Da baš ti si ta(j)!
Savremeni marketinški pristup je: Kupac je na prvom mestu! Od tradicionalnog marketinga orijentisanog na proizvodnju i samu organizaciju, odavno se došlo do toga da je ”Kupac kralj koga treba služiti!”, jer platu nam daje upravo kupac…poslodavac je samo isplaćuje.
Bitan je kvalitet proizvoda, način usluge, cena…sve je bitno! Ako je kupac nezadovoljan, možemo reći: ”Šta hoće on, neka bude srećan što je i ovo dobio!” Međutim, vrlo brzo napustiće nas i drugi. Nažalost, brojni su primeri loše usluge ili kvaliteta proizvoda:
Konobar koji kaže izvolite, a ne počisti sto pre toga.
Parking servis u sred zime naplaćuje parking mesto koje nije očišćeno od snega.
Kineski budilnik koji ima garanciju dok se ne izađe iz radnje.
Garderoba u ”modernim” buticima sumnjivog porekla i kvaliteta.
Mobilni koji poseduje sve, ”samo” je loš za osnovnu namenu – razgovor!
Kafić u kome prvi put pijete razblaženo točeno pivo, dok slušate bend ”Haos pevači”…
Ovo su ne tako retke realne situacije koje kupac ili klijent može da doživi u Srbiji. Više je pozitivnih primera, ali to je sasvim normalno i ne treba posebno da se ističe. Poznato je da se ”dobar glas” daleko čuje, a loš još dalje. Zato oprezno sa ciljnom grupom i mušterijama, oni su ”najači” marketing.
Uspešne firme, čine da njihovi klijenti (kupci) budu uvek zadovoljni. Tako u reklamnim spotovima i kampanjama se čuju razne poruke upućene baš njima. Svaki ponaosob je važan i baš ta ili taj za koga firma radi.
Ti držiš ključ! – Beks
Kod nas ste uvek prvi! – Erste banka
Kupićeš više! – DIS
Imate prijatelje! – Mts
Pogledajte promo spot Frikom-a u kome ćete čuti da ste Vi baš ti koji ste dobili stan ili auto.
Foto: seebtm.com
e1 – priručnik – Kako do uspešnog online prisustva?
Internet je postao deo nas. Društvene stranice, četovi, onlajn razgovori, posao, akcije, zabava, muzika, sve su to neki od “akcenata” interneta bez kojih bi danas malo poslovnih ljudi moglo da funkcioniše i bez kojih bi nazadovali u svojoj profesiji. Međutim, kako prednosti, internet ima i svoje mane. Sociolozi i psiholozi kažu da loše utiče na svest, na ponašanje i psiho-socijalni razvoj ličnosti. Jednostavno smo odvojeni od društva i stvaramo “virtualni svet” kada smo na internetu.
Kako god mišljenje imali o internetu, pre svega njegovim negativnim ali pozitivnim stranama, danas se bez interneta ne može zamisliti svet. Zvuči čudno s’ obzirom da se bez njega moglo dok nismo ni sanjali o tome da će takva pojava promeniti naše živote. Posao, komunikacija sa saradnicima i prijateljima jednim delom zavisi od interneta. Internet ima veoma važnu ulogu na putu ka uspehu s’ obzirom da građenje internet prisustva firmi/organizacija i internet marketing su bitan segment poslovanja.
Prisustvo uslužnih organizacija u internet okruženju je priručnik za sve koji žele da saznaju kako se dolazi do uspešnog internet prisustva. Zašto baš uslužnih? Dovoljno je reći da rast tercijarnog (uslužnog) sektora i odgovarajuće promene u strukturi privrede su prisutni u zemljama u razvoju. S obzirom da je Srbija zemlja u razvoju, može se slobodno reći da se očekuje dalji rast i razvoj uslužnog sektora.
Priručnik e1 možete dobiti na e-mail, potrebno je da se prijavite preko kontakt stranice.
