UNIVERZALNA POETIKA O ŽIVOTU I SVETU U ZBIRCI PESAMA ČEKAJUĆI TRUBE ŽARKA RADOVIĆA

Posle duže nakane kragujevački pesnik, po struci pravnik, po vokaciji pesnik, do sada je poeziju objavljivao po raznim zbornicima i časopisima. Žarko Radović prizrenski i kragujevački gimnazijalac gde je iz jezika i književnosti dobio odličan temelj iz njegove poezije se vidi po jeziku i formi, spregom u poetskom smislu između literature i filozofije izrastao je u solidnog intektualca, čiji duh se nije zadovoljio da ga pojedu paragrafi i pravne norme, već je u dužem vremenskom periodu i promišljanju sačinio šaroliko poetsko platno čije zvučne signale: rečitost, plemenitost, iskonsku mudrost, poneo je iz carskog grada Prizrena i prestonice jedinoga srpskog cara koji je svojom mudrošću i ratničkim veštinama srednjovekovnu Srbiju nastanio na tri mora. Na obalama prizrenskih reka Bistrice i Drima uz njihovo tiho žuborenje osluškivao je Žarko vreme i okolinu, opijen mirisima crnog metohijskog grožđa koje se sijalo kao devojačke oči. Kada dojezdi metohijska jesen sav Prizen je mirisao na grožđe, zelene nadaleko čuvene lubenice, kruške karamanke koje su u pesmi opevane, jabuke: petrovače, đule, carice, zelenike, kolačare, budimke, krstovače … žute kao zlato dunje.

Žarko Radović: Čekajući trube,Čigoja, Beograd, 2024.

Detinjstvo je proveo uz blagoslovene molitve iz prizrenskih namastira slušajući bogoslužno jektanije prizrenskih kaluđerica i kaluđera iz Bogorodice Ljeviške i Svetog Arhangela koji su svoje živote posvetili svekolikom Tvorcu svega što nas okružuje. U zbirci pesama Čekajući trube pesnik Žarko Radović je disciplinovano metaforički, slikovito, čistim emocionalnim nabojem opesmio svoja sećanja koja je doneo u bajkovitu Šumadiju gde je nastavio školovanje u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji i diplomirao na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.

Retki su pesnici da se mogu pohvaliti rođenjem i življenjem u dva prestona grada, odakle se sve začinjalo, baštinilo i ukrštale se različite kultura, gde su svoje tragove ostavili stari Rimljani, Sasi, Turci, a najbrojnije spomenike materijlne kulture dinastija Nemanjića. Veoma je zanimljiv naslov knjige koji pokriva suštinu poetike Žarka Radovića.Truba je drevni metalni instrument koji je imao različite poruke prilikom oglašavanja. Truba je kroz istoriju imala ogromnu ulogu, trubači su najavljivali početak velikih bitki, truba je oglašavala značajne istorijske i kosmičke događaje, razne ceremonije, olimpijska takmičenja, počasti i pobede. Smatra se da truba povezuje nebo i zemlju u zajedničkom slavlju. Obeležava pojavne oblike neba, vazduh, dah, zvuk. Truba se u starom Rimu koristila i u verskim obredima. Zato anđele često prikazuju kako sviraju trube.

Široka je lepeza poetskih motiva u zbrci pesama Čekajući trube pesnika Radovića. Ovu knjigu otvara ciklusom pesama. Prag koji je obojen bogatim koloritom, zavičajnim nostalgičnim reminisencijama koje istovremeno simbolizuju poteškoće sa kojima su se sretali metohijski težaci, a takođe su neke pesme prožete slobodarskim idejama u teskobnom prostoru koji su nametali komšije različite veroispovesti, koji su kasnije pokazali i do kraja manifestovali svoje neljudske postupke.

Osnovne karakteristike ove poezije su: oslonac na iskrene emocije koje se ovaploćuju u jasnim poetsim slikama, bogastvo simbolima, milozvučnost, čulnost, muzikalnost, orginalan i jasan pesnički govor. Sve ove osobine su prisutne u pesničkom đerdanu koji broji oko pedeset pesma. Veliki ruski pesnik Vladimir Vladimirović Majakovski je rekao: Bolje tanje, a bolje.

Poezija Žarka Radovića je umrežena i ukrašena svim pesničikm sredstvima –stilskim figrama, poređenjima, a nije lišena ni filozofskih promišljanja kao na primer u psmi Bunar koji otvara prvi ciklus pesama Prag:

BUNAR
U dvorištu seoske crkve
stoji stari kameni bunar,
svedok vremena.

