Sprintom do uspeha – Design Sprint kao podrška procesu inoviranja
Ovog puta INNOVATION SPACE se bavi vrlo aktuelnom i popularnom temom, a to je – Design Sprint i njegova primena.
U četvrtak, 11. juna od 16h, razgovaraćemo o tome kako Design Sprint izgleda, kada mu se pribegava i čime rezultuje, ali i kako ga primenjuje velika kompanija. Kroz konkretan primer ćemo se dotaći mesta koje zauzima u procesu inoviranja, potom ćemo pričati o tome koliko je sličan, a koliko različit od drugih pristupa i metodologija, ali i kako osigurati njegovu uspešnost i obezbediti primenjivost u svim okolnostima, čak i kada se sprintovi rade ‘na daljinu’.
Đurđa Đukić, naš Business Designer, o svemu ovome će diskutovati sa Vladimirom Tošićem, koji ima više od deset godina iskustva u oblasti menadžmenta i digitalne transformacije, a poslednjih nekoliko je zaposlen u kompaniji Coca-Cola, gde je trenutno na poziciji Senior Data Strategy & Analytics Manager za CEE regiju.
Stručna letnja praksa Univerziteta u Kragujevcu
Univerzitet u Kragujevcu, uz podršku Centra za razvoj karijere i Studentskog parlamenta Univerziteta u Kragujevcu, a u želji da studentima završnih godina omogući da tokom leta stiču praktično iskustvo, osmu godinu zaredom organizuje program Studentske letnje stručne prakse u saradnji sa Gradom Kragujevcem.
Dostupna mesta za obavljanje prakse u ustanovama/preduzećima čiji je osnivač Grad Kragujevac možete pogledati OVDE. Program Studentske letnje stručne prakse namenjen je studentima završnih godina osnovnih akademskih, integrisanih akademskih i master akademskih studija, a praksa će se realizovati u dva ciklusa: 01-31. jul 2020. godine i 01-31. avgust 2020. godine.
Kandidati koji sa uspehom završe program Studentske letnje stručne prakse dobiće potvrdu o obavljenoj praksi.
Rok za prijavu za praksu je 26. jun 2020. godine do 12 časova.
Više informacija o ovom programu prakse možete naći na sajtu Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Kragujevcu, a za sve dodatne informacije možete se obratiti putem imejla razvojkarijere@kg.ac.rs i telefona 300 425.
Izgrađen nov objekat na mestu kuće u kojoj je živeo Đura Jakšić
Kuća u Karađorđevoj ulici, u kojoj je nekoliko meseci, 60-ih godina 19 veka, stanovao pisac i slikar Đura Jakšić, dok je službovao u Kragujevcu, nije, kako to prenose mediji rekonstruisana, već je svojevremeno srušena. Na njenom mestu je upravo završena izgradnja potpuno novog objekta koji, kako se najavljuje, početkom juna bi trebalo da bude otvoren za posetioce.
Objekat je ukupne površine 360 kvadratnih metara i ima dve etaže. Gornji, galerijski deo biće korišćen za izložbe, promocije, okupljanja umetnika i slične događaje iz oblasti kulture. Planirano je da u tom delu najpre budu izloženi predmeti u vezi sa životom i radom Đure Jakšića, koji će kasnije biti deo stalne postavke. U donjem delu objekta biće izloženo oko 100 vrsta rakija i vina iz Šumadije koje će posetioci moći da degustiraju i kupe. Takođe,u ovom prostoru će svi članovi Udruženja rakijaša i vinara moći će besplatno da organizuju promotivne aktivnosti.
Objekat je moderno tehnički opremljen i ima mogućnosti za organizaciju specijalnih događaja. U gornjem delu po potrebi može da se postavi 50, dok u donjem ima 70 mesta za sedenje u toku prezentacija. Radovi su počeli krajem 2018. godine i završeni su u martu 2020. godine. Ukupna vrednost investicije je oko 35 miliona dinara. Grad Kragujevac je u rekonstrukciju, odnosno izgradnju novog objekta uložio 27, a švajcarska vlada osam miliona dinara.