Potencijali elektronskog izdavaštva
Tehnološke inovacije i elektronske komunikacije su svojevrsni izazov dvadeset prvog veka pred kojim se našla i izdavačka delatnost širom sveta. Uvreženo je mišljenje da je budućnost elektronskog izdavaštva zapravo pitanje budućnosti izdavaštva uopšte. U prilog toj tezi ide nedavna vest da je drugi najtiražniji američki nedeljni list Newsweek objavio da od 2013. godine prelazi isključivo na digitalnu verziju izdanja, što je najavio i britanski The Guardian. Kao razlog ukidanja štampanih izdanja se navodi pad prodaje papirnih primeraka ali i porast prihoda od internet oglašavanja. Međutim, iako se štampani mediji prilagođavaju promenjenim uslovima poslovanja, elektronsko izdavaštvo i dalje čini relativno mali udeo na tržištu knjiga. U Evropi je udeo e-knjiga do 5 odsto. U Nemačkoj, na primer, je udeo ovog tržišta svega 1 do 2 odsto, a u Španiji čak 8 odsto. U Americi elektronsko izdavaštvo prednjači, pa je tako, prema podacima iz 2011. iznosilo 15 odsto tržišta. Prihod od prodaje digitalnih knjiga u svetu je u stalnom porastu što potvrđuje podatak da je 2008. godine iznosio 62 miliona dolara a 2010. godine prihod je uvećan trinaest puta, odnosno iznosio je 863 miliona dolara. Opšta predviđanja su da će se broj knjižara vremenom smanjivati dok će se Amazon i druge internet stranice za on-line prodaju knjiga razvijati, pri čemu se očekuje da će usled pristupačnosti uređaja, poput, Kindle-a, eReader-a, Nook-a ali i tableta, smart telefona, elektronske knjige sve više preuzimati tržište.
Prema podacima Ministarstva kulture i informisanja, navedenim u dnevnoj štampi, u Srbiji e-knjige čine 5 odsto od ukupnog broja prodatih knjiga. Očekuje se porast izdavanja stručne elektronske literature, koja ima brojne prednosti u odnosu na štampana izdanja. Upravo jedna takva stručna eKnjiga je promovisana ispred Marketing Koncept grupacije. eKnjiga pod nazivom Inovacije kao ključ opstanka u biznisu je prva elektronska knjiga iz oblasti ekonomije izdata od strane MCG-a. Cena knjige je samo 99 din. i može se naručiti online (dobija se na e-mail naručioca). Postupak naručivanja je jednostavan i u 3 koraka: zahtev sa podacima naručioca koji se salje na mail: mconcept.office@gmail.com , uplata na žiro račun koji se dobija nakon zahteva (popunjavanje obične uplatnice sa naznakom za eKnjigu), obaveštenje o slanju knjige. eKnjiga nakon toga stiže na dati e-mail poručioca u periodu koji je naveden prilikom obaveštenja o slanju.
Najveći problemi elektronskog izdavaštva u Srbiji su piraterija, tj. nelegalno distribuiranje i nepostojanje zakonske regulative, odnosno podaktova u nacrtu Zakona o izdavaštvu.
Izvor: madmarx.rs
Foto: MCG
Visa Business Classic
Među omiljenima je u poslovnom svetu.
Sa njom možete plaćati u zemlji i inostranstvu, ali i razdvojiti poslovne i privatne troškove – Visa Business Classic kartica za mala i srednja preduzeća: http://nlb.rs/p_kartice_v_b-cl.php
Pametni telefon, vaša desna ruka
Pametni telefon (SmartPhone) je vrhunski mobilni telefon koji sadrži mogućnosti ličnog digitalnog pomoćnika (PDA – personal digital assistant) i mobilnog telefona. Današnji modeli obično služe i kao prenosivi medijski plejeri i kamere s ekranima na dodir visoke rezolucije, kao internet pregledači koji mogu pristupiti i ispravno prikazati standardne internet stranice, a ne samo one prilagođene za mobilne uređaje, zatim GPS navigaciju, Vaj-faj (bežični internet) i mobilni širokopojasni pristup.
Izraz pametni telefon je obično korišćen da opiše telefone sa više naprednih računarskih mogućnosti nego današnji obični telefoni, iako razlika može biti nejasna i ne postoji zvanična definicija šta čini razliku među njima.
Živimo u svetu informacija i znanja! Menadžeri koji su u stalnom pokretu, trebaju svog ličnog asistenta. Nekada asistent ili sekretarica, danas telefon pametnica. On zna šta nam je sve potrebno i jednim klikom dobijamo pravu informaciju. Pored više vrsta operativnih sistema za telefon i hiljade aplikacija, potrebno je samo da podesimo ”pametnog asistenta” i on će raditi za nas.
