Prezentacija projekta modernizacije telekomunikacione mreže
Kompanija Telekom Srbija i kompanija Huawei pozivaju predsednike skupština stanara i sve zainteresovane građane da u ponedeljak 6. novembra 2017. godine u sali Skupštine grada Kragujevca sa početkom u 17h prisustvuju prezentaciji projekta Internet revolucija – Modernizacija telekomunikacione mreže u Kragujevcu. Prisutni će imati priliku da se bliže upoznaju sa brojnim prednostima projekta kao i da saznaju primere iz prakse i dosadašnja iskustva sa terena.
Internet revolucija predstavlja projekat razvoja optičke mreže na teritoriji Srbije zahvaljujući kojem kompanija Telekom Srbija pruža svim građanima mogućnost korišćenja integrisane mreže budućnosti uz sasvim novo iskustvo pristupa internetu, gledanja televizije i drugih multimedijalnih sadržaja. Sa mts optičkom mrežom dostupne su brzine interneta čak do 1Gb/s, što će omogućiti preuzimanje filma u HD rezoluciji za svega nekoliko minuta, brzu razmenu velike količine fotografija, muzičkih fajlova ili videa. Ugradnja optičkog internet priključka besplatna je za korisnika, koji samo treba da odredi mesto za novi uređaj, dok sve ostalo obezbeđuje mts u nekoliko jednostavnih koraka.
“Fijat” planira da u Srbiji proizvodi MALI TERENAC, a evo kako će on IZGLEDATI
“Fijat” će od 2019. godine proizvoditi novi model u Kragujevcu, tvrde svetski mediji specijalizovani za praćenje auto-industrije.
Novi model iz Kragujevca bio bi mali terenac, verovatno baziran na sestrinskom modelu “džip renegejd” iz “Fijat Krajsler automobili grupe”. Novi model, koji se vodi pod radnom oznakom X6U, pripadao bi B-SUV segmentu, koji je trenutno među najprodavanijima u svetu i kome su se okrenuli mnogi proizvođači, poput “Opela” sa “mokom” ili “Sitroena” sa modelom “C3 aircross”.
Terenac iz Šumadije popunio bi prostor između manje “fijat pande 4×4” i većeg “fijata 500x”. Imao bi dužinu do četiri metra i najverovatnije bi sledio novi korporativni izgled koji imaju “fijat tipo” i “fijat argo”, koji se zasada prodaje samo u Brazilu. Inače, italijanski mediji navode da bi “argo”, koji je naslednik “punta” i koji bi po dimenzijama bio sličan novom B-SUV modelu, mogao da stigne u Evropu već sledeće godine, ali ne pominju gde bi se proizvodio. Kako je “Blic” pisao, i ovaj automobil mogao bi da bude jedna od opcija za proizvodnju u Kragujevcu.
Italijanski mediji navode da postoje dva scenarija za uvođenje novog modela. Prema jednom, novi B-SUV bi se u Kragujevcu proizvodio paralelno sa postojećim modelom “500L”, a prema drugom, u nekom trenutku bi ga nasledio i sva proizvodnja bi se preorijentisala na novi model. Razlog za ovaj drugi scenario je to što segment MPV automobila, kojima pripada i “500L” beleži pad prodaje, premda je kragujevački “fijat” i dalje najprodavaniji u svom segmentu u Evropi. To su već učinile neke kompanije, poput “Forda”, koji je odustao od proizvodnje “B-maxa” u Rumuniji i uveo model “ekosport”, koji je takođe B-SUV, u tu fabriku. Slično je uradio i “Opel”, koji je odustao od “merive” i prešao na “moku” i “kroslend”.
