Pad društvenog proizvoda, manja kupovna moć stanovništva, pad životnog standarda – obeležili su 2012. godinu. Da li će narod osetiti posledice ekonomske krize i u Novoj 2013. godini? Očigledno je da će se finansijska kriza odraziti na smanjenje kućnog budžeta i na poslovanje male privrede.

Pet ekonomskih događaja koji su obeležili godinu koja je na izmaku. Koji je po vašem mišljenju najznačajniji od njih i koji je najviše uticao na naše živote? Meni je svakako obeležio skok cene eura u odnosu na prošlu godinu, ali to i nije toliko iznenađujuće koliko činjenica da je najbogatiji čovek Srbije MM u pritvoru. Inače 2012. godina, će definitivno biti godina hapšenja i obračuna sa privrednim kriminalcima.

1. Počela proizvodnja i izvoz fijat 500L

Kompanija Fijat automobili Srbija u junu je započela serijsku proizvodnju fijata 500L u Kragujevcu, što je njaveći izvozni adut Srbije. Do kraja ove godine proizvodnja bi trebalo da dostigne 30.000 automobola, od čega je većina namenjena izvozu. Planirano je da tokom sledeće godine proizvodnja u Kragujevcu dostigne 160.000 vozila, što predstavlja 10 odsto tržišta tog segmenta automobila. Izvoz fijata 500L je značajno doprineo povećanju izvoza Srbije tokom jeseni, a u Ministarstvu finasija i privrede procenjuje se da će u 2013. od izvoza autoindustrije biti ostvareno najmanje 1,5 milijardi evra. U Fijat automobilima Srbija se radi na razvijanju verzije sa sedam sedišta i verzije za američko tržište. Kompanija Fijat automobili Srbije je zajedničko preduzeće države Srbije i italijanskog Fijata. Srbija u FAS-u ima udeo od 33 odsto, a Fijat 67 odsto.

2. Povećan PDV i akcize

U Srbiji je 1. oktobra povećena opšta stopa poreza na dodatu vrednost (PDV) sa 18 na 20 odsto, kao i akcize na gorivo i cigarete, što je dovelo do novog udara na budžete gradjana. Na lož-ulje koje se koristi kao gorivo za motorna vozila akcize su 42 dinara po litru, dok je u slučajevima kada se koristi za grejanje ili u poljoprivredi akciza 2,5 dinara po litru. Propisano je i da se akciza naplaćuje i na aditive za gorivo, i to u iznosu jednakom akcizi na derivat nafte u koji su dodati. Niža stopa PDV-a ostala je osam odsto, a ta stopa se obračuanava i na osnovne životne namirnice. Specifična akciza na cigarete početkom oktobra je povećana sa 33 na 43 dinara po paklici. Istovremeno su akcize na dizel gorivo povećane za pet dinara, na 42 dinara po litru. Akcize na olovni benzin povećane su na 55 dinara po litru, a na tečni naftni gas 30 dinara po kilogramu.

3. Američki “Ju-Es stil” otišao iz Srbije

“Ju Es stil” je u januaru Železaru Smederevo prodao Vladi Srbije za jedan dolar, i povukao se iz Srbije zbog pada prihoda i profita, a proizvodnja u Železari obustavljena je početkom jula. Smederevska železara je prethodnih nekoliko godina bila najveći izvoznik u Srbiji. Prvi tender za strateškog partnera srpske železere objavljen je 18. aprila, ali nije bio uspešan pošto ni jedna od tri kompanije koje su podnele prijave za učešće – Junajtid plzen sa sedištem u Luksemburgu, Donjeck stil grup iz Ukrajine i Ural majning end metalurdžikal kompani iz Rusije, nije dostavila ponudu. Drugi tender objavljen je 8. oktobra i jedino se prijavilo zavisno preduzeće ruske kompanije Uralvagonzavod, a rok za podošenje ponuda produžen je do 22. februara 2013. U toku su pregovori sa tom ruskom kompanijom i očekuje se da će dogovor biti postignut u toku naredne godine.