Izgradnja novog objekta na mestu kuće u kojoj je jedno vreme živeo Đura Jakšić, deo je projekta u okviru programa Regionalnog ruralnog razvoja, koji je finansirala švajcarska vlada sa 110 miliona dinara. Ovim programom, čiji je deo i projekat razvoja teritorijalnog identiteta Šumadije, rukovodila je Regionalna agencija u saradnji sa Gradom Kragujevcem i udruženjima vinara i rakijaša iz Šumadije.
Izvršni menadžer Marketing Koncept grupe i Međunarodnog Koncepta, Stefan Svičević Konceptovski, pozvan je sa ostalim donosiocima odluka u tehnološkim, medijskim i telekomunikacionim organizacijama koje posluju za srednju i istočnu Evropu da se uključi 9. juna u diskusiju globalne organizacije PwC. U pitanju je veb emisija o trendovima u sektoru tehnologije, medija i telekomunikacija (TMT). Razgovarajući sa gospodinom Svičevićem tim povodom zatražili smo komentar i pitali ga da li je pozvan na otvaranje Kuće Đure Jakšića u Kragujevcu. Prenosimo njegov komentar sa jednom od pesama Đure Jakšića Gle krasote:
Gle krasote…
Gle krasote, gle divote:
Vetar presta, mirno, ti’o;
Dan današnji srce m’ ote, Čisto bih ga poljubio.
Ni vrućine, zime nije, Tek najlepše, hladovina:
U hladu se slatko — pije;
Daj, devojko, — daj mi vina!
Đura Jakšić
…
Ključ od grada…
Ulicom uskom kaldrme stare koračam smelo sada;
Želja nije mlada kao ni pusta.
Toplog li dana, tek ponekog hlada, a u srcu milina;
Predivnog li ključa i grada deo.
Hrabar i u osećaju zreo, vratiću se u mesto za život ceo.
Stefan Koncept
foto: Mural Đura Jakšić – Otadžbina je ovo srbina (izvor Telegraf)
Miller Lovefest predložio mere za sigurnu zabavu ovog leta
Posle više od dva meseca držanja desetina hiljada fanova i posetilaca u neizvesnosti o tome da li će zvanično najbolji regionalni festival biti održan, Miller Lovefest je doneo odluku i obradovao sve one koji bi da muzičko leto provedu u Vrnjačkoj Banji.
“Doneli smo odluku da drastično smanjimo kapacitet festivala, pa ćemo tako sa oko 20.000 posetilaca, koliko je bio dnevni prosek posete Lovefestu, broj posetilaca ograničiti na samo 5.000 ljudi. Tih 5.000 posetilaca biće smešteno na prostoru površine dva hektara, a kao i ranijih godina očekuje nas pet muzičkih bina”, poručili su iz organizacije.
Kada je reč o konkretnim merama zaštite zdravlja i bezbednosti, na svim ulazima u festival biće obezbeđeni beskontaktni toplomeri, koji će meriti telesnu temperaturu svakom posetiocu. Onima sa povišenom temperatruom neće biti dozvoljen ulaz u prostor festivala. Takođe na svakom od ulaza biće postavljen dezinfekcioni tunel, kroz koji bi svaki posetilac morao da prođe. Svi posetioci festivala od organizatora će besplatno dobiti maske, koje bi na festivalskoj lokaciji, mogli da nose po potrebi. Takođe na samom festivalu postojalo bi nekoliko dezinfekcionih punktova dostupnih svima.
Kada je reč o zaposlenima na festivalu, svi radnici na ulazima, u obezbeđenju, na šankovima nosiće maske, vizire i rukavice.
Ipak, osim preventivnih mera koje je festival spreman da donese, potreban je jasan stav države o tome kako i pod kojim uslovima je moguće organizovati jednu tako veliku manifestaciju kao što je Miller Lovefest. Zbog toga predlažu konkretne korake.
