Danas je ekipa portala KG Onilne razgovarala sa Draganom Milutinović iz Piano benda koji prestavlja spoj neverovatno životne energije i talenta, sa kojim zrače gde god u zemlji ili inostranstvu da gostuju. Niko ne ostaje ravnodušan na raskošan talenat i kvalitetnu muziku, danas ćemo se još bolje upoznati sa bendom Piano.

1. Kako je nastao naziv Piano za Vaš bend i kako došlo do nastanka benda?

S obzirom na to da je muzika neraskidivi deo našeg života i da se njome bavimo od rane mladosti, Goran neprekidno a ja sam napravila jednu pauzu od desetak godina u kojima sam se posvetila deci, nastanak benda Piano je bio samo logičan nastavak. Kada su stvari došle na svoje, deca malo porasla, došli smo na ideju da se ponovo vratim i da sad nas dvoje radimo nešto sasvim drugačije. Nažalost, okolnosti u društvu su takve da se danas retko ko ne bavi komercijalnom muzikom (čitaj narodnom) a mi smo baš želeli da muzika koju inače slušamo bude ona koju ćemo negovati i izvoditi na našim nastupima. Tako smo nas dvoje i samo klavir u početku postali Piano pre nekih desetak godina. Kasnije smo želeli da ime malo promenimo, međutim brend je već postojao pa bi bilo suvišno menjati nešto što je već zaživelo i postalo prepoznatljivo.

2. Ko sve čini sastav benda i ko je sve ostavio trag u bendu?

Stalni članovi benda su Dragana Milutinović vokal i Goran Milutinović klavijatura i vokal. Na samom početku, sa nama je nastupao i gitarista Zoran Jeremić – Jera a nakon njega Branko Stiković Stika, koji je ujedno bio i najduže član benda. Svojom originalnošću i virtuoznošću dao je veliki doprinos našem imidžu. Nažalost, on više nije sa nama i trenutno svira u svima dobro poznatom bendu Van Gogh. Danas sa nama nastupa Jovan Milisavljević koji ima samo 18 godina i ide u srednju muzičku školu. Talentovani mladi umetnik. Često se po potrebi pridružujemo drugim bendovima ili oni nama, tako da sarađujemo sa mnogim kolegama vrlo rado.

3. Kažite nam koju reč o Vama?

Piano najvećim delom u svom repertoaru neguje svetsku muziku, koju ljudi rado slušaju i pevaju sa nama. Takođe sviramo i muziku uz koju mogu dobro da se zabave sve generacije. Tako na našim svirkama možete čuti Libertango, Volare, Quando, Un ano de amore, Donna con te, Un amor, Je veux, We dont need another hero, ali i Zašto praviš slona od mene, Tek je 12 sati, Program tvog kompjutera, itd. Naša želja je da se ljudi dobro zabave i provedu uz svetsku muziku ali i domaću. Nastupali smo u klubovima širom Srbije, svirali mnoge korporativne događaje, kongrese, sajmove, promocije, Salon vina u Kragujevcu, mature. Uglavnom nas angažuju strane firme, vinarije, udruženja. Kad god je potrebno nastupamo i humanitarno. Privatne proslave takođe sviramo pa tako imamo slučajeve da sviramo venčanja, a onda i prvi rođendan.To nam je uvek posebno emotivno i drago.

4. Svirka i anegdota koju će te uvek pamtiti sa nastupa?

2018. godine smo nastupali na Kongresu neurohirurga u UAR, u Dubaiu. Prve večeri smo svirali u Hotelu Grand Hayat, a drugo veče na terasi prelepog hotela koj ise nalazio u biznis centru. Sa te terase se video jedan veći deo Dubaia sa svim fontanama, osvetljenim oblakoderima, terasama, svetlima. Na samoj terasi su bile upaljene baklje i bazen koji je stvarao iluziju slivanja sa terase. Taj trenutak se ne može opisati rečima, ni slika čak ne može da dočara lepotu tih trenutaka. Bili smo neizmerno srečni što smo tako nešto uopšte doživeli. Što se tiče anegdote, na prvoj dnevnoj novogodišnjoj žurci koju smo svirali u Tangu, a nakon toga tradicionalno svake godine, Stika se u naletu inspiracije popeo na šank i sa njega svirao ,,Mađarske igre“ na opšte oduševljenje i ovacije svih prisutnih gostiju. Na sledećim svirkama u Tangu su ga molili da to ponovi, ali to je bila stvar tog trenutka i nije se na silu dalo ponoviti.

5. Koji su Vaši planovi za sledeći period?

U naredne dve godine ćemo se sigurno i dalje na ovaj način baviti muzikom. Sve više nastupamo u Beogradu i na privatnim nastupima pa bi možda mogli da promenimo mesto boravka. Dugoročni planovi su nam okrenuti ka studijskom radu, komponovanju i produkciji. Autorska muzika kao da gubi smisao, ali ćemo pokušati neki pomak i na tom polju. Nadamo se da će i naša deca dati doprinos svetu muzike i da će ostaviti neki trag, veći nego što smo to mi uspeli obzirom na teška vremena u kojima smo mi rasli, živeli i stvarali.

6. Kakvo je stanje danas u svetu muzike u odnosu na vreme kada ste Vi počeli da nastupate?

Muzikom se bavimo čitav život, Goran se i školovao u muzičkoj školi a ja sam od neke svoje 18-te godine počela da pevam. Uvek bez kompromisa, samo ono što volim, bez obzira na teško vreme. Goran je nakon svog autorskog benda iz rane mladosti Talisman počeo da tezgari što bi popularno rekli. Obzirom da mu je to jedino zanimanje, tako se moralo. Ipak je nastavio da komponuje i radio sa raznim bendovima, Jelenom Tomašević, Ružicom Čavić, Zlatkom Vujićem itd. Lokalno su postojali i još uvek postoje mnogi autorski bendovi. Što se tiče naše zemlje, sve je jasno, ne moramo pričati o tome. Svetska muzika takođe doživljava mnoge promene, sve više je zastupljena elektronska muzika, živih instrumenata je sve manje. Nakon zlatnih 80’ih koje su po nama bile zlatne godine pop muzike, danas imamo kao i kod nas tako i u svetu komercijalizovanu muziku uz mnogo kiča, bespotrebne golotinje po spotovima, itd.

6. Gde vidite Piano bend za 5 godina?

Na onoj terasi u Dubaiu koju sam spomenula u prethodnom tekstu.

7. Šta lično volite da slušate?

Goran sluša progressiv, Haken, Dream Theater, ozbiljnu muziku, classic rock i jazz. Ima puno mladih bendova koji se pojavljuju sa novim idejama i novim prepoznatljivim zvukom, vrednim pažnje. Ja slušam Stinga, prija mi uvek bez obzira u kom sam raspoloženju, Randy Crawford, Tinu Turner koja mi je najupečatljivija pevačica svih vremena.