Ukoliko se novi model i “500L” budu paralelno proizvodili, kapacitet fabrike u Kragujevcu biće potpuno iskorišćen. Kragujevačka fabrika ima kapacitet nešto veći od 185.000 automobila godišnje, a u prošloj godini proizvedeno je 85.000 vozila. Kragujevčani su vrh prodaje dostigli 2014, kada je prodato više od 116.000 automobila.
foto: Jonathan Machado
Jagodinska pivara ostala neprodata
Fabrika slada, piva, kvasca i bezalkoholnih pića Jagodinska pivara nije prodata na javnom nadmetanju, jer nije bilo kupaca.
„U Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, koja je pre mesec dana oglasila javnu prodaju, rekli su nam da nije bilo zainteresovanih, da niko nije otkupio tendersku dokumentaciju i da je prodaja proglašena neuspešnom“, kažu za Tanjug radnici pivare, koji su i najzainteresovaniji za sudbinu firme.
Na osnovu Rešenja o bankrotu Privrednog suda u Kragujevcu, oglašena je prodaja celog poslovnog kompleksa Jagodinske pivare, koji obuhvata 41 objekat, opremu za proizvodnju i otakanje piva, po ceni od 355,5 miliona dinara, uz polaganje depozita od 142 miliona dinara.
Dalju sudbinu pivare odrediće Odbor poverilaca, a na narednoj licitaciji cena može ostati ista, a može biti i upola manja, ocenjuju u Veću Saveza samostalnih sindikata Srbije za grad Jagodinu. Dodaju da ih iznenađuje to što nije bilo kupaca na današnjoj licitaciji, budući da je, kako kažu, lokacija na kojoj se nalazi pivara „veoma atraktivna i velika za gradske pojmove“.
Jagodinska pivara je osnovana 1852.godine i jedno je od najstarijih privrednih preduzeća u Srbiji.
Pre uvođenja stečaja, pre dve godine, u pivari je radilo 145 radnika i svi su se prjavili za dobrovoljni odlazak, uz socijalni program, podsećaju u Sindikatu.
foto: Biznis i finansije / Pivo Hajniken
FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN – ciklus: Udahni život
Petak, 03. i 4. novembar, Kontakt galerija SKC-a, 19 sati FRANCUSKI FILMSKI KARAVAN – ciklus: Udahni život
U okviru programa Francuski filmski karavan koji se realizuje u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu, kragujevačka publika biće u prilici da vidi novi ciklus filmova pod nazivom Udahni život. Filmovi će biti prikazani u KONTAKT Galeriji SKC-a, u petak i subotu, 3. i 4. novembra 2017. u terminima od 19 i 21 čas. Ulaz za sve projekcije je besplatan.
Petak, 3. novembar 2017. u 19 č.
ŽIVI ZA PLES (Francuska, 2016, 108’) (drama- fikcija) Režija: Angelin Preljocaj Rusija, 90-tih godina. Strogi i zahtevni treninzi profesora Bojinskog učiniće Polinu plesačicom klasičnog baleta koja od ranog detinjstva mnogo obećava. Dok se priprema da učestvuje na prestižnom Boljšojskom baletu, prisustvovaće predstavi savremenog plesa koja će je duboko dodirnuti i promeniti joj život.
Petak, 3. novembar 2017. u 21h.
TAMARA (Francuska,2016, 120’) (komedija) Režija: Aleksandar Kastanjeti Tamara je devojčica od 15 godina koja ima velike komplekse zbog svoje kilaže. Da bi se oslobodila loše etikete koju je dobila od svojih vršnjaka u srednjoj školi, ona odlučuje da uzme stvar u svoje ruke. Opkladiće se sa najboljom drugaricom da će izaći sa prvim dečkom koji prođe pored vrata učionice. Igrom slučaja, izabranik će biti Diego, najzgodniji dečko u školi i Tamara već vidi šansu da će uspeti u svojoj nameri….
Subota, 4. novembar 2017 u 19h.