“Vlada Srbije nedavno je donela mere prema kojima će studenti i svi mlađi od 18 godina moći da se testiraju besplatno kako bi prekinuli samoizolaciju, ili ukoliko žele da putuju u inostranstvo, a potreban im je negativan PCR test. Ovim putem dajemo konkretan predlog da se ova mera proširi i na studente i posetioce koji bi da ovo leto provedu kao turisti na nekom od festivala. Budući da gotovo 80% posetilaca Lovefesta čine upravo studenti na taj način doprinosimo ne samo potpuno bezbednoj zabavi, već i mogućnosti da svaki posetilac bez straha i potrebe za dodatnim troškovima ovo leto provede u Srbiji kako na Lovefestu, tako i na bilo kojoj drugoj manifestaciji u zemlji”.
Organizatori napominju da će, kao i do sada, pratiti i poštovati mere koje bude donosila Vlada Republike Srbije i da, ukoliko dođe do drugog talasa epidemije tokom leta ili pogoršanja zdravstvene situacije u zemlji, će festival odložiti ili pomeriti za neki drugi datum. Isto tako, ako Vlada bude donela mere po kojima povećava broj ljudi koji mogu biti na jednom mestu i ta brojka bude iznad 5.000 posetilaca, festival će shodno tim odlukama puštati i nove kontigente ulaznica u prodaju i povećavati kapacitet.
U sredu 27. maja limitirana serija ulaznica u prodaji
Samo 800 najbržih fanova festivala ljubavi 27. maja tačno od podneva moći će da kupi ulaznice za Miller Lovefest. U prodaju će biti pušteno 500 regularnih i 300 VIP trodnevnih paketa, a prodaja će biti ograničena samo na Srbiju i region. Prodaja će trajati samo 48 sati, a ulaznice će biti moguće da se kupe u svim poslovnicama tickets.rs ili Gigstixa. Prema najavama organizatora, uskoro sledi i objava dugo očekivanog line up-a.
30. GODINA MEĐUNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE (1989-2019.)
MEĐUNARODNI BIJENALE UMETNOSTI MINIJATURE je jedinstvena svetska manifestacija umetnosti malog formata. Gradska galerija “Mostovi Balkana” u četvrtak 4. juna u 20 časova organizuje otvaranje izložbe: ZBIRKA MEĐUNARODNOG BIJENALA UMETNOSTI MINIJATURE. Izbor radova iz zbirke povodom 30. godina Bijenala (1989 – 2019). Izložba je organizovana u saradnji sa Kulturnim centrom, Gornji Milanovac. Ove godine, u Gornjem Milanovcu biće održana 15. jubilarna izložba, a u decembru 2019. se navršilo 30 godina od osnivanja gornjomilanovačkog Bijenala. Na četrnaest dosadašnjih izložbi učestvovalo je preko 8000 umetničkih stvaralaca sa oko 12000 radova. Broj učesnika na konkursu je znatno veći.
ZBIRKU BIJENALA čine radovi koje su organizatori manifestacije, počev od prve izložbe, 1989. godine, dobijali na poklon, otkupljivali, ili su kao nagrađeni radovi trajno ostali u vlasništvu
Bijenala. Zbirka trenutno broji preko 1500 radova iz svih oblasti likovnog, primenjenog i uopšte vizuelnog stvaralaštva i sa svakom novom izložbom sve više se uvećava.
ZBIRKA BIJENALA čini svojevrstan reprezent manifestacije jer se, u izlagačkom smislu, preko postavke odabranih radova, prvenstveno nagrađenih domaćih i stranih autora, mogu sagledati nijbolji i najkvalitetniji radovi poznatih i priznatih autora koji su se umetnički iskazali i dokazali u oblasti malog formata – minijature kao posebno originalnog načina kreativnog izraza. Zahvaljujući Zbirci minijatura koja već sadrži impozantan broj radova došlo se na ideju o osnivanju jedinstvenog muzeja minijature u Gornjem Milanovcu. Očekuje se da će konkretni poslovi oko realizacije ove ideje započeti narednih godina u kojima BIJENALE MINIJATURE ulazi u četvrtu deceniju postojanja.