Strpljivi osmatrač okoline,
zapisničar hronika.
Nad izvorom žive vode,
nadvijen, prozukao drven đeram,
kantar sudbina.

Bunar je naznačen kao smbol koji predstavlja izvor života, bez vode je opstanak bića nezamisliv. Pesma Bunar je metafora svevidećeg oka i svedoka koji pamti sve što se zbiva u okolini. Bunar je posmatrač svih događaja, hroničar vremena, kantar koji odmerava ljudske sudnbine. Pesme Tajna, Tajna II , Jaram, Komišanje, Bele trešnje govore o prolaznosti o životnim zagonetkama o večnim tajnama skrivenim u prirodi i ljudima, o dolasku novog vremena, a zaboravljanju starih vekovnih običaja koji su bili verni pratioci života i čovekovog opstanka. Drugi ciklus pesama je Zov Zavičaja u kome pesnik peva o lepotama svog grada Prizena, o starim kaldrmisanim ulicama o

Carskoj planini( Šar- planini ) koja je opevana u mnogim epskim pesmama. Pesnik to čini sa empatijom prema izgubljenom zavičaju koji je prebogat starom arihitekturom, crkvama i manastirima, pesnik je sve to vešto i sa potpunim estetskim manirima ovekovečio u pesmama.U ovom ciklusu se prepliću ljubav prema rodnom kraju i domovini, čovek ma kud išao, mašta radio uvek se vraća mestu u kom se rodio, pamti prve izgovorene reči, miris neba i vode, najlepše je zavičajno nebo, najtoplije greje zavičjno sunce, najlepše žubore bistre zavičajne reke, najčudesnije trepere zvezde iznad Metohije. To pesnik ovako vidi svojim poetskim očima u pesmi Kraj puta:

Kada zalutaš u svet daleki,
U potrazi za novim životom,
Zastani pred mirnom rekom
Seti se da i ti pripadaš nekom.

U ovim stihovima pesnik sanja povratak zavičaju kao spasenje,
kao ponovno rođenje, boravak u zavičaju nam otvara sve puteve
radosti i sreće.Nema pesnika u svetskoj književnosti koji nije
najlepše redove svojih knjiga posvstio zavičaju.
Pesnik se nostalgično seća detinjstva provedenog u rodnom
gradu, to je nadahnuto opevao u pesmi Đerdapska ulica:
Sećam se…
mirisa detinjstva u našoj ulici,
zgrada velikih betonskih i dečija graja i povici,
sećanja naviru u slapovima,
kao nepresušni potoci.
Ulica i danas pamti naše nestašluke,
kao da sada čitam Nušićeve Hajduke.
U vazduhu je lebdeo stalno,
miris života i miris smrti,
(ali ovaj drugi nismo mogli da razumemo jer),
bili smo samo deca,
željna igre trijumfalno,
i ni sanjali nismo,
kakvi sve slede obrti.

Čovek sav soj život prepisuje detinjstvo, najdraže uspomene ga vezuju za početak života. Neko je rekao: Žene nas čine pesnicima, a deca filozofima. Akademik Milan Bogdanović je ovako razmišljao o deci i detinjstvu: Kada se iz jedne izvesne perspektive posmatra, detinji život je poezija u svim svojim izrazima.

Ovi navodi potvrđujepoetske iskaze koje je pesnik Žarko Radović sa pesničkim zanosom i svom lepotom svoga duha opevao detinjstvo i sećanja na svoj rodni grad, očaran njegovim lepotama noseći u sbi nepresušnu reku snova koja ga vraća i zove na povratak u zavičaj, to je najbolje iskazao u pesmi Prizren:

PRIZREN
Kameni stražar sa brda posmatra
grad koji ga je nadmašio slavom.
Kroz šarske kapije,
žurno izlazi iz zagrljaja Duvske klisure,
nabujala bistra reka, da spere,
zemlju natopljenu krvlju nevinih.
Broje se okamanjeni vekovi,
nemi svedoci o neprolaznoj slavi Carstva.
Otišli smo, da mu se zauvek vratimo.
Toponim Prizren je slavjanskog porekla, što znači viđen iz
daljine, veliki moćan…

Pesnik Radović se svojom pesmom pridružio velikom broju pesnika koji su očarani lepotom ovog drevnog grada posvetili svoje najlepše treptaje duše. U antologiji Prizrene stari o kulturnoj tradiciji srpskog Jerusalima pisao je 91 pesnik, eto, njima se pridružuje i pesnik Žarko Radović svojom pesmom, Prizren koja bi sigurno bila objavljena u pomenutoj antologiji da je ranije nastala. Ostale pesme se tematski međusobno dodiruju i u ovom ciklusu čine skladnu celinu po formi i sadržaju a to su pesme:Vidovdanski hram, U kući Petra Sarića, Gusle, Ostrvo smrti i druge.

