Veliko interesovanje za CDT SPEED program
Na javni poziv Centra za digitalnu transformaciju (CDT) Privredne komore Srbije za program podrške malim i srednjim preduzećima u Srbiji, tokom nepuna dva dana prijavilo se 150 kompanija. SPEED Program, razvijen kao neposredni odgovor na situaciju nastalu zbog pandemije korona virusa, podrazumeva dvodnevnu online besplatnu konsultantsku podršku sertifikovinih stručnjaka za digitalnu transformaciju. Tokom obuke svaka kompanija ima priliku da na osnovu svojih potreba dobije konkretne savete i edukaciju kako da uz pomoć digitalnih tehnologija poveća prodaju i produktivnost.
“Javni poziv je raspisan 8. aprila za kompanije sa 5 do 250 zaposlenih iz svih oblasti privrede i trebalo je da bude otvoren do kraja meseca. Nismo očekivali ovakav odziv. CTD već dve godine organizuje program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća u svim fazama i oblastima rada. Očigledno je da je potreba za drugačijim organizovanjem poslovanja u aktuelnim okolnostima, podigla motivaciju srpskih preduzeća da unaprede znanje u oblasti digitalizacije”, kaže Filip Mrdak, rukovodilac Centra za digitalnu transformaciju PKS, čije je osnivanje, kao i aktuelni SPEED Program, podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, kroz projekat Razvoj privatnog sektora u Srbiji u okviru Nemačke razvojne saradnje.
“U narednom periodu naši konsultanti za digitalnu transformaciju počeće da rade sa prvih 100 prijavljenih preduzeća, a mi ćemo pokušati da nađemo način da i 50 ostalih, za koje trenutno nema
mesta u programu, dobiju istu podršku”, objašnjava Mrdak. Većina prijavljenih kompanija ima 10 do 15 zaposlenih i bavi se trgovinom, a uglavnom su zainteresovane za edukaciju u oblasti e-prodaje i digitalne komunikacije sa potencijalnim kupcima. Među prijavljenim kompanijama ima i onih koje se bave drugim delatnostima i žele da digitalne tehnologije i načine komunikacije primene u proizvodnji ili organizaciji poslovanja uz rad od kuće, koji je sada masovno prisutan.
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i+ razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko 2 milijarde evra. Program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća PKS postoji već dve godine, a CDT je rad započeo 2018. godine obukom konsultanata u oblasti digitalne transformacije, sertifikovanih po ISO 17024 standardu, koju je prošlo 40 domaćih stručnjaka.
„Pandemija korona virusa dovela je do toga da se mnoga preduzeća, posebno mikro, mala i srednja, suoče sa potrebom drugačijeg pristupa organizaciji rada ili prodaje. Svakako da im je u ovom trenutku na prvom mestu adekvatna zaštita za zaposlene, ali prirodno, traže i način da očuvaju i unaprede poslovanje. Zahvaljujući ovoj obuci, u zavisnosti od potreba i ciljeva, kompanije će, između ostalog, steći znanja i dobiti savete o razvoju online prodaje, to jest o alatima za upravljanje odnosima sa kupcima i tome kako da prilagode svoj poslovni model i tako podignu svoju konkurentnost na tržištu. Takođe, steći će znanja i dobiti savete iz oblasti unapređenja poslovnih procesa uz primenu digitalnih tehnologija, poput video konferencija, online edukacija, alata za kolaboraciju, cloud rešenja i bezbednosti i zaštiti podataka, koji unapređuju njihovu produktivnost,“ kaže Dario Daničić, jedan od sertifikovanih konsultanata CDT-a koji će u okviru SPEED programa raditi sa zaposlenima u Pekari „Ključ“, kompaniji „Biomelem“ i knjigovodstvenoj agenciji „MBM“.