VIDETI SVET (Francuska, 2016, 102’) (drama) Režija: Delfin Kulen, Miriel Kulen Dve mlade devojke u vojnoj službi, Aurora i Marin, se vraćaju iz Avganistana. Sa svojim vojnim sektorom provešće tri dana na Kipru među turistima, u hotelu sa pet zvezdica, u onome što vojska naziva hiperbarična komora, kako bi « zaboravile rat », međutim, nije tako lako osloboditi se nasilja… Subota, 4. novembar 2017 u 21h.
POLOŽI MATURU PEVAJUIĆI (Francuska, 2013, 82’) (dokumentarac) Režija: David Andre Položi maturu pevajući, film je koji govori o burnoj priči grupe prijatelja iz Bulonja na moru, gradu koji je teško pogođen krizom. Njihova godina prepuna je snova i razočaranja, a pesme koje će izmisliti ovi tinejdžeri iz radničkih porodica i srednje klase, pretvaraju stvarnost u poeziju, smeh i emocije.
Živa biblioteka – O diskriminaciji uživo
Omladina JAZAS-a Kragujevac u saradnji sa Kancelarijom za mlade sprovodi Živu biblioteku 03.11.2017. godine u 14 časova u prostorima Narodne biblioteke ”Vuk Karadžić” u Kragujevcu.
Počelo dualno obrazovanje za trgovce
U prostorijama Privredne komore Srbije – RPK Kragujevac održana konferencija za novinare povodom uvođenja elemenata dualnog obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja i potpisivanja ugovora o izvođenju praktične nastave za obrazovni profil trgovac. Obrazovni profil trgovac je jedini profil koji se po dualnom modelu obrazovanja ove godine uvodi u tri srednje stručne škole na teritoriji Šumadije i Pomoravlja. U tri grada, Kragujevcu, Jagodini i Paraćinu, 73 đaka će imati priliku da se obrazuje kroz rad u 11 kompanija.
Ovom prilikom, predstavnicima medija, obratili su se v.d. direktora Privredne komore Srbije- RPK Kragujevac, Predrag Lučić, direktor škole „Toza Dragović“, Ivica Miljković i pr menadžer kompanije „Trnava promet“, Milan Kostić.
Kako je naglasio Predrag Lučić, v.d. direktora Privredne komore Srbije- RPK Kragujevac, dualno obrazovanje će značajno uticati kako na povećanje konkurentnosti lokalne privrede, tako i na smanjenje stope nezaposlenosti među mladima.
Očekujemo Vas na Međunarodnom sajmu knjiga
Verovatno već znate da se ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu održava od nedelje 22. oktobra do nedelje 29. oktobra. Društvo za unapređenje marketinga na njemu sedmi put samostalno izlaže knjige i tradicionalno pozivaju lidera poslovnog kluba KUM, Stefana Svičevića Koncepta, da im se pridruži.
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo da obiđete štand Društva za unapređenje marketinga koji se nalazi na istom mestu kao prošle godine, u levom prolazu izmedju hala 1 i 4. Dođite da porazgovaramo i razmenimo iskustva izjavio je predsednik pomenutog Društva Miloš Kramaršič.
Na Sajmu ćete moći da vidite i novu knjigu Aleksandre Votkins “Zdravo, imam fenomenalno ime”. Knjigu u kojoj ćete naći objašnjenje zašto je neko poslovno ime dobro, a zašto neko nije dobro. Autorka je stvorila metod za testiranje imena firmi, proizvoda, usluga… i način kako doći do efektnog, efikasnog poslovnog imena.
Nije zanemarljiva ni činjenica da će u toku Sajma knjiga važiti poseban sajamski cenovnik sa umanjenim cenama. To je sjajna prilika da kupite stručne, poslovne knjige od izdavača, po izdavačkim i još umanjenim sajamskim cenama istakao je Miloš.
