Potrošač u Srbiji prava najčešće ima samo na papiru, a da bi se to promenilo, potrebne su izmene zakona i funkcionalnija rešenja. Istraživanje Centra za evropske politike (CEP) pokazuje da je deset godina od donošenja prvog Zakona o zaštiti potrošača, koji je u skladu sa evropskim pravilima, potrebno da Srbija preispita postojeći model. Iako sličan nemačkom, na ovom prostoru ispostavlja se neefikasan zbog tromosti pravosudnog sistema.

“Veliki trgovci uspostavljaju komunikacioni zid prema potrošačima, stavljaju iste tipske odgovore, njima se uvek na isti način odbijaju reklamacije. Bukvalno im se stavlja do znanja da su potpuno nebitni, da ne mogu ništa da urade i šta god oni pisali i pričali, koje god dokaze isticali, to im neće biti prihvaćeno. Onda se oni obrate nama, pa onda mi pišemo, a neretko nam se dešava da čak i nama koji smo potrošačko udruženje odgovore drsko, pa čak pokušavaju i nas da obmanjuju za nešto gde smo mi stručni da kažemo da nešto nije u redu”, priča Jovan Ristić, iz udruženja potrošača “Efektiva”.

Ristićevo iskustvo dalje govori da ako prodavcu zapretite tužbom – odgovor se može sumirati jednom rečenicom: “Samo napred – tuži me!” S druge strane, pravda je na sudu skoro nedostižna, a troškovi spora često višestruko veći od vrednosti kupljenog proizvoda. Potencijalna rešenja Dušan Protić, programski menadžer u CEP, nudi tri moguća rešenja za nepravdu koju doživljavaju potrošači. “Jedan takav pravac je jačanje ili proširenje nadležnosti postojeće Komisije za zaštitu konkurencij. Drugi pravac razmišljanja jeste vezan za problem teškoća u sudskom postupku, na neki način jačanja vansudskog rešavanja sporova. Naš predlog je osnivanje potrošačke arbitraže. Treći pravac koji takođe predlažemo je možda najzanimljiviji i smatramo da bi popunio tu prazninu između situacije kad se obraćate trgovcu i sudu. To bi bio potrošački ombudsman. Protić je, gostujući na televiziji N1, objasnio kako kupci ostvaruju prava u Srbiji, desetak godina nakon što je počelo usklađivanje zakona sa onima koji su na snazi u Evropi.

“Zakonodavstvo je u najvećoj meri usklađeno sa svojim pravnim uzorom iz Evropske unije. Znači, takozvana materijalna pravila su u najvećoj meri usklađena. Naravno, bilo je nekog progresa u međuvremenu na planu u EU, nismo baš sve pristigli ali je stanje na pravnom, zakonodavnom planu zadovoljavajuće i to su i ocene evropske komisije. Naravno, kao što to obično biva, u praksi nije baš tako, taj problem oživotvorenja pravila zaštite potrošača se javlja često. Mi u okviru radne grupe za poglavlje 28, to je zaštita prava potrošača, u okviru nacionalnog konventa u Evropskoj uniji kojim predsedava Centar za evropske politike i ja lično kao koordinator, upravo ta pitanja razmatramo u razgovoru sa predstavnicima potrošačkih organizacija i brojne su primedbe. Najčešće se svode na to da su pravila dobra, ona postoje, međutim u praksi nema dovoljno primene i nema dovoljno sankcionisanja njihovih povreda.”

“Pravila su dobra – naravno, uvek ima prostora za dalji napredak – međutim, ono što nama trenutno nedostaje jeste dobar procesni institucijalni put za ostvarivanje tih prava”, zaključio je Protić.

U zajedničkoj izjavi Tanja Fajon (S&D, SI) i Vladimir Bilčík (EPP, SK), posrednici u međustranačkom dijalogu o unapređenju izbornih uslova u Srbiji, održali su poslednju rundu inkluzivnih konsultacija sa svim ključnim akterima uoči izbora zakazanih za 21. jun 2020. i istakli njihov poziv za kredibilne, transparentne i mirne izbore. “U nedelju 21. juna 2020. Srbija će biti jedna od prvih zemalja u Evropi koja će održati parlamentarne i lokalne izbore u ograničenim uslovima zbog pandemije COVID-19.

Pored obezbeđivanja kredibilnih, transparentnih i mirnih izbora, takođe pozivamo sve učesnike da poštuju zdravstvene i bezbednosne mere koje će se primenjivati na dan izbora. Integritet izbornog procesa zavisi od potpunog poštovanja osnovnih demokratskih principa gde građani mogu slobodno da izraze svoju volju ubacivanjem svog glasačkog listića u glasačku kutiju u mirnom okruženju bez ikakvog pritiska ili zastrašivanja. Nadamo se da će rezultati tačno odražavati demokratsko nadmetanje u kome će uslovi biti jednaki za sve učesnike. U tom smislu pozivamo nadležne institucije i medije da pruže objektivne, transparentne i nepristrasne usluge u skladu sa zakonima i propisima.

Takođe pozivamo sve organe odgovorne za izbore da budu proaktivni i da obezbede punu primenu obaveza preuzetih tokom međustranačkog dijaloga sa Skupštinom Srbije posredstvom Evropskog parlamenta o izbornim uslovima. Međutim, žao nam je što i pored naših napora uslovi nisu bili dovoljni za jedan deo opozicije koja je odlučila da bojkotuje izbore. Mi ćemo nastaviti i dalje da ulažemo napore u pronalaženju dodirnih tačaka za sve strane. Iako je COVID-19 sprečio Evropski parlament da pošalje posmatrače izbora, mi nastavljamo da pažljivo pratimo razvoj događaja i u mislima ćemo biti sa građanima Srbije kad budu izražavali svoje demokratske aspiracije na biralištima.

Pozdravljamo Specijalnu misiju za ocenu izbora koju je formirala OEBS-ova Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) u ovim teškim okolnostima, koja, pored posmatrača izbora u Srbiji, ima izuzetno važnu ulogu u praćenju i izveštavanju pre, tokom i posle izbornog dana. Evropska unija je partner Srbije broj jedan i većina građana Srbije je za evropske integracije svoje zemlje. Stoga se nadamo da su građani imali prilike da čuju sve političke partije, uključujući i one nove proevropske političke programe i agende koje će približiti zemlju članstvu u EU. Takođe se nadamo da će te proevropske političke agende naći svoje mesto u novom sazivu Skupštine i da će imati uticaja na ubrzanje neophodnih reformi koje su aktuelne u Srbiji.

Evropski parlament je spreman da radi sa svim političkim strankama koje su posvećene obezbeđivanju demokratske i proevropske budućnosti, koju građani Srbije priželjkuju. S tim ciljem i dalje ćemo biti posvećeni radu sa novim sazivom Skupštine Srbije i drugoj fazi međustranačkog dijaloga posredstvom EP.” Pozadina U martu 2012. EU je odobrila Srbiji status kandidata i zemlja od 2014. vodi pregovore za punopravno članstvo. U oktobru 2019. Evropski parlament je pokrenuo međustranački dijalog sa Skupštinom u cilju poboljšanja izbornih uslova i rešavanja nerešenih pitanja koja su motivisala deo opozicije da proglasi bojkot. COVID-19 kriza je iznedrila preokupacije o sve većem broju dezinformacija koje su usmerene na podrivanje podrške koju je EU pružala Srbiji tokom pandemije.