4. Propala Agrobanka

Agrobanka je u januaru 2012. godine otišla u stečaj jer joj je Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad zbog velikih gubitaka i utvrdjenih nezakonitosti u poslovanju. To je prva od sedam banka u Srbiji u kojima država ima učešće koja je otišla u stečaj posle gašenja četiri najveće drzavne banke, početkom 2002. godine. Obaveze Agrobanke je preuzela Nova Agrobanka, ali je i ona otišla u stečaj, nakon što je njene depozite i klijente preuzele Poštanska štedionica, koja je u vlasništvu države. Zbog malverzacija u Agrobanci uhapšeno je više lica, medju kojima je i Dušan Antonić koji je bio na čelu te banke više od 10 godina. Tužilastvo i policija i dalje sprovode istragu o toj banci i firamama kojima je odobravala kredite.

5. Izabran novi guverner

Narodna banka Srbije je u avgustu dobila novog guvernera, nakon što je na predlog vladajuće koalicije usvojen novi Zakona o NBS, zbog čega je dotadašnji guverner Dejan Šoškić dao ostavku. Na tu funkciju je izabrana Jorgovanka Tabaković, potpredsednica Srpske napredne stranke, koja je zamrzla stranački angažman. Iz Evropske unije i međunarodnih finansijskih institucija stigle su nepovoljne ocene o novom Zakonu o NBS, pa je Skupština, na predlog NBS, početkom novembra usvojila izmena tog zakona, kako bi ga uskladila sa propisima u EU.

Izvor: B92, Beta

Foto: Tanjug, arhiva

Kakva su Vaša iskustva sa kupovinom preko interneta u Srbiji?

Kupovina u Srbiji je opala inače zbog smanjene kupovne moći građana, ali je kupovina online u blagom porastu. Najbolje rečeno u razvoju je online prodaja. Portal Kupindo koji je deo Limundo mreže prema njihovim podacima ima veoma uspešnu internet prodaju. Ništa lošije ne kažu i distributeri računarske opreme.

Prodaje se preko interneta, a prema nekoj prognozi sve više zbog skorije najave dolaska PayPal-a u Srbiju. Kako je objavljeno u Vestima Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o deviznom poslovanju kojima se omogućava plaćanje preko sistema plaćanja preko interneta čime se omogućava dolazak “PejPala” (PayPal) u Srbiju. Iz ovog razloga mnogi portali koji nemaju online prodaju razmišljaju o uvođenju. Naš marketing internet portal MWPc.biz ima online prodaju koja će nakon konačnog uvođenja PayPal sistema biti dostupna posetiocima portala. Za sada se naručuje preko interneta, ali se plaćanje obavlja na standardan način preko uplatnica u banci.

Ostaje još samo da standard prosečnog građanina dostigne zadovoljavajući nivo i eto Srbije online.

Na Zapadu je online prodaja dostigla visoku tačku rasta, ali se očekuje u budućnosti da tako i ostane sa blagom tendencijom na više.

Kupci u SAD sve više kupuju preko interneta što će se, kako kažu neki eksperti, verovatno proširiti na druge zemlje.

Na tu vrstu kupovine sada otpada 10 odsto maloprodaje pa se tradicionalne prodavnice upinju da zadrže mušterije. Novinar Glasa Amerike Džim Rendl razgovarao je sa stručnjacima, trgovcima i jednim kupcem preko interneta.

Lin Šejner je preko interneta kupila sve što je potrebno za njenu svadbu i poklone za muža i poćerku. Osim hrane, ona 90 odsto kupovine obavlja na svom kompjuteru.

“Shvatila sam da preko interneta mogu da biram šta hoću i to mi se dostavlja poštom. Znači nema vožnje, nema gužve i buke, a obično imam i bolji izbor”, kaže ona.

Lin Šejner nije u tome usamljena. Kupovina preko interneta u novembru i decembru premašila je rekorde – 57 odsto Amerikanaca tako je kupilo najmanje jedan artikal. Tradicionalni prodavci strahuju da će im internet suziti tržište. U razgovoru preko Skype-a, profesor marketinga na Univerzitetu Kornel, Ed Meklaflin, kaže da je to ozbiljan razlog za brigu.

“Sve što može tako da se prodaje – prodavaće se. Samo je pitanje vremena”, kaže profesor Meklaflin.