Kroz objektiv i reč fotografa Zorana Petrovića
Fotografija govori više od 1.000 reči i može nam probuditi najsnažnije emocije. Intervjuer objavljuje online razgovor sa profesionalnim fotografom Zoranom Petrovićem čije su fotografije obišle Svet na različite načine. Kako je Zoran Petrović opisao sebe i odgovorio na pitanja redakcije pročitaćete u nastavku…
Ako se podrazumeva subjektivnost, koju i da hoću, ne mogu da se rešim, rekao bih u najkraćem, vrlo sam jednostavna osoba, otvorena prema svima, druželjubiv, emotivan, pravdoljubiv…ne volim da budem deo proseka, što je ponekad nerviralo one s kojima sam radio. Za sve što sam u životu dobro i kvalitetno uradio, bila mi je potrebna dobra motivacija. Nekad je to bila podrška porodice ili prijatelja, a ponekad je bio dovoljan samo inat.
Zašto baš fotografisanje kao poziv?
Fotografski posao podrazumeva kreativnost, individualnost, slobodu u radu, otvorenost prema drugima, dinamičnost i priliku da budete na mnogim mestima i upoznate mnogo različitih a zanimljivih ljudi.
Po Vašem mišljenju kakvo je stanje u poslu profesionalnih fotografa u Kragujevcu?
Više nego ikada, fotografija je dostupna svakom, pa ne čudi da su društvene i socijalne mreže preplavljene fotografijama. Elektronski mediji više nemaju jasne i visoke kriterijume za upotrebu fotografija, koje koriste na svojim portalima. Potreba za fotoreporterima, profesionalcima, postoji samo u retkim medijima i fotografskim i novinskim agencijama. Tako je svuda u Srbiji, pa ni Kragujevac nije izuzetak. Govorim isključivo za oblast novinske i medijske fotografije, jer sam tu najviše radio i postigao svoje najveće fotografske uspehe. Sada u toj oblasti skoro da i nema posla, pa se na prste jedne ruke mogu izbrojati fotoreporteri koji su radno angažovani.
Fotomonografija je odlično prihvaćena od strane građana, da li će biti nastavaka?
Prošla je godina i po dana od predstavljanja moje fotomonografije ” Kragujevac za početnike i starosedeoce”. To je dovoljno vremena, da mogu sa velikim zadovoljstvom da kažem, da se ova knjiga fotografija, našla na svim kontinetnima ( osim Južne Amerike) i obradovala mnoge naše ljude, Kragujevčane koji žive u inostranstvu. Sa ponosom oni knjigu pokazuju svojim prijateljima, koji nikada nisu bili u Srbiji i nisu ni mogli da zamisle kakav je Kragujevac. Za moju ličnu uspomenu, dešava se često, da mi šalju fotografije iz Čikaga, Amsterdama, Pariza, Esena, Šangaja, Moskve, Džakarte….na tim fotografijama, fotomonografija Kragujevca vidi se u nekom prepoznatljivom ambijentu ovih gradova. Rano je još govoriti o nekom drugom i dopunjenom izdanju, jer je potrebno da prođe vreme, a svakako će to zavisiti od interesovanja. Ne isključujem da ću o tome razmišljati za pet ili šest godina.
Da li u planu imate novi projekat ili samostalnu izložbu?
U planu mi je, da početkom iduće godine, zajedno sa mojim starijim i poštovanim kolegom, majstorom fotografije, Predragom Ciletom Mihajlovićem, objavim fotomonografiju o Šumadiji i Pomoravlju. Povod za tako nešto je jubilej 200 godina od proglašenja Kragujevca za prvu prestonicu moderne Srbije. Izdavač će biti narodna biblioteka ” Vuk Karadžić”, glavni urednik Mirko Demić, a tekstove će pripremiti Miodrag Stoilović. Predstavljanje ove kapitalne fotomonografije pratiće dokumentarni autorski film Ivane Rethas. Naslov fotomonografije, neka za sada ostane tajna.