“Mnoge firme u Srbiji, posebno mala i srednja preduzeća, nisu dovoljno svesne da je digitalna revolucija odavno naša realnost. Digitalne tehnologije transformišu svaku industriju i svaki biznis na svetu. Ignorisanje ove činjenice predstavlja veliku opasnost za poslovanje. Uz znanja iz oblasti digitalnih tehnologija i komunikacija, kao i razumevanje njihovog uticaja, mogu da preokrenu ovu situaciju u korist svog poslovanja. Ukoliko to ne urade oni, uradiće konkurencija,“ zaključuje Daničić. Istraživanje koje je pre dve godine sproveo CDT pokazalo je da čak 60 odsto kompanija u Srbiji nema nijedan digitalni projekat u svom poslovanju. U protekle dve godine na CDT program podrške digitalnoj transformaciji malih i srednjih preduzeća, koji je podržao GIZ, prijavilo se preko 500 preduzeća. Pored aktuelnog SPEED programa, u toku je redovno savetovanje i obuka više od 300 preduzeća, a do kraja leta biće implementirano 150 projekata u firmama koje su primenile savete konsultanata.
Počela naplata parkiranja
Javno komunalno preduzeće Šumadija Kragujevac obaveštava sugrađane da je od danas, ponedeljak 27. april 2020. godine, počelo sa naplatom parkiranja i kontrolom naplate parkinga na opštim i posebnim parkiralištima na teritoriji grada Kragujevca. Inače, obustava naplate parkiranja, da podsetimo, bila je na snazi od 1. aprila.
Izjava srpskog glumca o obećanih 100 eura
“Ja sam zapanjen smelošću ministra finansija da tako menja odluke objavljene u Službenom glasniku i čitavu stvar dodatno obesmišljava. Priča je sama po sebi cirkus, ali ovo razvrstavanje ko može da dobije, a naročito način da zoveš telefonom je ispod ivice dobrog ukusa. To su sve naše pare”, komentariše glumac Radoslav Milenković izjavu Siniše Malog da će svi penzioneri i primaoci socijalne pomoći automatski dobiti po 100 evra od države, dok će drugi građani morati da se izjasne da li ih žele.
Izvršni menadžer Marketing Koncept grupe i Međunarodnog koncepta, Stefan Svičević Koncept, pozvan je od strane uredništva Kragujevac.biz da prokomentariše predhodne najave ministra oko isplate 100 eura, tako da njegovu izjavu prenosimo u celosti:
“Najpre bih rekao da ste za sada jedini i prvi medij koji je pozvao u vezi toga, na trenutak sam pomislio da me zove neko iz Državnog vrha ili možda ministarstva. Suzdržao bih se komentara oko izjava vezanih za dodelu pomoći svim punoletnim građanima i podsetio da postoji ogromna razlika između razmišljanja i odluke. Ako je doneta odluka da se isplati onda to treba uraditi na primeren način. A pitali ste me koji, pa ću vam reći jedan. Uplatiti u dinarskoj protivrednosti svim punoletnim građanima obećani iznos i to tako da mogu uz ličnu kartu podići u Pošti kao što je to bio slučaj i sa drugim sličnim isplatama. Bez ikakvih drugih uslovljavanja, osim naravno činjenice da punoletna osoba mora posedovati ličnu kartu.”
Sedam velikih promena koje očekuju svet posle pandemije
Posle pandemijekorona virusa, svet očekuje sedam velikih promena. Predviđa se i da će trenutno globalno stanje biti uvršteno u istorijske događaje poput Velike depresije ili globalne finansijske krize iz 2008. godine. Međutim, javni sektor ne treba da strahuje.
Izolacija u domovima i zatvorene trgovine rezultirale su povećanim interesom za onlajn i beskontaktnu kupovinu, pa se zato predviđa da bi, barem kratkoročni pobednici ove situacije, trebalo da budu oni koji pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima. Pobednici u ovoj kategoriji svakako bi mogli biti pružatelji “klaud komputing” usluge poput Zuma, Majkrosofta i ostalih kompanija za virtualnu stvarnost poput Okulusa i Netfliksa.
foto: Čovek sa kreditnom karticom od Rupixen
Kako prenosi portal Buka, promet na društvenim medijima će porasti, ali prihodi od oglašavača trpeće zbog slabe potražnje i narušene ekonomije.
