drugima), kao i na različitim pozicijama unutar centra.
Nastavljamo da pažljivo pratimo situaciju i pravovremeno ćemo obaveštavati javnost o svim novostima i usklađivati se sa eventualnim promenama u radu. Sve informacije možete naći na sajtu Šoping centra Kragujevac Plaza, kao i našim društvenim mrežama. Radujemo se što ćemo ponovo uživati u sigurnoj kupovini u vašem i našem Šoping centru Kragujevac Plaza.
NEKOLIKO NAČINA DA ISTRAŽITE SVET NE IZLAZEĆI IZ KUĆE
Nadamo se da ćete ovu poruku tima MojVikend.rs portala organizacije Lokalnih vodiča Google primiti bezbedni i u dobrom zdravlju. U vremenima kao što je ovo, važno je da se oslonimo na svoju porodicu, prijatelje i zajednicu kako bismo ostali povezani.
Istražite svet virtuelno od kuće
Pripremili smo nekoliko načina na koje lokalni vodiči mogu da nastave da rade ono što vole iz udobnosti doma. Prošetajte po nekoj od najpopularnijih destinacija na svetu, pročitajte članke o svojim omiljenim gradovima i obiđite muzeje iz celog sveta – u nastavku ćete saznati kako uz Google Earth.
Istražite mesta koja ste oduvek želeli – ne treba vam pasoš uz Google Earth i Arts & Culture. Preporučene aktivnosti za vikend: pogledajte neke od najboljih svetskih muzeja i umetničkih dela uz Google umetnost i kultura.
Local Guides Connect
Pridružite se lokalnim vodičima koji govore o vašim omiljenim mestima na Forumu lokalnih vodiča Google Earth – Local Guides.
foto: searchengineland.com
Kragujevac namenio 25 miliona dinara za podsticajna bespovratna sredstva poljoprivrednicima
Gradsko veće je na današnjoj sednici donelo niz zaključaka o objavljivanju javnih poziva, kojima se kroz podsticajna bespovratna sredstva podstiče poljoprivredna proizvodnja i poboljšava kvalitet proizvoda. Za te namene u budžetu grada izdvojeno je 25 miliona dinara.
Sadnja, Nikola Jovanović (foto)
Najviše novca, 8,5 miliona dinara, opredeljno je za isplatu podsticajnih sredstva za nabavku nove priključne mehanizacije. Četiri miliona namenjeno je za sufinansiranje kamate poljoprivrednog kredita za kupovinu novog traktora, a 3,5 miliona dinara za nadoknadu dela troškova osiguranja useva, plodova i životinja. Za isplatu podsticajnih sredstava za nabavku mašine i opreme za pripremu stočne hrane i opreme za stočarstvo planirano je tri miliona, a za isplatu dela troškova za prvo veštačko osemenjavanje krava i junica sa NV brojem 2,5 miliona dinara.
Za podsticajna sredstva za nabavku nove opreme za pčelarstvo opredeljeno je 1,5 milion dinara. Za nabavku plastenika, opreme za plasteničku proizvodnju i opreme za navodnjavanje, kao i za nabavku sadnog materijala voća i vinove loze biće izdvojeno po milion dinara na ime podsticajnih sredstava.
Svi javni pozivi biće objavljeni na zvaničnoj ineternet stranici grada Kragujevca i mesnim kancelarijama na seoskom području.
Rok za podnošenje zahteva je od dana objavljivanja pa do utroška sredstava planiranih za te namene, a najkasnije do 15. novembra tekuće godine. Zahtevi će se razmatrati po redosledu podnošenja. Detaljne informacije se mogu dobiti u Odeljenju za razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine na telefon 034/306 – 189 od 8 do 15,30 sati, svakog radnog dana u periodu trajanja javnog poziva.
Veliko interesovanje za CDT SPEED program
Na javni poziv Centra za digitalnu transformaciju (CDT) Privredne komore Srbije za program podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji, tokom nepuna dva dana prijavilo se 150 kompanija. SPEED Program, razvijen kao neposredni odgovor na situaciju nastalu zbog pandemije korona virusa, podrazumeva dvodnevnu online besplatnu konsultantsku podršku sertifikovinih stručnjaka za digitalnu transformaciju. Tokom obuke svaka kompanija ima priliku da na osnovu svojih potreba dobije konkretne savete i edukaciju kako da uz pomoć digitalnih tehnologija poveća prodaju i produktivnost.
