Fotografija govori više od 1.000 reči i može nam probuditi najsnažnije emocije. Intervjuer objavljuje online razgovor sa profesionalnim fotografom Zoranom Petrovićem čije su fotografije obišle Svet na različite načine. Kako je Zoran Petrović opisao sebe i odgovorio na pitanja redakcije pročitaćete u nastavku…

Ako se podrazumeva subjektivnost, koju i da hoću, ne mogu da se rešim, rekao bih u najkraćem, vrlo sam jednostavna osoba, otvorena prema svima, druželjubiv, emotivan, pravdoljubiv…ne volim da budem deo proseka, što je ponekad nerviralo one s kojima sam radio. Za sve što sam u životu dobro i kvalitetno uradio, bila mi je potrebna dobra motivacija. Nekad je to bila podrška porodice ili prijatelja, a ponekad je bio dovoljan samo inat.

Zašto baš fotografisanje kao poziv?

Fotografski posao podrazumeva kreativnost, individualnost, slobodu u radu, otvorenost prema drugima, dinamičnost i priliku da budete na mnogim mestima i upoznate mnogo različitih a zanimljivih ljudi.

Po Vašem mišljenju kakvo je stanje u poslu profesionalnih fotografa u Kragujevcu?

Više nego ikada, fotografija je dostupna svakom, pa ne čudi da su društvene i socijalne mreže preplavljene fotografijama. Elektronski mediji više nemaju jasne i visoke kriterijume za upotrebu fotografija, koje koriste na svojim portalima. Potreba za fotoreporterima, profesionalcima, postoji samo u retkim medijima i fotografskim i novinskim agencijama. Tako je svuda u Srbiji, pa ni Kragujevac nije izuzetak. Govorim isključivo za oblast novinske i medijske fotografije, jer sam tu najviše radio i postigao svoje najveće fotografske uspehe. Sada u toj oblasti skoro da i nema posla, pa se na prste jedne ruke mogu izbrojati fotoreporteri koji su radno angažovani.

Fotomonografija je odlično prihvaćena od strane građana, da li će biti nastavaka?

Prošla je godina i po dana od predstavljanja moje fotomonografije “ Kragujevac za početnike i starosedeoce“. To je dovoljno vremena, da mogu sa velikim zadovoljstvom da kažem, da se ova knjiga fotografija, našla na svim kontinetnima ( osim Južne Amerike) i obradovala mnoge naše ljude, Kragujevčane koji žive u inostranstvu. Sa ponosom oni knjigu pokazuju svojim prijateljima, koji nikada nisu bili u Srbiji i nisu ni mogli da zamisle kakav je Kragujevac. Za moju ličnu uspomenu, dešava se često, da mi šalju fotografije iz Čikaga, Amsterdama, Pariza, Esena, Šangaja, Moskve, Džakarte….na tim fotografijama, fotomonografija Kragujevca vidi se u nekom prepoznatljivom ambijentu ovih gradova. Rano je još govoriti o nekom drugom i dopunjenom izdanju, jer je potrebno da prođe vreme, a svakako će to zavisiti od interesovanja. Ne isključujem da ću o tome razmišljati za pet ili šest godina.

Da li u planu imate novi projekat ili samostalnu izložbu?

U planu mi je, da početkom iduće godine, zajedno sa mojim starijim i poštovanim kolegom, majstorom fotografije, Predragom Ciletom Mihajlovićem, objavim fotomonografiju o Šumadiji i Pomoravlju. Povod za tako nešto je jubilej 200 godina od proglašenja Kragujevca za prvu prestonicu moderne Srbije. Izdavač će biti narodna biblioteka “ Vuk Karadžić“, glavni urednik Mirko Demić, a tekstove će pripremiti Miodrag Stoilović. Predstavljanje ove kapitalne fotomonografije pratiće dokumentarni autorski film Ivane Rethas. Naslov fotomonografije, neka za sada ostane tajna.