Dnevnici, sveske i blokčići koje koriste vaši potencijalni lični asistenti su prisutni. I dalje se koriste za posao…pametan piše, a glup pamti. Međutim, pre nego što odlučite da zaposlite osobu koja će vam pomagati, razmislite da li je ovaj pametnjaković ono što Vam je potrebno. Pogledajte video, na kome su predstavljene razlike između poslovnog dnevnika i pametnog telefona.
Izvor: wikipedia.org
Foto, Video: Youtube
Job fair 2014 Niš
Ekonomski događaji 2012.
Pad društvenog proizvoda, manja kupovna moć stanovništva, pad životnog standarda – obeležili su 2012. godinu. Da li će narod osetiti posledice ekonomske krize i u Novoj 2013. godini? Očigledno je da će se finansijska kriza odraziti na smanjenje kućnog budžeta i na poslovanje male privrede.
Pet ekonomskih događaja koji su obeležili godinu koja je na izmaku. Koji je po vašem mišljenju najznačajniji od njih i koji je najviše uticao na naše živote? Meni je svakako obeležio skok cene eura u odnosu na prošlu godinu, ali to i nije toliko iznenađujuće koliko činjenica da je najbogatiji čovek Srbije MM u pritvoru. Inače 2012. godina, će definitivno biti godina hapšenja i obračuna sa privrednim kriminalcima.
1. Počela proizvodnja i izvoz fijat 500L
Kompanija Fijat automobili Srbija u junu je započela serijsku proizvodnju fijata 500L u Kragujevcu, što je njaveći izvozni adut Srbije. Do kraja ove godine proizvodnja bi trebalo da dostigne 30.000 automobola, od čega je većina namenjena izvozu. Planirano je da tokom sledeće godine proizvodnja u Kragujevcu dostigne 160.000 vozila, što predstavlja 10 odsto tržišta tog segmenta automobila. Izvoz fijata 500L je značajno doprineo povećanju izvoza Srbije tokom jeseni, a u Ministarstvu finasija i privrede procenjuje se da će u 2013. od izvoza autoindustrije biti ostvareno najmanje 1,5 milijardi evra. U Fijat automobilima Srbija se radi na razvijanju verzije sa sedam sedišta i verzije za američko tržište. Kompanija Fijat automobili Srbije je zajedničko preduzeće države Srbije i italijanskog Fijata. Srbija u FAS-u ima udeo od 33 odsto, a Fijat 67 odsto.
2. Povećan PDV i akcize
U Srbiji je 1. oktobra povećena opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto, kao i akcize na gorivo i cigarete, što je dovelo do novog udara na budžete gradjana. Na lož-ulje koje se koristi kao gorivo za motorna vozila akcize su 42 dinara po litru, dok je u slučajevima kada se koristi za grejanje ili u poljoprivredi akciza 2,5 dinara po litru. Propisano je i da se akciza naplaćuje i na aditive za gorivo, i to u iznosu jednakom akcizi na derivat nafte u koji su dodati. Niža stopa PDV-a ostala je osam odsto, a ta stopa se obračuanava i na osnovne životne namirnice. Specifična akciza na cigarete početkom oktobra je povećana sa 33 na 43 dinara po paklici. Istovremeno su akcize na dizel gorivo povećane za pet dinara, na 42 dinara po litru. Akcize na olovni benzin povećane su na 55 dinara po litru, a na tečni naftni gas 30 dinara po kilogramu.
3. Američki “Ju-Es stil” otišao iz Srbije
“Ju Es stil” je u januaru Železaru Smederevo prodao Vladi Srbije za jedan dolar, i povukao se iz Srbije zbog pada prihoda i profita, a proizvodnja u Železari obustavljena je početkom jula. Smederevska železara je prethodnih nekoliko godina bila najveći izvoznik u Srbiji. Prvi tender za strateškog partnera srpske železere objavljen je 18. aprila, ali nije bio uspešan pošto ni jedna od tri kompanije koje su podnele prijave za učešće – Junajtid plzen sa sedištem u Luksemburgu, Donjeck stil grup iz Ukrajine i Ural majning end metalurdžikal kompani iz Rusije, nije dostavila ponudu. Drugi tender objavljen je 8. oktobra i jedino se prijavilo zavisno preduzeće ruske kompanije Uralvagonzavod, a rok za podošenje ponuda produžen je do 22. februara 2013. U toku su pregovori sa tom ruskom kompanijom i očekuje se da će dogovor biti postignut u toku naredne godine.