U kratkom roku, mogli bi da se izdignu i pružaoci usluge e-kupovine kao i dostave hrane i osnovnih potrepština. A kad se ekonomija na kraju poboljša, pozitivni efekti za ovu grupu uglavnom će potrajati zahvaljujući do tada već ukorenjenim navikama kupaca.
Kako navodi portal, ljudi treba da se pripreme i na nov način rada pošto bi neki poslodavci mogli da nastave da primenjuju rad od kuće, pošto tehnologija rada na daljinu omogućava kvalitetno obavljanje posla i komuniciranje putem onlajn platformi.
S druge strane, to bi moglo da prouzrokuje ozbiljan udarac tržištu poslovnih nekretnina, budući da bi mnogi sektori mogli imati kvantitativno manju potrebu za fizičkim radnim mestima.
Način rada od kuće takođe bi mogao dovesti do egzodusa radnika iz velikih gradova i do njihovog preseljenja u manje naseljena područja s nižim troškovima života.
Beogradski mediji prenose da set očekuje i automatizovanje poslova.
Naime, brojne kompanije, da bi preživele ekonomsku i finansijsku krizu, moraće da otpustite određeni broj radnika i da automatizuju ono što se može automatizovati.
Veliki broj kompanija mogao bi da uvidi da poslove koji se obavljaju na daljinu mogu da obavljaju i visoko kvalifikovani radnici u zemljama s nižim troškovima.
Kako se predviđa, poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove, a s vremenom će se prebaciti s udaljenih domaćih lokacija na udaljene prekomorske.
Jedna od promena koje se očekuju jesu i medicinske inovacije.
Kako se navodi, telemedicina bi mogla da postane novi normalni standard.
Lekari u SAD već sada obavljaju daljinske posete preko državnih linija, mogu da šalju e-poštu i da obavljaju video pozive s pacijentima.
Pružaoci zdravstvenog osiguranja sada moraju da plaćaju usluge telemedicine.
Očekuje se da će se telemedicina poboljšati i proširiti se – boljim testiranjem i dijagnostikom kod kuće i sa sveprisutnim usvajanjem nosivih proizvoda koji kontinuirano prate pojavu simptoma.
Takođe, pandemija je prisilila i brojne univerzitete da nastavu premeste u onlajn format, a ukoliko se nastavi ovaj stil predavanja, kako navodi portal, studenti bi mogli da se na jesen zapitaju – koliko smisla uopšte ima plaćate akademsku godinu i studentski život u drugom gradu.
U tom slučaju, univerziti će se suočiti s pritiskom kako da smanje troškove pa bi mogući izlaz mogli da pronađu u hibridnom modelu nastave koji frontalnu nastavu svodi na onlajn zadatke temeljene na projektima i studentske radne grupe.
To će znatno smanjiti troškove, a istovremeno će najboljim instruktorima omogućiti da svoje znanje usmere na više učenika.
Po završetku pandemije, predviđa se i da će se ljudi, ali i roba sve manje kretati, što bi moglo dovesti do propadanja međunarodne trgovine.
Kako bi ojačale svoju sposobnost preživljavanja tokom dužih razdoblja ekonomske samoizolacije, vlade mnogih zemalja potrudiće se i ojačati domaće proizvodne kapacitete.
Korporacije će sve više favorizirati otpornost centralizovanih domaćih lanaca nabavke u odnosu na delotvornost globalizovanih.
Vazduhoplovne kompanije, ugostiteljstvo i turizam doživeće snažan pad potražnje tokom, a i neposredno nakon krize.
Nakon početnog povlačenja globalizacije, mnoge zemlje mogle bi da spoznaju stvarne tehnološke i virusne pretnje, zbog čega bi izlaz iz problema mogle da potraže u međunarodnoj saradnji.
Usvajajući osećaj pragmatičnog internacionalizma, zemlje bi razvile međunarodne norme, sisteme praćenja i izveštavanja, kao i koordinirane planove za reagovanje i krizne situacije.