Za Ksenijin prvi osmeh
Akcija prikupljanja novčanih sredstava za Kseniju Spasić, ćerke Aleksandra Spasića zaposlenog u Fiat Automobili Srbija. Ksenija se hrani preko gastro sonde, oslabljen joj je vid, ne hoda, ne govori, ima svega 10 kg i svi očekujemo njen prvi osmeh.
Srpski porezi za preduzetnike duplo skuplji od nemačkih
Preduzetnik koji sebi isplaćuje minimalnu zaradu u Srbiji za porez i doprinose daje čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj samo 21,13 odsto, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Visoke državne dažbine jedan su od ključnih razloga zašto privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odlučuje da posluje u sivoj zoni.
Kao glavni razlog ovakvog poteza, gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.
Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno i oni su izloženi visokim troškovima. Vlasnik frizerskog salona godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduje, prenosi Danas.
foto: Naled.rs
Izložba zbirke grafika galerije Mostovi Balkana
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na otvaranje izložbe grafika Iza pojavnog u petak 13. oktobra 2017.g. u 20 sati u Gradskoj galeriji Mostovi Balkana u Kragujevcu. Izbor grafika iz umetničke zbirke Spomen-parka biće predstavljen kragujevačkoj publici do 29.oktobra 2017.g.
Umetnička pod-zbirka Mostovi Balkana jedan je segment sveobuhvatnije umetničke zbirke Spomen-parka Kragujevački oktobar, i broji 262 umetnička dela: slika, radova na papiru (crtežea, plakata, fotografija, grafika, digitalnih grafika), skulptura, instalacija i tapiserija.
Zbirka se permanentno uvećava akvizicijama, tako da istovremeno pruža uvid u različite sekvence savremenog razvoja brojnih likovnih disciplina, njihovih idejnih, tehničkih i funkcionalnih aspekata, koji su međusobno u čvrstoj sprezi. Između ostalog, u zbirci se baštini dela 28 grafičara iz Meksika, Poljske, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.
Ovoga puta predmet našeg interesovanja je 45 grafika izrađenih u tradicionalanim grafičkim tehnikama: ravnoj štampi (litografija, monotipija), dubokoj štampi (bakrorez, bakropis, akvatinta, mecotinta, suva igla), visokoj štampi (drvorez, linorez, kartonski otisak), propusnoj štampi (sitotisak).
Autori izložbe su kustosi Galerije “Mostovi Balkana” Katarina Babić, viši-kustos – istoričar umetnosti, i Nenad Ristović, kustos – magistar slikarstva.
Iza pojavnog
Kompleksni fenomen savremene umetničke grafike zahvaljujući inovativnim metodama i autonomnosti u pristupu, indikator je i predmet konstantnog redefinisanja, a istovremeno i jačanja potentnosti samog medija, kao i njegove popularnosti. Pojavni svet, kao i duh vremena, reflektuje se na grafike, bilo da su one izrađene u tradicionalnim, ili pak digitalnim grafičkim tehnikama. Savremeni umetnici ne stavljaju u fokus svog interesovanja vizuelni aspekt, već jednaku pažnju posvećuju intelektualnom i socijalnom momentu.