4. Propala Agrobanka
Agrobanka je u januaru 2012. godine otišla u stečaj jer joj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad zbog velikih gubitaka i utvrdjenih nezakonitosti u poslovanju. To je prva od sedam banka u Srbiji u kojima država ima učešće koja je otišla u stečaj posle gašenja četiri najveće drzavne banke, početkom 2002. godine. Obaveze Agrobanke je preuzela Nova Agrobanka, ali je i ona otišla u stečaj, nakon što je njene depozite i klijente preuzele Poštanska štedionica, koja je u vlasništvu države. Zbog malverzacija u Agrobanci uhapšeno je više lica, medju kojima je i Dušan Antonić koji je bio na čelu te banke više od 10 godina. Tužilastvo i policija i dalje sprovode istragu o toj banci i firamama kojima je odobravala kredite.
5. Izabran novi guverner
Narodna banka Srbije je u avgustu dobila novog guvernera, nakon što je na predlog vladajuće koalicije usvojen novi Zakona o NBS, zbog čega je dotadašnji guverner Dejan Šoškić dao ostavku. Na tu funkciju je izabrana Jorgovanka Tabaković, potpredsednica Srpske napredne stranke, koja je zamrzla stranački angažman. Iz Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija stigle su nepovoljne ocene o novom Zakonu o NBS, pa je Skupština, na predlog NBS, početkom novembra usvojila izmena tog zakona, kako bi ga uskladila sa propisima u EU.
Izvor: B92, Beta
Foto: Tanjug, arhiva
Eko pranje automobila @ Kragujevac Plaza
Online prodaja kod nas i na Zapadu
Kakva su Vaša iskustva sa kupovinom preko interneta u Srbiji?
Kupovina u Srbiji je opala inače zbog smanjene kupovne moći građana, ali je kupovina online u blagom porastu. Najbolje rečeno u razvoju je online prodaja. Portal Kupindo koji je deo Limundo mreže prema njihovim podacima ima veoma uspešnu internet prodaju. Ništa lošije ne kažu i distributeri računarske opreme.
Prodaje se preko interneta, a prema nekoj prognozi sve više zbog skorije najave dolaska PayPal-a u Srbiju. Kako je objavljeno u Vestima Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o deviznom poslovanju kojima se omogućava plaćanje preko sistema plaćanja preko interneta čime se omogućava dolazak “PejPala” (PayPal) u Srbiju. Iz ovog razloga mnogi portali koji nemaju online prodaju razmišljaju o uvođenju. Naš marketing internet portal MWPc.biz ima online prodaju koja će nakon konačnog uvođenja PayPal sistema biti dostupna posetiocima portala. Za sada se naručuje preko interneta, ali se plaćanje obavlja na standardan način preko uplatnica u banci.
Ostaje još samo da standard prosečnog građanina dostigne zadovoljavajući nivo i eto Srbije online.
Na Zapadu je online prodaja dostigla visoku tačku rasta, ali se očekuje u budućnosti da tako i ostane sa blagom tendencijom na više.
Kupci u SAD sve više kupuju preko interneta što će se, kako kažu neki eksperti, verovatno proširiti na druge zemlje.
Na tu vrstu kupovine sada otpada 10 odsto maloprodaje pa se tradicionalne prodavnice upinju da zadrže mušterije. Novinar Glasa Amerike Džim Rendl razgovarao je sa stručnjacima, trgovcima i jednim kupcem preko interneta.
Lin Šejner je preko interneta kupila sve što je potrebno za njenu svadbu i poklone za muža i poćerku. Osim hrane, ona 90 odsto kupovine obavlja na svom kompjuteru.
“Shvatila sam da preko interneta mogu da biram šta hoću i to mi se dostavlja poštom. Znači nema vožnje, nema gužve i buke, a obično imam i bolji izbor”, kaže ona.
Lin Šejner nije u tome usamljena. Kupovina preko interneta u novembru i decembru premašila je rekorde – 57 odsto Amerikanaca tako je kupilo najmanje jedan artikal. Tradicionalni prodavci strahuju da će im internet suziti tržište. U razgovoru preko Skype-a, profesor marketinga na Univerzitetu Kornel, Ed Meklaflin, kaže da je to ozbiljan razlog za brigu.
“Sve što može tako da se prodaje – prodavaće se. Samo je pitanje vremena”, kaže profesor Meklaflin.