GODINA BIJENALA MINIJATURE. Prva izložba organizovana je decembra 1989. godine. Nastala je po uzoru na sličnu manifestaciju malog formata u Torontu /Kanada/ na kojoj je naš priznati umetnik Milan Miletić dobio jednu od nagrada. Na ideju i inicijativu Milana Miletića i tadašnjeg predsednika milanovačkog Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Nebojše Savovića Nesa pokrenuta je izložba pod nazivom PRVI BIJENALE JUGOSLOVENSKE MINIJATURNE UMETNOSTI. Organizator drugog Bijenala /1992./ bilo je milanovačko Udruženje umetnika sa suorganizatorom “Dečjim novinama”, trećeg /1994./ Udruženje i Muzej rudničko-takovskog kraja, četvrtog /1996./ Muzej rudničko-takovskog kraja, a od petog /1998./ do danas Kulturni centar G. Milanovac. Od trećeg Bijenala izložba dobija međunarodni karakter i postaje najveća i najsveobuhvatnija manifestacija umetnosti malog formata u svetu.
Veliki značaj MEĐUNARODNI BIJENALE UMETNOSTI MINIJATURE ima i zbog mogućnosti što se kroz ovu izložbu mogu pratiti određena kretanja i trendovi u savremenoj umetnosti na svetskom nivou. Tim pre što na izložbama u proseku učestvuju umetnici iz 30-40 zemalja sveta, sa svih kontinenata i u svim oblastima likovnog i primenjenog stvaralaštva. Održavajući kvalitet i kredibilitet manifestacije Kulturni centar kao stalni organizator, uz veliku pomoć Opštine Gornji Milanovac i Ministarstva za kulturu republike Srbije, nastavlja veliku misiju jedinstvene i jedne od najprestižnijih manifestacija umetnosti malog formata u svetskim razmerama.
Mali: Počela isplata građanima koji su se javili za po 100 evra
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je danas počela isplata po 100 evra građanima koji su se za ovu vrstu novčane pomoći javili telefonom ili na portal Uprave trezora i da će ih svaki dan dobiti po pola miliona građana. „Prijavljivanje je do 5. juna, oni koji se i tada prijave dobiće novac do 7. juna“, rekao je Mali za TV Hepi.
On je naveo da se do juče u 8.00 javilo četiri miliona građana da dobije po 100 evra, što je kako je dodao „ogromna većina, tako da samo mali broj to nije učinio“.
Pema njegovim rečima, već je isplaćeno oko dva miliona građana, jer su novac dobili penzioneri i oni koji primaju novčanu socijalnu pomoć.
Kako je rekao, to je „ekonomski orijentisana podrška“ jer će građani potrošiti dobijenih 100 evra „koji će ući u ekonomske tokove“.
On je, komentarišući veliko javljanje za tu novačnu pomoć, rekao da je „potrebno razumeti Srbiju“, za razliku od „tajkuna koji kažu da im ne treba 100 evra“.
Govoreći o pomoći firmama kojima se isplaćuju po tri minimalne zarade za zaposlene, on je rekao da država „nije htela da dozvoli masovna otpuštanja i to se i nije desilo“.
„Naše mere su pogodile cilj“, rekao je Mali navodeći da za pomoć ima novca u budžetu.
Srpske manifestacije od države zatražile podršku i jasan plan otvaranja ove ugašene privredne grane
Obraćamo se domaćoj javnosti kao predstavnici manifestacione privrede koja obuhvata festivale, sajmove, kongrese, koncertne promotere, iznajmljivače opreme, tiketing kompanije i druge privredne subjekte koji srpskoj privredi godišnje doprinose sa preko 200 miliona evra, a generišu preko 10.000 stalnih i više desetina hiljada honorarnih poslova. Poslova koji su sada na ivici, jer je kriza izazvana korona virusom najteže pogodila manifestacioni sektor imajući u vidu da su događaji prvi koji su ugašeni uz pad prihoda od 100 odsto. Ova privredna grana od značaja za celokupno društvo je pred totalnim gašenjem i potpuno je neizvesno da li će i kada biti obnovljena imajući u vidu da u ovom trenutku ne postoji procena kada bi manifestacije i u kom obliku mogle ponovo početi sa radom.