“Javni poziv je raspisan 8. aprila za kompanije sa 5 do 250 zaposlenih iz svih oblasti privrede i trebalo je da bude otvoren do kraja meseca. Nismo očekivali ovakav odziv. CTD već dve godine organizuje program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća u svim fazama i oblastima rada. Očigledno je da je potreba za drugačijim organizovanjem poslovanja u aktuelnim okolnostima, podigla motivaciju srpskih preduzeća da unaprede znanje u oblasti digitalizacije”, kaže Filip Mrdak, rukovodilac Centra za digitalnu transformaciju PKS, čije je osnivanje, kao i aktuelni SPEED Program, podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kroz projekat Razvoj privatnog sektora u Srbiji u okviru Nemačke razvojne saradnje.
“U narednom periodu naši konsultanti za digitalnu transformaciju počeće da rade sa prvih 100 prijavljenih preduzeća, a mi ćemo pokušati da nađemo način da i 50 ostalih, za koje trenutno nema
mesta u programu, dobiju istu podršku”, objašnjava Mrdak. Većina prijavljenih kompanija ima 10 do 15 zaposlenih i bavi se trgovinom, a uglavnom su zainteresovane za edukaciju u oblasti e-prodaje i digitalne komunikacije sa potencijalnim kupcima. Među prijavljenim kompanijama ima i onih koje se bave drugim delatnostima i žele da digitalne tehnologije i načine komunikacije primene u proizvodnji ili organizaciji poslovanja uz rad od kuće, koji je sada masovno prisutan.
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i+ razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko 2 milijarde evra. Program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća PKS postoji već dve godine, a CDT je rad započeo 2018. godine obukom konsultanata u oblasti digitalne transformacije, sertifikovanih po ISO 17024 standardu, koju je prošlo 40 domaćih stručnjaka.
„Pandemija korona virusa dovela je do toga da se mnoga preduzeća, posebno mikro, mala i srednja, suoče sa potrebom drugačijeg pristupa organizaciji rada ili prodaje. Svakako da im je u ovom trenutku na prvom mestu adekvatna zaštita za zaposlene, ali prirodno, traže i način da očuvaju i unaprede poslovanje. Zahvaljujući ovoj obuci, u zavisnosti od potreba i ciljeva, kompanije će, između ostalog, steći znanja i dobiti savete o razvoju online prodaje, to jest o alatima za upravljanje odnosima sa kupcima i tome kako da prilagode svoj poslovni model i tako podignu svoju konkurentnost na tržištu. Takođe, steći će znanja i dobiti savete iz oblasti unapređenja poslovnih procesa uz primenu digitalnih tehnologija, poput video konferencija, online edukacija, alata za kolaboraciju, cloud rešenja i bezbednosti i zaštiti podataka, koji unapređuju njihovu produktivnost,“ kaže Dario Daničić, jedan od sertifikovanih konsultanata CDT-a koji će u okviru SPEED programa raditi sa zaposlenima u Pekari „Ključ“, kompaniji „Biomelem“ i knjigovodstvenoj agenciji „MBM“.
“Mnoge firme u Srbiji, posebno mala i srednja preduzeća, nisu dovoljno svesne da je digitalna revolucija odavno naša realnost. Digitalne tehnologije transformišu svaku industriju i svaki biznis na svetu. Ignorisanje ove činjenice predstavlja veliku opasnost za poslovanje. Uz znanja iz oblasti digitalnih tehnologija i komunikacija, kao i razumevanje njihovog uticaja, mogu da preokrenu ovu situaciju u korist svog poslovanja. Ukoliko to ne urade oni, uradiće konkurencija,“ zaključuje Daničić. Istraživanje koje je pre dve godine sproveo CDT pokazalo je da čak 60 odsto kompanija u Srbiji nema nijedan digitalni projekat u svom poslovanju. U protekle dve godine na CDT program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća, koji je podržao GIZ, prijavilo se preko 500 preduzeća. Pored aktuelnog SPEED programa, u toku je redovno savetovanje i obuka više od 300 preduzeća, a do kraja leta biće implementirano 150 projekata u firmama koje su primenile savete konsultanata.
