Zašto donosimo zakone, ako ih ne primenjujemo, je pitanje koje se namaće kada su potrošači u pitanju?

Iako je prošlo više od godinu i po dana od kada je donet novi Zakon o zaštiti potrošača, neke od njegovih najvažnijih odredbi se i dalje ne primenjuju i to više na republičkom, nego na lokalnom nivou. Prema istraživanjima Nacionalne organizacije potrošača i dalje veliki broj potrošača, ne zna svoja prava. Građani su potrošači struje, vode, svih vrsta komunalnih usluga uključujući i javni parking, poštanskih i informatičkih usluga, te shodno tome i u javnim preduzećima imaju svoja prava. Iako se vrlo često potrošači vezuje samo za kupovinu robe, usluge koje i kakve dobijaju, takođe mogu da krše njihova prava.

Tako za neočišćen parking od snega u Kragujevcu “kaznu plaća“ građanin koji se parkirao, kao i u slučaju povremene nedostupnosti SMS servisa za plaćanje parkinga i stalnog rada kazni od strane “armije“ zaposlenih pomenutog javnog preduzeća. Čini se da postaje cilj kazniti sve građane koji se parkiraju kako bi se prikupilo što više novca, a ne podizanje već umanjenih parking kapaciteta i dostojan servis.

 

Zbog ovkvih saznanja novi zakon u članu 83 kaže da u svim preduzećima koja pružaju usluge i organima koji donose odluke mora da se formiraju Savetodavna tela, gde će biti zastupljeni i potrošači. Jovan Jovanović, predsednik Centra za zaštitu potrošača kaže da na republičkom nivou nijedno preduzeće nije formiralo savetodavno telo, a na lokalnom nivou ima gradova i opština gde je to urađeno. U odredbi 92, takođe stoji da preduzeća treba da formiraju Komisije za rešavanje reklamacija u čiji sastav mora biti potrošača. „Na lokalnom nivou funkcionišu komisije, ali ne i na republičkom, nijedno veće preduzeće, poput EPS ili Telekoma, nije formiralo komisiju“, dodaje Jovanović.

U Centru za potrošače kažu da tome treba da stane na put tržišna inspekcija, kao i ostalim kršenjima prava potrošača, a ona su raznovrsna. Počev od nerazumljivih deklaracija, pa do pogrešnih cena. Zaključak je jasan, oni koji donose zakone, najmanje ih poštuju, makar kada je reč o potrošačima. Kazne za nepoštovanje ova dva člana zakona kreću se od 300 hiljada do 2 miliona dinara.