Po ritmu, muzikalnosti, figurativnoj zvučnosti, dinamici, vezanom stihu izdvaja se pesma Ostrvo smrti, posvećena srpskim vojnicima koje je progutalo Egejsko more koji su ostali bezimeni do današnjeg dana, o ovoj temi je zauvečno ostavio pesnik Milutin Bojić dobro znanu pesmu Plava grobnica. Evo kako korespondira i podseća nas njihove potomke na nezborav pesnik Radović:

OSTRVO SMRTI
Kreneš li dole,
gde su morski rti,
ka ostrvu pobede,
ka ostrvu smrti.
Čućeš glasove grobnice plave,
što te zovu,
rasuti po stazama slave.
I tada, zapamti,
tada,njih se seti!
dušom tvojom hladna jeza nek proleti!
Možda u tom času na sprud,
beli golub sleti,
prekrsti se sinko, na njih se podseti!
Da, oni su pali!
Svoje živote, za slobodu dali!
Prekriše ih u kobnom času,
duboki morski vali,
za mnoge se ne zna,
ko su,kako su se se zvali?

Jezik, forma, neusiljena rima, ritam, stilske figure, sve je skladno ukonpovano. Označavanjem ove pesme autor je potvrdio svoj talenat, ali još mora da bude uporan u savladavanju pesničkog zanata koji nije lak. Zbirka pesama Čekajući trube se razlistava u nekoliko smerova, to su pesme posvećene zavičaju sa patriotskim prizvukom. Druga tematika je vezana za avngardno – društvene preokupacije koje su blago natrunjene ironijom i sarkazmom.

U ciklusu koji je egzotično naimenovan Kamile od žada je veštim poetskim skazom u sedam poetizovanih zapisa dočarao lepote i čuda Mediterana, gradove; Aleksandriju, Atlantidu, Vavilon, Kazablanku, to su do danas multikuturalni centiri kojima se ceo svet čudi i divi, ovi navodi se potvrđuju u pesmi Maroko:

MAROKO
Orijent zove na okup Berbere,
da dolete na ćilimima od zlatne svile,
i posluže razne đakonije,
u šarenolikom spektru izobilja,
što ih samo Mediteran ima.
Zvanice užurbano pristižu
na kamilama od žada,
razastiru svoje pustinjske šatore,
praveći za noć svoj nomadski dom.
Miris peskovite gozbe širi se Magrebom,
Kazablanku pokriva letnja morska tmina,
pod svetlima marokanske obale,
odrazi trepere nad površinom okeana.
Jasnim slikama i raskošnim jezikom i govorom prenosi svoja
osćanja u pesmi čudesnim igrokazom i u ovoj kratkoj i sažetoj
pesmi premešta nas na obale Atlanskog okeana, pesnik je i u
ovim pesmama potvrdio pesnički talenat koji je neophodan za
kraljicu umetnosti poeziju.
Neizostavno treba pomenuti ciklus pesma Buđenje gde je
pesnik sugestivnim slikama opevao prirodu i njene lepote koje
imaju neoromantičarske i imažinističke elemente koji su
skladno ukonpovani u samom žilištu ovih pesama.

Treća grana ovog poetskog stabla izrasta sa ljubavnim motivima gde su najače emocije.Pesnik se zaisata divi ženi o kojoj peva i u svakom stihu, svakoj reči je prisutan njen lik, njena lepota. Njene pouke, odanost, podrška pesnika vaznosi do nebeskih plaveti. Iz ovog pesničkog buketa izdvaja se pesma Lenka gde je naglašena beskrajna radost rođenjem ćerke, pesnik je sa mnogo poetskog žara pretočio Lenku u živopisnu sliku koja se dugo pamti.

Nekoliko pesma tumače astralne kosmičke daljine sa uzajamnom povezanošću između erosa i kosmosa, kosmosa kao tvorca ideja i Erosa kao pokretačku silu života i ljubavi. Pesme Žarka Radovića su snohvatice koje lečebno deluju na ljudsku dušu. Ova poezija je orginalna, asocijativna, duboko misaona, odlikuje je čistota jezika, slikovitost i optimizam naznačen svežinom i vedrinom duha.

Od srca prpoučujem ovu lirsku volšebnicu čitaocima, njena vedrina, plemenitost, mudrost, a posebno podsećanje pesnika na rodni grad Prizren, odvešće vas u neslućene predele lepote i životne istine.

Radenko Bjelanović