Počela naplata parkiranja
Javno komunalno preduzeće Šumadija Kragujevac obaveštava sugrađane da je od danas, ponedeljak 27. april 2020. godine, počelo sa naplatom parkiranja i kontrolom naplate parkinga na opštim i posebnim parkiralištima na teritoriji grada Kragujevca. Inače, obustava naplate parkiranja, da podsetimo, bila je na snazi od 1. aprila.
Izjava srpskog glumca o obećanih 100 eura
“Ja sam zapanjen smelošću ministra finansija da tako menja odluke objavljene u Službenom glasniku i čitavu stvar dodatno obesmišljava. Priča je sama po sebi cirkus, ali ovo razvrstavanje ko može da dobije, a naročito način da zoveš telefonom je ispod ivice dobrog ukusa. To su sve naše pare”, komentariše glumac Radoslav Milenković izjavu Siniše Malog da će svi penzioneri i primaoci socijalne pomoći automatski dobiti po 100 evra od države, dok će drugi građani morati da se izjasne da li ih žele.
Izvršni menadžer Marketing Koncept grupe i Međunarodnog koncepta, Stefan Svičević Koncept, pozvan je od strane uredništva Kragujevac.biz da prokomentariše predhodne najave ministra oko isplate 100 eura, tako da njegovu izjavu prenosimo u celosti:
“Najpre bih rekao da ste za sada jedini i prvi medij koji je pozvao u vezi toga, na trenutak sam pomislio da me zove neko iz Državnog vrha ili možda ministarstva. Suzdržao bih se komentara oko izjava vezanih za dodelu pomoći svim punoletnim građanima i podsetio da postoji ogromna razlika između razmišljanja i odluke. Ako je doneta odluka da se isplati onda to treba uraditi na primeren način. A pitali ste me koji, pa ću vam reći jedan. Uplatiti u dinarskoj protivrednosti svim punoletnim građanima obećani iznos i to tako da mogu uz ličnu kartu podići u Pošti kao što je to bio slučaj i sa drugim sličnim isplatama. Bez ikakvih drugih uslovljavanja, osim naravno činjenice da punoletna osoba mora posedovati ličnu kartu.”
Sedam velikih promena koje očekuju svet posle pandemije
Posle pandemijekorona virusa, svet očekuje sedam velikih promena. Predviđa se i da će trenutno globalno stanje biti uvršteno u istorijske događaje poput Velike depresije ili globalne finansijske krize iz 2008. godine. Međutim, javni sektor ne treba da strahuje.
Izolacija u domovima i zatvorene trgovine rezultirale su povećanim interesom za onlajn i beskontaktnu kupovinu, pa se zato predviđa da bi, barem kratkoročni pobednici ove situacije, trebalo da budu oni koji pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima. Pobednici u ovoj kategoriji svakako bi mogli biti pružatelji “klaud komputing” usluge poput Zuma, Majkrosofta i ostalih kompanija za virtualnu stvarnost poput Okulusa i Netfliksa.
foto: Čovek sa kreditnom karticom od Rupixen
Kako prenosi portal Buka, promet na društvenim medijima će porasti, ali prihodi od oglašavača trpeće zbog slabe potražnje i narušene ekonomije.
U kratkom roku, mogli bi da se izdignu i pružaoci usluge e-kupovine kao i dostave hrane i osnovnih potrepština. A kad se ekonomija na kraju poboljša, pozitivni efekti za ovu grupu uglavnom će potrajati zahvaljujući do tada već ukorenjenim navikama kupaca.
Kako navodi portal, ljudi treba da se pripreme i na nov način rada pošto bi neki poslodavci mogli da nastave da primenjuju rad od kuće, pošto tehnologija rada na daljinu omogućava kvalitetno obavljanje posla i komuniciranje putem onlajn platformi.
S druge strane, to bi moglo da prouzrokuje ozbiljan udarac tržištu poslovnih nekretnina, budući da bi mnogi sektori mogli imati kvantitativno manju potrebu za fizičkim radnim mestima.
Način rada od kuće takođe bi mogao dovesti do egzodusa radnika iz velikih gradova i do njihovog preseljenja u manje naseljena područja s nižim troškovima života.
Beogradski mediji prenose da set očekuje i automatizovanje poslova.
Naime, brojne kompanije, da bi preživele ekonomsku i finansijsku krizu, moraće da otpustite određeni broj radnika i da automatizuju ono što se može automatizovati.