Koordinirani globalni dogovor, tokom sledeće pandemije, učinio bi da naredbe o samoizolaciji budu delotvorne, a istovremno bi se skratila ekonomska obustava, navodi portal Buka.
Ministar poručio: Od 100 EUR ne odustajemo, ko hoće može da donira
Ministar finansija Siniša Mali rekao je da Vlada Srbije neće odustati od isplate po 100 evra svim punoletnim građanima uprkos kritikama Fiskalnog saveta da ta mera nije ekonomski opravdana i socijalno fokusirana. On je rekao da je isplata po 100 evra građanima deo paketa za pomoć radi smanjenja štetnih posledica od pandemije virusa kovid-19.
“Želimo da građanima olakšamo izlazak iz krize, a takve mere su predvidele i razvijenije zemlje od Srbije, poput SAD, Hong Kong i Singapura”, rekao je Mali. Dodao je da je ta mera opravdana i sa ekonomskog stanovišta jer će se novac potrošiti za kupovinu roba i usluga, a time se pokreće ekonomija.
Istakao je da oni koji žele da doniraju taj novac “to mogu uvek da učine” . Mali je rekao da se budžet puni malo iznad plana, da je urađen presek za poslednji mesec i da se po osnovu akciza, poreza na dohodak, poreza na dodatu vrednost u budžet slilo 33,8 milijardi dinara, a da je plan bio 34,5 milijardi dinara. “U narednom periodu očekujemo smanjen priliv zbog odlaganja poreza i doprinosa na plate, poreza na dobit preduzeća, ali bez brige za likvidnost jer imamo potpunu kontrolu troškova i nećemo ugroziti makroekonomsku stabilnost”, rekao je Mali.
foto: Youtube
Onlajn nastava na studijskom programu Master informacionih tehnologija
Profesori iz Sjedinjenih Američkih Država izvode onlajn nastavu na studijskom programu Master informacionih tehnologija (Master 4.0).
U cilju pružanja dodatne podrške studentima tokom pandemije koronavirusa i daljeg unapređenja sistema nastave i obrazovanja, dvanaest profesora sa univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama izvešće onlajn predavanja u okviru jednog od najsavremenijih master programa u Srbiji – Informacione tehnologije (Master 4.0) koji se realizuje na Univerzitetu u Kragujevcu. Studenti koji pohađaju studijski program Master informacionih tehnologija (Master 4.0.) biće u prilici da u časovima trajanja zabrane kretanja prate onlajn predavanja renomiranih profesora sa različitih univerziteta u Americi.
Dvanaest naučnika koji žive i rade u Americi, a koji su poreklom sa ovih prostora, izvešće nastavu iz oblasti informacionih tehnologija, čime će doprineti razvoju studenata na polju istraživanja i uspostavljanju novih oblika saradnje u budućnosti.
Inicijativa za pokretanje ovog oblika nastave potekla je od profesora koji su angažovani na studijskom programu Master informacionih tehnologija i koji su zahvaljujući svom višegodišnjem internacionalnom iskustvu omogućili da nastavu izvedu i njihove kolege sa američkih univerziteta.
Predmetni profesori angažovani na Programu, gostujući profesori iz Amerike i studenti konkretnim primerom su ukazali na to da nastava može da se odvija neometano u toku vanrednog stanja, ali i na to da se primenom nastave u onlajn formi, uz korišćenje savremene tehnologije, pružaju brojne mogućnosti za unapređenje sistema nastave i visokog obrazovanja.