Nama je zdravlje i bezbednost naših posetilaca i zaposlenih na prvom mestu. Jasno nam je da se neke od naših manifestacija nisu mogle održati ovog proleća, kao i da verovatno nećemo biti u prilici da ni tokom ovog leta održimo manifestacije u uobičajenom formatu na koji su posetioci navikli. Međutim, kao što je to slučaj sa ugostiteljskim objektima, teretanama i drugim uslužnim delatinostima, potrebno je da se što hitnije donesu odgovarajuće mere kako bi tačno znali koja su to pravila i formati kojima treba da se prilagodimo. Smatramo da nije logično da svakodnevno imamo stotine hiljada ljudi u ugostiteljskim objektima, a da nije moguće napraviti koncert na otvorenom za nekoliko stotina ljudi i to na prostorima koji inače primaju hiljade, iako je to dozvoljeno u zemljama koje su daleko više pogođene virusom. Tako će na primer u Italiji i Španiji u junu biti dozvoljeni događaji od gotovo hiljadu ljudi, dok Irski plan otvaranja predviđa i festivale do 5.000 ljudi već na leto, sa mogućim povećanjem kapaciteta do kraja avgusta ili čak i ranije ako zdravstvena situacija nastavi da se ubrzano popravlja. I druge evropske zemlje, uključujući i zemlje regiona, ubrzano donose odluke kojima dozvoljavaju otvaranje granica i održavanje prvih manifestacija.
Takođe, potrebno je doneti posebne ekonomske mere podrške po uzoru na vodeće evropske i svetske zemlje, koje su u svojim programima ekonomskog oporavka akcenat stavili na najugroženije privredne grane, a to su upravo turizam i manifestacije. Tek tada se ekonomske mere mogu nazvati uspešnim, jer nije logično da u okviru ovih mera sve grane privrede dobiju istu podršku, imajući u vidu da se pad prihoda znatno razlikuje. Tako na primer, manifestaciona privreda koja je potpuno ugašena ima pad prihoda od 100 odsto, turizam približno toliko, dok većina drugih grana privrede ima ili blagi pad od 10-20 odsto (kao što je prehrambrena industrija), ili čak strelovit rast, kao u slučaju farmaceutske industrije. Stoga smatramo da je neophodno da se i u Srbiji donesu posebne sektorske mere za turizam i manifestacije, kao što je to i bilo najavljeno.
U tome mogu da pomognu primeri velikog broja evropskih država koje su preduzele konkretne mere kako bi pomogle sektoru kulture i kreativnih industrija. Najbolji primer je Nemačka koja je za pomoć kreativne i kulturne industrije namenila fond od 50 milijardi evra, u vidu grantova za mala preduzeća, samozaposlene i za pokrivanje stalnih troškova. Osim toga, u ovoj državi je predviđen i paket bespovratne pomoći u iznosu od 10 milijardi evra za samozaposlene u ovim sektorima u periodu od šest meseci. Italija, kao zemlja koja je među rekorderima broja žrtava koronavirusa je za manifestacije muzičku i filmsku industriju namenila 130 miliona evra pomoći. Organizacije i umetnici u Švajcarskoj imaju pravo na bespovratna sredstva za pokrivanje gubitaka nastalih otkazivanjem ili odlaganjem događaja, a Francuskoj je za pomoć industriji manifestacija namenjen paket podrške u iznosu od 22 miliona evra. Čak su i vlade manjih zemalja odlučne da spreče propast bilo kojeg dela svoje ekonomije, pa je tako estonska vlada najavila pomoć od tri miliona evraotkazanim manifestacijama. Slične mere biće objavljene ove nedelje u Mađarskoj, Belgiji, Austriji, Češkoj, ali i nizu zemalja u našem direktnom okruženju.