Meklaflin kaže da prodavnice mogu da zadrže kupce prodajući na primer odeću, koju kupci žele najpre da probaju, kao i artikle nepogodne za dostavu poštom. Neke prodavnice privlače kupce time što na licu mesta sklapaju ili popravljaju kompjutere i slične uređaje. Prodavnice takođe obezbeđuju dodir sa ljudima, što neki kupci vole. Sa Bilom Martinom, osnivačem sajta Šopertrek, takođe smo razgovarali preko Skype-a.
“Kupovina još sadrži mnoge emocije. Često nam je potreban osećaj “to je baš ono što mi treba” pre nego što platimo, a to se retko događa preko interneta. Ta kupovina je mnogo hladnija”, kaže Martin.
Martin dodaje da prodavnice često mogu brže da isporuče robu. Pametni trgovci koriste radnje da usmere kupce prema internetu, a internet da usmere kupce prema radnjama, kaže on. Ali prodaja preko interneta znači ogroman promet za kompanije za dostavu pošiljki, kao što su Fedex i UPS. Menadžerka u UPSu Dejna Klajn kaže da u ovo doba godine imaju posla do guše.
Posla je toliko da je UPS zaposlio 55 hiljada honoraraca za isporuku paketa sa poklonima, koji se dostavljaju domovima kao što je dom Lin Šejner. Stručnjaci kažu da pristupačnost internetu i pametnim telefonima znače da će ta elektronska kupovina nastaviti da raste, kako u Sjedinjenim Državama tako i drugde u svetu.
Izvor: B92 Tehnopolis i Vesti.rs
Foto: MWPc.biz
Svi oglasi na jednom mestu!
Snaga brenda
Danas, ako želite da se bavite marketingom, više ćete se baviti psihološkim terminima nego statističkim formulama i grafikonima.
Snaga brenda pre svega zavisi od pozicije koju taj brend ima u svesti potrošača u odnosu na ostale brendove. Brendiranje se ne bi moglo zamisliti bez prethodnog razumevanja ideje pozicioniranja koja je i dovela do današnje revolucije u marketinškom razmišljanju. Osnova pozicioniranja je promena koja se desila u komuniciranju u savremenom društvu. Sa neverovatnim razvojem komunikacionih medija, (štampa, radio, TV, Internet), savremeni čovek postao je prezasićen informacijama. Čak i za obavljanje osnovnih životnih funkcija, količina informacija koje moramo da obradimo, u jednom danu, postala je ogromna. Stres kojim je izložen svaki prosečni građanin u savremenom društvu, dokaz je da smo postali pre-komunikativno društvo.
Kako u situaciji komunikacionog prezasićenja ponuditi vašu poruku, reklamu, vaš brend? Recimo da imate novi proizvod koji želite da plasirate na tržištu i zadobijete poziciju u svesti potrošača prezasićenog informacijama, koji pre svega želi da sačuva mir svoga uma. Rešenje je pojednostavljena poruka. Ukratko, uspeh vašeg proizvoda ili usluge na tržištu ne zavisi od toga šta vi ili vaš marketinški tim mislite o njemu, već prvenstveno šta o njemu misle vaši potencijalni potrošači ili korisnici. Koja je pozicija vašeg proizvoda i njegovog vlastitog imena (brenda) u očima ili u svesti vašeg ciljnog potrošača u odnosu na ostale slične proizvode. Što znači da više nije dovoljno da imate najbolji i najkvalitetniji proizvod, najpovoljniju cenu, najbolju distribucionu mrežu i vrhunsku promociju, najvažnije je koliko i šta o vašem proizvodu zna i misli prosečni potrošač na ulici. Vaša marketinška strategija baziraće se na tome koju poziciju u odnosu na vašu direktnu konkurenciju na tržištu ima vaš proizvod u očima vaše potrošačke ciljne grupe (vaših idealnih mušterija).
izvor: opusteno.rs
Izgraditi brend nije lako, a potrebno je vreme kako bi on zaista bio u svesti potrošača visoko cenjen. Šta znači kada kažemo Samsung, Coca Cola ili Apple? Čini se da njima više nije ni potreban marketing. Ipak nije tako. Sve se ovde vrti oko marketinga i brenda. Ove kompanije i mnoge druge multinacionalne korporacije toliko pridaju važnosti tome da čuvaju brend kao malo vode na dlanu. Marketing nije sve, ali bez dobrog marketinga sve je ništa!
Šta je Brend i ko su Brend menadžeri?
Srećna Nova