Profesori sa američkih univerziteta koji će izvoditi nastavu su:
Zoran Đorđević, Harvard, Boston
Ivan Kuraj, Masačusetski tehnološki institut, Boston
Darko Marinov, Univerzitet države Ilinois, Urbana -Šempejn
Veljko Milutinović, Univerzitet države Indijana, Blumington
Rade Mihajlović, Univerzitet u Njujorku
Zoran Obradović , Templ, Filadelfija
Aleksandar Kavčić, Karnegi Melon Univerzitet, Pitsburg
Jakov Crnković, Državni univerzitet Njujorka, Univerzitet u Olbaniju
Emil Jovanov, Univerzitet u Alabami u Hantsvilu
Aleksandar Milenković , Univerzitet u Alabami u Hantsvilu
Borko Furt, Univerzitet Florida Atlantik
Naptali Riše, Internacionalni univerzitet Florida.
foto: Helloquence
Izazovi i prednosti online učenja
Pohađanje nastave na daljinu, već nedeljama unazad postalo je realnost širom planete. Zamena učionica i đačkih klupa virtuelnim učionicama i održavanje nastave putem online platformi predstavlja promenu i izazov kao za učenike, tako i za nastavnike. Ipak, da postoje i prednosti ovakvog učenja, svedoči Velimir Radlovački nastavnik informatike i informacionih komunikacionih tehnologija, programiranja i poslovne informatike u školskom centru ,,Nikola Tesla’’ u Vršcu.
Profesor Radlovački već dugi niz godina u nastavi koristi najnovije tehnologije, te ističe da nastava na daljinu u njegovoj školi protiče bez problema i da za većinu učenika ovakav vid učenja ne predstavlja nikakav problem, upravo zbog činjenice da su rođeni u vreme interneta i ne poznaju svet bez korišćenja pretraživača. “Učenici su odlično prihvatili ovakav vid nastave i zadovoljni su, vidim da se i kolege nastavnici prilagođavaju, formirane su grupe za sva odeljenja, časovi su ubeleženi u elektronskom dnevniku i za sada sve funkcioniše besprekorno”, ističe Radlovački. S druge strane on smatra da ovakav način učenja donosi i mnoge izazove, posebno za nastavnike, koji imaju više obaveza poput pripreme elektronskih materijala za čas, ali i praćenja i ocenjivanja aktivnosti učenika na daljinu. „Na sreću, IT kompanije su priskočile u pomoć, kako bi se ovi izazovi prevazišli, pa su primera radi na Microsoft platformi „Office 365 A1“ otvoreni nalozi za sve učenike i sve nastavnike u Srbiji”, rekao je nastavnik.
Pored programa na koje su se i učenici i nastavnici već navikli poput Word-a, Excel-a, PowerPoint-a i Onedrive-a, deo paketa Office 365 je i Microsoft Teams, koji pruža brojne mogućnosti krerianja nastave i komunikacije među nastavnicima i učenicima. “U okviru Teams-a, nastavnik može da zadaje zadatke, ocenjuje direktno u aplikaciji, da četuje i da pravi video konferencije sa učenicima. Postoji prostor za čuvanje fajlova, a platforma je dostupna sa bilo kog uređaja i internet pretraživača“ objašnjava Radlovački i dodaje da je u njegovoj školi u kojoj se dosta učenika obrazuje u okviru IT računarskih profila, izuzetno važno da učenicima budu dostupna sredstva koja će kasnije koristiti na radnom mestu.
Inače, Velimir Radlovački je i sam kreirao neke od besplatnih Microsoft online kurseva, koji su namenjeni stručnom usavršavanju nastavnika, a svojim kolegama poručuje da je siguran da će brzo prevazići poteškoće sa kojima se trenutno susreću i da će im ovakav vid nastave doneti brojne prednosti. Takođe predlaže im i da sami osmišljavaju aktivnosti koje će biti zanimljive njihovim učenicima, kako bi ih na taj način dodatno motivisali.
Onlajn Aprilske radionice 2020
Mesec april u kalendaru Centra za razvoj karijere i savetovanje studenata rezervisan je za program radionica za studente i diplomce Univerziteta u Kragujevcu pod nazivom Aprilske radionice. Program je koncipiran tako da učesnicima pruži relevantne informacije i prenese iskustva značajna za razvoj karijere, pružajući tako podršku razvoju znanja i veština koje će im biti od značaja kako tokom studija, tako i prilikom izlaska na tržište rada. Imajući u vidu situaciju sa kojom se Evropa i svet, a i naša zemlja, trenutno suočavaju, a u želji da tradiciju Aprilskih radionica ne prekinemo i da našim studentima i diplomcima pružimo priliku za sticanje novih znanja tokom perioda ostanka kod kuće.
Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Kragujevcu, prvi put, ove godine, tradiocionalne Aprilske radionice za studente i diplomce organizuje onlajn, u periodu od 7. do 29. aprila 2020. godine. Ideja ovogodišnjeg programa pod sloganom #Ostani kod kuće , edukuj se onlajn je da studentima i diplomcima pružimo priliku za sticanje novih znanja tokom perioda sa kojom se Evropa i svet, a i naša zemlja, trenutno suočavaju. Ovogošnji program sastoji se od deset radionica, čije teme prate razvoj karijere studenata od perioda studiranja do izlaska na tržite rada, odnosno od veština akademskog pisanja i upravljanja vremenom, preko prijave za Erazmus+ stipendiju, do veština potrebnih za izlazak na tržište rada i pronalazak zaposlenja.
Gostujući predavači na ovogodišnjim Aprilskim radionicama će biti predstavnici agencije Balance Consulting Kragujevac, predstavnici HR službe FCA Srbija d.o.o. Kragujevac, Nina Nedeljković, voditelj Bravo radija, dr Biljana Vlašković Ilić, profesor FILUM-a, Danijela Nedić BiznisLink, Ivana Retas, motivacioni govornik i dugogodišnji novinar i predstavnici Razvojnog biznis centra Kragujevac.
Imlek i Direktna Banka donirali sredstva za nabavku potrebnih respiratora
Kompanija Imlek i Direktna Banka su se među prvima odazvale pozivu Vlade Republike Srbije i obezbedile sredstva za nabavku 10 respiratora potrebnih za lečenje pacijenata sa najtežim oblicima bolesti Covid-19. Respiratori, njih sedam koliko je obezbedila kompanija Imlek i tri koje je donirala Direkna Banka, biće raspoređeni u zdravstvene centre širom Srbije.
Predstavnici Imleka i Direktne Banke su ovom prilikom poručili da je društevno odgovorno poslovanje sastavni deo njihove poslovne kulture, kojom su obuhvaćeni svi zaposleni, korisnici i saradnici. Odgovornost Imleka ogleda se i u činjenici da je kompanija rasporedila zaposlene u proizvodnji za rad u smenama kako bi tržište uobičajeno snabdevala mlekom i mlečnim proizvodima, dok ostali zaposleni rade od svojih domova, a sve u cilju zaštite njihovog zdravlja, kao i zdravlja čitave zajednice.
Direktna Banka, i u vanrednim okolnostima pruža kontinuiranu podršku svim svojim klijentima i zaposlenima, preduzimajući maksimalne preventivne i higijenske mere u svojim poslovnim prostorijama, uz prilagođeno radno vreme ekspozitura i organizaciju rada od kuće. Banka je podržala Odluku Narodne banke Srbije sa ciljem sprovođenja privremenih mera za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, čime je njenim klijentima obezbedila mogućnost zastoja u otplati obaveza, dok je za sve korisnike sa navršenih 65 i više godina obezbedila olakšice u načinu preuzimanja njihovih penzija. U cilju prevencije i zaštite zdravlja, Direktna Banka sve svoje klijente na redovnoj bazi savetuje da u što većoj meri, a kada god je to za njih moguće, koriste digitalne servise, poput e-banking i m-banking aplikacija, platne kartice, kao i bankomate.
Organizovanje digitalnih konferencija – iskustvo i mogućnosti
Onlajn seminar EDEN NAP-a (Evropska Organizacija za učenje na daljinu i e-učenje) organizovan je u saradnji sa Švedskom mrežom za IT u visokom obrazovanju (ITHU). Generalni menadžer Concept International-a, Stefan Svičević Koncept, susreo se online sa Andreom Amft (Švedska ustanova za visoko obrazovanje), Alastair Creelman (Univerzitet Linnaeus), Birgitta Hemmingsson (Univerzitet srednja Švedska), Markus Schneider (Univerzitet Karlstad). Vebinar je održan na platformi za e-sastanke Zoom.