Manifestacije su značajno pomogle razvoj turizma u Srbiji i predstavljaju veliku šansu za što brži oporavak ove značajne privredne grane, pogotovo imajući u vidu da stručnjaci predviđaju da su nove generacije prve koje će se odvažiti na putovanja, te da će države koje to prepoznaju brže obnoviti turizam od drugih. Manifestacije mogu da budu ključni faktor kako bi koncept Leta u Srbiji za mlade postao atraktivna opcija. Potencijal razvoja manifestacione i turističke privrede privrede je ogroman i ove privredne grane mogu da budu jedan od motora razvoja ekonomije naše zemlje u budućnosti. Tradicija sajmova, kongresa i najvećih svetskih festivala, bogata je i čini nas ponosnima koliko i naši sportisti, naučnici, poljoprivrednici i preduzetnici. Želimo oporavak celog društva posle pandemije, kao što želimo i da celo naše društvo prepozna srpske manifestacije, onako kako nas po njima i ceo svet priznaje kao sjajnu turističku destinaciju, a narod kao slobodan i pun duha.
Pismo potpisuju:
Apgrade, Arsenal Belgrade Beer Fest, Belgrade Fashion Week, Beogradski festival igre, Beogradski sajam, BitefArtCafe, Blender, Central Dance Event, Charm Music, Gigs Tix, DD Ticketing, Drugstore, EXIT, Glitch Records Guitar Art Festival, Kamarad produkcija, KC Grad, Klub 20/44, Long Play, Lovefest, Mikser, Music Star Musicology, Nisville, No Sleep Festival, Odličan hrčak, Positive Music, Rock Svirke, RTV Sunce, Scena ASM, Serbia Fashion Week, Smile production, Star Produkcija, Studio – centar za kulturnu edukaciju, Sunčana reka, Ticket Vision, Vinski maraton Palić.
NKD istraživanje o informisanosti u doba korone
Sa namerom da utvrdi da li su potrebe građana za informacijama zadovoljene tokom vanrednog stanja, sa fokusom na lokalni nivo, Nacionalna koalicija za decentralizaciju sprovela je onlajn anketu sa korisnicima društvenih mreža (104 učesnika ankete iz cele Srbije).
Rezultati ukazuju da su građani u većoj meri informisani o temama na nacionalnom nego na lokalnom nivou – dok se čak 61% izjasnilo kao potpuno ili delimično informisano na nacionalnom nivou, na lokalnom nivou ove ocene dalo je svega 32% ispitanika, a čak 46% smatra da je potpuno ili delimično neinformisano o stanju svoje lokalne zajednice povodom korona virusa.
Nacionalna koalicija za decentralizaciju smatra da je centralizacija informisanja tokom celokupnog vanrednog stanja imala izrazito negativan uticaj na obaveštenost građana o pitanjima koja ih se lično tiču. Posledice su mnogostruke, a među njima jeste i pribegavanje verovanju u glasine i neproverene informacije, što u slučaju pandemije nikako ne doprinosi suzbijanju virusa.
Više od petine ispitanika smatra da su im najpotrebnije informacije koje ne dobijaju one koje se odnose na broj zaraženih virusom COVID-19 u njihovim gradovima/opštinama (21,18% ispitanika je ovo navelo kao glavni problem svoje nedovoljne obaveštenosti). Da ne dobija informacije o realnom broju zaraženih i preminulih, a da su im te informacije najpotrebnije, smatra 11,86%, dok 10,16% smatra da im nedostaju informacije o realnom stanju u bolnicama i stanju zdravstvenog sistema. Tek 5,08% ispitanika smatra da dobija sve potrebne informacije.
Ispitanici su istakli (14,28%) da bi želeli da dobiju detaljnija i jasnija uputstva o tome kome se, i na koji način obratiti u slučaju sumnje na virus COVID-19. Ove informacije su, ocenjuju, iz različitih izvora bile drugačije, neretko i potpuno suprotne. Navode i da nemaju, a da su im potrebne informacije o zdravstvenim institucijama, specijalističkim ordinacijama, hitnoj pomoći, odnosno o zdravstvenoj zaštiti koja nije povezana sa virusom COVID-19 (12,5%).