Veliki broj kompanija mogao bi da uvidi da poslove koji se obavljaju na daljinu mogu da obavljaju i visoko kvalifikovani radnici u zemljama s nižim troškovima.
Kako se predviđa, poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove, a s vremenom će se prebaciti s udaljenih domaćih lokacija na udaljene prekomorske.
Jedna od promena koje se očekuju jesu i medicinske inovacije.
Kako se navodi, telemedicina bi mogla da postane novi normalni standard.
Lekari u SAD već sada obavljaju daljinske posete preko državnih linija, mogu da šalju e-poštu i da obavljaju video pozive s pacijentima.
Pružaoci zdravstvenog osiguranja sada moraju da plaćaju usluge telemedicine.
Očekuje se da će se telemedicina poboljšati i proširiti se – boljim testiranjem i dijagnostikom kod kuće i sa sveprisutnim usvajanjem nosivih proizvoda koji kontinuirano prate pojavu simptoma.
Takođe, pandemija je prisilila i brojne univerzitete da nastavu premeste u onlajn format, a ukoliko se nastavi ovaj stil predavanja, kako navodi portal, studenti bi mogli da se na jesen zapitaju – koliko smisla uopšte ima plaćate akademsku godinu i studentski život u drugom gradu.
U tom slučaju, univerziti će se suočiti s pritiskom kako da smanje troškove pa bi mogući izlaz mogli da pronađu u hibridnom modelu nastave koji frontalnu nastavu svodi na onlajn zadatke temeljene na projektima i studentske radne grupe.
To će znatno smanjiti troškove, a istovremeno će najboljim instruktorima omogućiti da svoje znanje usmere na više učenika.
Po završetku pandemije, predviđa se i da će se ljudi, ali i roba sve manje kretati, što bi moglo dovesti do propadanja međunarodne trgovine.
Kako bi ojačale svoju sposobnost preživljavanja tokom dužih razdoblja ekonomske samoizolacije, vlade mnogih zemalja potrudiće se i ojačati domaće proizvodne kapacitete.
Korporacije će sve više favorizirati otpornost centralizovanih domaćih lanaca nabavke u odnosu na delotvornost globalizovanih.
Vazduhoplovne kompanije, ugostiteljstvo i turizam doživeće snažan pad potražnje tokom, a i neposredno nakon krize.
Nakon početnog povlačenja globalizacije, mnoge zemlje mogle bi da spoznaju stvarne tehnološke i virusne pretnje, zbog čega bi izlaz iz problema mogle da potraže u međunarodnoj saradnji.
Usvajajući osećaj pragmatičnog internacionalizma, zemlje bi razvile međunarodne norme, sisteme praćenja i izveštavanja, kao i koordinirane planove za reagovanje i krizne situacije.
Koordinirani globalni dogovor, tokom sledeće pandemije, učinio bi da naredbe o samoizolaciji budu delotvorne, a istovremno bi se skratila ekonomska obustava, navodi portal Buka.
Ministar poručio: Od 100 EUR ne odustajemo, ko hoće može da donira
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da Vlada Srbije neće odustati od isplate po 100 evra svim punoletnim građanima uprkos kritikama Fiskalnog saveta da ta mera nije ekonomski opravdana i socijalno fokusirana. On je rekao da je isplata po 100 evra građanima deo paketa za pomoć radi smanjenja štetnih posledica od pandemije virusa kovid-19.
“Želimo da građanima olakšamo izlazak iz krize, a takve mere su predvidele i razvijenije zemlje od Srbije, poput SAD, Hong Kong i Singapura”, rekao je Mali. Dodao je da je ta mera opravdana i sa ekonomskog stanovišta jer će se novac potrošiti za kupovinu roba i usluga, a time se pokreće ekonomija.
Istakao je da oni koji žele da doniraju taj novac “to mogu uvek da učine” . Mali je rekao da se budžet puni malo iznad plana, da je urađen presek za poslednji mesec i da se po osnovu akciza, poreza na dohodak, poreza na dodatu vrednost u budžet slilo 33,8 milijardi dinara, a da je plan bio 34,5 milijardi dinara. “U narednom periodu očekujemo smanjen priliv zbog odlaganja poreza i doprinosa na plate, poreza na dobit preduzeća, ali bez brige za likvidnost jer imamo potpunu kontrolu troškova i nećemo ugroziti makroekonomsku stabilnost”, rekao je Mali.
foto: Youtube