Sektor visokog obrazovanja ima izuzetno veliki trag zbog intenzivnih međunarodnih sastanaka, projekata i konferencija. Kako klimatska kriza postaje sve hitnija, moramo radikalno smanjiti avioprevoz i jedan od načina za to je organizovanje više digitalnih konferencija i sastanaka. Na raspolaganju je mnogo tehničkih rešenja i ako uspemo da iskoristimo njihov potencijal, možemo organizovati konferencije koje su društvene, interaktivne i privlačne, zaključeno je na konferenciji.
Na web seminaru, tim EDEN-a bio je prisutan i omogućio digitalni doživljaj organizovanja mrežnih konferencija u saradnji sa ITHU-a (Švedska mreža za IT u visokom obrazovanju) i Švedske uprave za visoko obrazovanje (UKA). Prva od ovih konferencija privukla je preko 200 registrovanih učesnika i obuhvatala je i paralelne sesije uz grupnu diskusiju, ankete i ćaskanje, kao i društvene aktivnosti kao što su onlajn ručkovi, pažnja i pitanja.
Razgovaralo se o pitanjima
Koji su izazovi mrežnih sastanaka i konferencija?
Kako možemo promeniti našu kulturu susreta iz fizičke u onlajn?
Kako mrežne konferencije i sastanci mogu doprineti povećanom nivou inkluzije i pristupačnosti?
Naslovna fotografija: Paragona, Medicinski poslovi u Švedskoj
Udružena pomoć povratnicima po Sporazumu o readmisiji
Broj tražilaca azila iz Srbije u državama članicama Evropske unije već godinama opada, a u skladu s tim opada i broj povratnika po Sporazumu o readmisiji. Broj registrovanih povratnika, što prema ovom Sporazumu podrazumeva lica koja neosnovano borave na teritoriji neke države i dobrovoljno se ili prisilno vraćaju u Srbiju, pao je sa 4.974 u 2015.godini na 2.489 u 2018.godini.
U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navedeno je da se Sporazum о readmisiji sa EU primenjuje na zadovo1javajući način, ali u ovom procesu i dalje ima puno prostora za unapređenje reintegracije povratnika u Srbiji, posebno u pogledu zapošljavanja, uslova stanovanja, pristupa obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti.
Upravo ove oblasti reintegracije povratnika predmet su Sporazuma o saradnji koji su potpisali Komeserijat za izbeglice i migracije Republike Srbije i projekat Nemačke razvojne saradnje “Inkulzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji”, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ. “Ovim Sporazumom obe strane su se obavezale da će aktivno učestvovati u realizaciji niza aktivnosti kako bi se zajednički ciljevi postigli na najefikasniji i najekonomičniji način. Potpisanim dokumentom definisani su ciljevi saradnje na nacionalnom i lokalnom nivou na polju unaprеđеnja postojеćih i razvoju novih kapacitеta, struktura i mеhanizama KIRS-a za podrškurеintеgraciji povratnika,” kaže Dejan Milisavljević, savetnik u Komesarijatu za izbeglice i migracije.
Sporazum podrazumeva i zajednički aktivan rad na izradi radnog koncеpta, mehanizma za saradnju i koordinaciju lokalnih povеrеnika KIRS-a i mеhanizama za socijalno uključivanjе Roma i Romkinja u partnеrskim gradovima i opštinama: Aleksinac, Beograd, Kragujevac, Kruševac, Subotica, Pirot, Požarevac, Vranje i Vršac. Predmet saradnje biće i sprovođеnje postojеćih i izrada novih mеra (samo)zapošljavanja u gradovima i opštinama širom Republike Srbije, radi povеćanja mogućnosti za zapošljavanjе povratnika i ostalih tеžе zapošljivih lica u skladu sa njihovim potrеbama, kao i uspostavljanju platformе za učеnjе i razmеnu, kako bi sе omogućio dijalog o analizi rеlеvantnih nacionalnih politika, naučеnim lеkcijama,
Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) je implementaciona organizacija Nemačke Vlade koja u ime nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), podržava Srbiju kroz mnogobrojne bilateralne i regionalne projekte. Od 2000. godine, Savezna Republika Nemačka je kroz neposrednu pomoć izdvojila za Srbiju preko 2 milijarde evra. dobrim praksama i еvaluaciji projеkata koji za cilj imaju zapošljavanjе povratnika i drugim rеlеvantnim
tеmama.