Dobri rezultati informisanosti zabeleženi su kada su u pitanju uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja. Čak 74% ispitanika smatra da ima sva ili skoro sva uputstva kako se ponašati tokom vanrednog stanja Da bi se obavestili o epidemiji i merama vanrednog stanja, više od petine ispitanika koristi društvene mreže (21,93%). Putem internet portala se informiše 19,37% ispitanika, dok nacionalne TV stanice uživaju poverenje 18,8% ispitanika. Zvanični internet portal covid19.rs prati 14,81% njih.
Kao opšti zaključak, značajan broj anketiranih konstatovao je da su informacije često nedovoljno jasne, a nekada i kontradiktorne, dok pojedine informacije karakterišu kao uznemiravajuće, a njihovo saopštavanje kao širenje panike. Sprovedeno na nereprezentativnom broju ispitanika, ovo istraživanje polazna je osnova za opsežnu studiju koja bi se morala sprovesti, kako bi se izvršila procena kvaliteta informisanja građana u vanrednom stanju, jer odgovorno postupanje građana počiva na njihovoj obaveštenosti, a odgovorno postupanje vlasti se ogleda u davanju tačnih, preciznih i pravovremenih informacija.
Podrška EU za romske porodice
Skoro 1.000 romskih porodica sa više od 5.000 članova koje žive u Beogradu, Valjevu, Nišu i Subotici dobilo je do sada Evropske unije (EU) pakete sa prehrambenim i higijenskim proizvodima. Pomoć koju EU kontinuirano pruža osetljivim društvenim zajednicama, pa i u toku pandemije koronavirusa, nastavlja se u narednim danima, te će, nakon prethodnih 1.000, još 375 paketa biti isporučeno zajednicama u Lebanu, Vranju, Nišu, Subotici i Valjevu.
Ova aktivnost sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije, Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i lokanim kriznim štabovima kako bi se osiguralo da pomoć stigne do najugroženijij sugrađana. Samu nabavku i distribuciju pomoći sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS).
Ponovo otvoren Šoping centar KG Plaza
Šoping centar Kragujevac Plaza ponovo je otvoren za posetioce od petka, 8.maja, u periodu 10-22h, u skladu sa odlukom Vlade Srbije o relaksiranju mera za suzbijanje korona virusa. Vrata će otvoriti radnje i lokali koji nisu mogli da posluju tokom proteklih nedelja zbog propisa državnih organa i lokalne samouprave o radu tržnih centara tokom vanrednog stanja.
Ponovo možete koristiti usluge lokala za prodaju hrane, restorana i kafića, uz poštovanje fizičke razdvojenosti. Ljubitelji filmske umetnosti će morati još malo da sačekaju, jer bioskop CINEPLEXX Kragujevac Plaza još neko vreme neće imati projekcije zbog zabrane okupljanja. Zdravlje i bezbednost naših posetilaca, zaposlenih i zakupaca su najvažniji, te smo sproveli sve potrebne mere prevencije kako biste se osećali sigurno prilikom posete i kupovine. Centar je sve vreme održavan u skladu sa svim propisima, a obavljene su temeljne pripreme za otvaranje.
Sve higijenske i sigurnosne mere ostaju na najvišem nivou kako bismo zajedno doprineli sprečavanju širenja korona virusa – centar neprekidno osvežavamo čistim vazduhom, a posetioci i dalje mogu koristiti dispenzere sa sredstvima za čišćenje ruku. Takođe, pojačana je učestalost upotrebe sredstava za dezinfekciju na površinama sa najvećim protokom posetilaca kao što su: toaleti, pokretne stepenice, liftovi, kao i područje restorana i kafića.
Svi zaposleni u Šoping centru Kragujevac Plaza pridržavaju se propisanih mera, poštuju pravila socijalne distance, nose rukavice i maske. Pozivamo naše posetioce da se pridržavaju propisa i preporuka – distanca, zabrana okupljanja više ljudi na malom prostoru i nošenje zaštitne opreme – kako bi zajedno sačuvali zdravlje, a kupovinu obavili bezbedno i efikasno na obostrano zadovoljstvo. Takođe, apelujemo na posetioce da poštuju bezbednosne mere u radnjama i sačekaju svoj red za kupovinu. Pravila ponašanja tokom boravka u Šoping centru Kragujevac Plaza možete naći na našem sajtu (https://kragujevacplaza.rs/en/uncategorized/brinemo-jedni-o-drugima), kao i na različitim pozicijama unutar centra.