Umetnička pod-zbirka Mostovi Balkana jedan je segment sveobuhvatnije umetničke zbirke Spomen-parka Kragujevački oktobar, i broji 262 umetnička dela: slika, radova na papiru (crteža, plakata, fotografija, grafika, digitalnih grafika), skulptura, instalacija i tapiserija. Zbirka se permanentno uvećava akvizicijama, tako da istovremeno pruža uvid u različite sekvence savremenog razvoja brojnih likovnih disciplina, njihovih idejnih,
tehničkih i funkcionalnih aspekata, koji su međusobno u čvrstoj sprezi. Ovog puta predmet našeg interesovanja je 45 grafika od 28 umetnika iz zemlje i inostranstva, izrađenih tradiocionalanim grafičkim tehnikama: ravnoj štampi (litografija, monotipija), dubokoj štampi (bakrorez, bakropis, akvatinta, mecotinta, suva igla), visokoj štampi (drvorez, linorez, kartonski otisak), propusnoj štampi (sitotisak), dok će digitalna štampa biti predmet neke od budućih analiza. Naizmenična igra umetnika sa kombinovanjem najrazličitijih grafičkih tehnika, osujetila bi svaki pokušaj njihove klasifikacije sa tog aspekta. Sledeća opcija bila bi njihova klasifikacija prema monohromatskim ili „piktoralnim“ elementima. Dinamične odnose crno-belih, svetlih i tamnih površina i njihovih ritmova, istražuju Ivan Bautista, Marta Božik, Zdravko Velovan, Zoran Jakimovski, Ana Vivoda, Ivan Miladinović, Aleksandra Pavićević, Tatjana Radonjić, Jovan Soldatović, Nevenka Stojsavljević, Luka Tadić, Tomislav Trifić, Veljo Stanišić, Ana Sadovska; dok u drugoj grupi grafičara, harmonije bojenih ravni stvaraju Alan Altamirano, Milica Antonijević, Risto Antunović, Tomislav Trifić, Marija Sibinović, Biljana Miljković, Ranka Lučić Janković, Jelena Jovančov, Marija Kapisoda, Nikola Caran, Edit Čavez, Bojan Otašević, Trajče Blaževski, Ilija Kostov.
Ova zbirka grafika obeležena je dihotomijom stilova i dijametralno suprotnim likovnim izrazima koji se kreću od figurativnih (Alana Altamirana, Ivana Bautiste, Jovana Soldatovića…), preko asocijativnih (Jelene Jovančov, Milice Antonijević, Riste Antunovića, Ilije Kostova, Tatjane Radonjić, Trajčeta Blaževskog, Marte Božik, Ane Sadovske…), do čiste apstrakcije (Nevenke Stojisavljević, Ranke LučićJanković, Marije Kapisode, Mirka Toljića, Ane Vivide, Zorana Jakimovskog…).
U najrazličitijim individualnim konceptima i estetikama ovih stvaraoca egzistiraju potpuno nezavisne metafizičke stvarnosti, lična kontemplativnost udružena sa viđenim i doživljenim pojavama realnog sveta prenosi se putem najrazličitijih poetika – od intimističke i lirske atmosfere, preko primenjene grafike eks librisa, do čvrstih geometrijskih struktura. U najvećem broju dela pronalazimo ostatke pojavnog sveta u apstrahovanim predmetima, redukovanim na fragmente i znakove, kao nosioce njegove suštine i odnosa višeg reda.
Preko „unutrašnje nužnosti“ ovih grafika utkane su lične emocije umetnika, bez kojih umetničko delo ne bi ni postojalo kao takvo. Dajući sopstvenu interpretaciju putem vlastitog kreativnog nerva, ikonografskih i plastičnih rešenja postojećih modela i složenih odnosa pojavnog i imaginarnog sveta, učinili su da „suštinska“ istina određuje „životnu istinu“ posredstvom „unutrašnje istine.
Nema više overavanja zdravstvenih knjižica
Zahvaljujući digitalizaciji javne uprave privrednici više ne moraju da overavaju knjžice zaposlenih, već je dovoljno da im redovno uplaćuju zdravstveno osiguranje, piše list “Politika”. Kako se dodaje, usluga je uvedena 1. oktobra, ali će njenu prednost privrednici iskusiti oko Nove godine.
Usluga je namenjena poslodavcima, ali korist od nje imaju i nezaposleni i tzv. “novi penzioneri”. “Automatsku overu kartica omogućili smo povezivanjem pet državnih institucija u jedinstvenu bazu informacija. RFZO , kao vlasnika kartica uvezali smo s bazom podataka Poreske uprave, CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja), PIO i NSZZ”, rekao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.
Automatska overa knjižca za oko tri miliona gradjana omogućena je u okviru programa “Stop birokratiji”.