“Oko 70% povratnika po readmisiji čine Romi i Romkinje. Izazovi sa kojima se suočavaju građani i građanke Srbije Romske nacionalnosti, kao i pripadnici drugih marginalizovanih grupa, po povratku u Srbiju su brojni i složeni i neophodna im je podrška institucija na svim nivoima u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva. Verujemo da će usaglašenost delovanja u odgovoru na ove izazove, koje smo ozvaničili ovim Sporazumom, naročito biti važna za uspeh u stvaranju mogućnosti za zapošljavanje teže zapošljivih grupa koje sprovodimo u partnerstvima sa gradovima, opštinama i poslodavcima, sa ciljem da obezbede znanja i veštine tražene na lokalnim tržištima rada,” rekao je povodom potpisivanja sporazuma Robert Bu, viši koordinator projekta „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa“ koji sprovodi GIZ.
Bez kamate na neplaćene obaveze građana za komunalije do 30 dana
Komunalnim preduzećima u Kragujevcu je naloženo da građanima korisnicima javno-komunalnih usluga ne zaračunavaju kamatu na neplaćene obaveze do 30 dana od dana donošenja odluke o prestanku vanrednog stanja u Srbiji.
To je odluka gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića u okviru 17 mera koje su predviđene na zaštiti stanovništva od širenja epidemije COVID-19.
Odlukom gradončelnika radno vreme ugostiteljskih objekata (restorana, kafića, barova, kladionica, barova i restorana u hotelima i sl.) biće od 8 do 19 časova.
U ugostiteljskim objektima tokom radnog vremena u zatvorenim prostorijama dozvoljeno je prisustvo najviše pedeset lica, uz obaveznu udaljenost stolova od dva metra.
U pekarama i objektima brze hrane obavezno je održavanje odstojanja od najmanje 1,5 metra između kupaca.
Crveni krst i Centar za socijalni rad „Solidarnost“ Kragujevac će, u saradnji sa Odeljenjem za vanredne situacije i planiranje odbrane, u što kraćem roku da organizuju kol centar i sistem dostave lekova i namirnica osobama koje nisu u mogućnosti da napuštaju svoje domove.
Zaposleni u javnom sektoru, zbog privremene redukcije obavljanja poslova izazvane epidemijom, a koji ne spadaju u zaštićene kategorije, biće na raspolaganju Centru za socijalni rad „Solidarnost“ i Crvenom krstu.
Naloženo je i da vozači autobusa moraju biti opremljeni zaštitnom maskom i rukavicama, a da ukoliko ne postoji fizička barijera između vozača i putnika, prostor vozača bude zaštićen najlonskom pregradom ili na drugi pogodan način.
Zabranjuje se upotreba igračaka, klupa i drugog mobilijara postavljenih na javnim površinama (šetališta, javni parkovi, školska igrališta…).
Naloženo je i fizičko zatvaranje dečijih igrališta, ukoliko je to moguće i vidno obeležavanje trakom.
Benzinske stanice sa teritorije grada Kragujevca moraju da sprovedu zaštitne mere koje su neophodne za sprečavanje širenja virusa, sa preporukom da se eliminiše kontakt kupaca sa točilicama za gorivo, kao i da trgovci u objektima nose rukavice i zaštitne maske.
Bankama i JP Pošti sa teritorije grada Kragujevca preporučeno je prelepljivanje najlonskom folijom tastera na bankomatima, uz redovnu dezinfekciju.
Verskim zajednicama je naloženo da obustave obavljanje obreda koji podrazumevaju posetu sveštenih lica velikom broju domaćinstava na teritoriji grada Kragujevca.
foto: Cistoca Kragujevac