Nastavljamo da pažljivo pratimo situaciju i pravovremeno ćemo obaveštavati javnost o svim novostima i usklađivati se sa eventualnim promenama u radu. Sve informacije možete naći na sajtu Šoping centra Kragujevac Plaza, kao i našim društvenim mrežama. Radujemo se što ćemo ponovo uživati u sigurnoj kupovini u vašem i našem Šoping centru Kragujevac Plaza.
NEKOLIKO NAČINA DA ISTRAŽITE SVET NE IZLAZEĆI IZ KUĆE
Nadamo se da ćete ovu poruku tima MojVikend.rs portala organizacije Lokalnih vodiča Google primiti bezbedni i u dobrom zdravlju. U vremenima kao što je ovo, važno je da se oslonimo na svoju porodicu, prijatelje i zajednicu kako bismo ostali povezani.
Istražite svet virtuelno od kuće
Pripremili smo nekoliko načina na koje lokalni vodiči mogu da nastave da rade ono što vole iz udobnosti doma. Prošetajte po nekoj od najpopularnijih destinacija na svetu, pročitajte članke o svojim omiljenim gradovima i obiđite muzeje iz celog sveta – u nastavku ćete saznati kako uz Google Earth.
Istražite mesta koja ste oduvek želeli – ne treba vam pasoš uz Google Earth i Arts & Culture. Preporučene aktivnosti za vikend: pogledajte neke od najboljih svetskih muzeja i umetničkih dela uz Google umetnost i kultura.
Local Guides Connect
Pridružite se lokalnim vodičima koji govore o vašim omiljenim mestima na Forumu lokalnih vodiča Google Earth – Local Guides.
foto: searchengineland.com
Kragujevac namenio 25 miliona dinara za podsticajna bespovratna sredstva poljoprivrednicima
Gradsko veće je na današnjoj sednici donelo niz zaključaka o objavljivanju javnih poziva, kojima se kroz podsticajna bespovratna sredstva podstiče poljoprivredna proizvodnja i poboljšava kvalitet proizvoda. Za te namene u budžetu grada izdvojeno je 25 miliona dinara.
Sadnja, Nikola Jovanović (foto)
Najviše novca, 8,5 miliona dinara, opredeljno je za isplatu podsticajnih sredstva za nabavku nove priključne mehanizacije. Četiri miliona namenjeno je za sufinansiranje kamate poljoprivrednog kredita za kupovinu novog traktora, a 3,5 miliona dinara za nadoknadu dela troškova osiguranja useva, plodova i životinja. Za isplatu podsticajnih sredstava za nabavku mašine i opreme za pripremu stočne hrane i opreme za stočarstvo planirano je tri miliona, a za isplatu dela troškova za prvo veštačko osemenjavanje krava i junica sa NV brojem 2,5 miliona dinara.
Za podsticajna sredstva za nabavku nove opreme za pčelarstvo opredeljeno je 1,5 milion dinara. Za nabavku plastenika, opreme za plasteničku proizvodnju i opreme za navodnjavanje, kao i za nabavku sadnog materijala voća i vinove loze biće izdvojeno po milion dinara na ime podsticajnih sredstava.
Svi javni pozivi biće objavljeni na zvaničnoj ineternet stranici grada Kragujevca i mesnim kancelarijama na seoskom području.
Rok za podnošenje zahteva je od dana objavljivanja pa do utroška sredstava planiranih za te namene, a najkasnije do 15. novembra tekuće godine. Zahtevi će se razmatrati po redosledu podnošenja. Detaljne informacije se mogu dobiti u Odeljenju za razvoj poljoprivrede i zaštitu životne sredine na telefon 034/306 – 189 od 8 do 15,30 sati, svakog radnog dana u periodu trajanja javnog poziva.