Meklaflin kaže da prodavnice mogu da zadrže kupce prodajući na primer odeću, koju kupci žele najpre da probaju, kao i artikle nepogodne za dostavu poštom. Neke prodavnice privlače kupce time što na licu mesta sklapaju ili popravljaju kompjutere i slične uređaje. Prodavnice takođe obezbeđuju dodir sa ljudima, što neki kupci vole. Sa Bilom Martinom, osnivačem sajta Šopertrek, takođe smo razgovarali preko Skype-a.

“Kupovina još sadrži mnoge emocije. Često nam je potreban osećaj “to je baš ono što mi treba” pre nego što platimo, a to se retko događa preko interneta. Ta kupovina je mnogo hladnija”, kaže Martin.

Martin dodaje da prodavnice često mogu brže da isporuče robu. Pametni trgovci koriste radnje da usmere kupce prema internetu, a internet da usmere kupce prema radnjama, kaže on. Ali prodaja preko interneta znači ogroman promet za kompanije za dostavu pošiljki, kao što su Fedex i UPS. Menadžerka u UPSu Dejna Klajn kaže da u ovo doba godine imaju posla do guše.

Posla je toliko da je UPS zaposlio 55 hiljada honoraraca za isporuku paketa sa poklonima, koji se dostavljaju domovima kao što je dom Lin Šejner. Stručnjaci kažu da pristupačnost internetu i pametnim telefonima znače da će ta elektronska kupovina nastaviti da raste, kako u Sjedinjenim Državama tako i drugde u svetu.

Izvor: B92 Tehnopolis i Vesti.rs

Foto: MWPc.biz

Tako razmišljam o temi za novi članak na mBlog-u dok sam ulogovan na Facebook-u i izbacujem vest o novom projektu mMuzik-a – Music4Life. U tom trenutku stiže mi poruka u inbox od Dj Electro Head: ”Τι νέο υπάρχει με?”. Okačih se na Skype da mu ne bih kucao preko Messenger-a, kad ono zvoni mi Hugo Boss Galaxy Ace! Javih se preko novog Android caller-a, zovu me da potvrde dolazak na BMK žurku. Rekao sam im vidimo se u KZM za 2 sata. Nakon razgovora mogao sam da pojačam novi mix S Grosse-a i uživam u dobrom zvuku BlueBerry sistema. Međutim, pogledah na Rolex-a i vidim da imam samo 1 sat. Brzo ću se spremiti, navućiću Tommy Hilfinger farmerice, Legend košulju i Prodigy sako, a ako bude hladno za svaki slučaj poneću Lacoste kapu i šal. Pre izlaska mogao bih da nešto pojedem npr. RioMare tunjevinu sa povrćem, jer je to Zdravo! Snaga brenda – naredna tema na mBlog-u 😀

Da li na tržištu svi imaju šanse za opstanak? Pitanje na koje se dobijaju različiti odgovori. Po većini biznismena slabi su samo ”hrana” za jake, mada ima onih koji smatraju da svi imaju jednake šanse za uspeh. Razvojem i popularnošću sajtova i aplikacija interenet je postao prava arena za online kompanije. Tako npr. kompanija Google ”jede” ili kupuje svoje konkurente. Kupili su Youtube i unapredili ga, ali su zato pojeli co.cc i ostavili milione korisnika u čudu. Na tržištima koja su u razvoju čak i jaki udaraju jedni na druge. Google Android je ozbiljno ugrozio Apple IOS, što je simbolično predstavljeno na slici gde Androidko jede jabuku 😀 Android je prema mišljenjima stručnjaka izašao u pravo vreme na tržište i ponudio ono što je većinu korisnika pametnih telefona oduševilo.

U ovom internent lancu ishrane niko ne ostane pošteđen, posebno ne oni koji imaju besplatne usluge. Oni često imaju pritisak komercijalizacije ili se svide online kompaniji koja želi da preuzme korisnike usluge. Šta će biti sa MixPod – om, videće se? Da li je to primer još jednog preuzimanja od strane iTunes-a možda, ili će se moćan muzički sajt ugasiti tek onako i ostaviti milione korisnika da tuguju i traže utehu na YouTube.