Kragujevčanin ušao u zadrugu
Kragujevčanin Stefan Svičević poznatiji kao Koncept ušao je u zadrugu.
Naime, on je 5. septembra najpre posetio studentsku zadrugu FAKK da bi oko 15h otišao u prostorije omladinske zadruge FAKS sa fasciklom koja na sebi nosi grb Kragujevca.
Šta će raditi u navedenim zadrugama još uvek je nepoznato neformalnoj grupi novinara istraživača Intervjuer-a.
Čekajući finansijsku injekciju
Sve ukazuje na to da je Grupaciji Fijat-Krajsler potrebna dodatna finansijska injekcija za razvijanje programa proizvodnje samoupravljajućih i automobila na električni pogon. To, međutim, tvrde upućeni, nikako ne znači da je menadžment ove grupacije spreman na “rasprodaju” vodećih brendova, ili cele kompanije. Utoliko pre što FCA grupacija, inače sedmi po veličini proizvođač automobila u svetu, beleži dobre poslovne rezultate u svim svojim fabrikama, kako u Evropi, tako i u Severnoj i Južnoj Americi.
Razlog više da se ne ulazi u poslovne avanture sa nedovoljno poznatim i pouzdanim kineskim kompanijama, poput Grejt vol motorsa koja je, uzgred, svojevremeno bila zainteresovana i za kupovinu kragujevačke Zastave o čemu se spekulisalo u predhodnim medijskim navođenjima.
foto: Testovi automobila
Sajam zdravlja na Šumadija sajmu
Besplatni pregledi, analize krvi kao i sajamski popusti na Šumadija sajmu. Ne propustite ovogodišnji Sajam zdravlja 15. i 16. septembra.
Portal ZdravaSumadija.rs sa svojim predstavnicima vas očekuje na ovogodišnjem sajmu sa porukom – Živeti zdravo, živeti dugo, sami odlučujemo!
Ladies night uz romantičnu dramu „Zaslepljeni”
Ladies night uz romantičnu dramu „Zaslepljeni” sa Demi Mur, Alekom Boldvinom i Dilanom Mekdermotom u glavnim ulogama, zakazan je za četvrtak 7. septembar u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza od 20 časova.
Pripremite se za najdirljiviju ljubavnu dramu godine. Nezaboravan provod uz sjajnu romantičnu priču očekuje sve dame i njihove pratioce. Uz svaku kupljenu kartu, sve pripadnice lepšeg pola će dobiti primerak magazina „Lepa i srećna”, dok one sa više sreće očekuje poklon paket proizvoda HIMALAYA.
Demi Mur, Alek Boldvin i Dilan Mekdermot su ekipa koja garantuje sjajnu priču na velikom platnu, a sve pod rediteljskom palicom Majkla Mejlera, reditelja filmova “Krv i kost”, “Na ivici” i dr.
Nakon hapšenja supruga zbog umešanosti u korupciju, Suzan dobija kaznu društveno korisnog rada u Domu za osobe sa oštećenim vidom. Upoznaje Bila, pisca koji je na rehabilitaciji nakon saobraćajne nesreće u kojoj je poginula njegova žena. Njih dvoje razvijaju romantičan odnos, ali se stvari komplikuju kada se u Suzanin život ponovo vrati njen muž koji naslućuje šta se dešava.
Ulaznice za Ladies night i film „Zaslepljeni” su u prodaji, sve informacije možete naći na sajtu www.cineplexx.rs.
Trejler filma
Film se nalazi u distribuciji FAME Solutions distributerske kuće.
20 definicija USPEHA
Definicija uspeha zavisi od osobe do osobe. Uz pomoć sajta lifehack.org i BIZLife predstavljamo vam 20 definicija uspeha.
1. Uspeh je kada se trudite da radite najbolje što možete.
2. Uspeh je kada pravilno postavite konkretne ciljeve.
3. Uspeh je kada imate mesto koje zovete dom.
4. Uspeh je razlikovanje želje i potrebe.
5. Uspeh je kada verujete da možete.
6. Uspeh je kada uspešno balansirate posao i strast.
7. Uspeh je ispunjavanje sopstvenih potreba.
8. Uspeh je znanje da nekada morate da kažete „ne“.
9. Uspeh je kada znate da vam je život ispunjen obiljem.
10. Uspeh je shvatanje da ne možete da sačuvate ono što ne date.
11. Uspeh je prevazilaženje straha.
12. Uspeh je videti kako je vaše dete diplomiralo
13. Uspeh je kada učite nešto novo svaki dan.
14. Uspeh je znanje da ako nekoliko bitki izgubite, to ne znači da ste izgubili rat.
15. Uspeh je voleti i biti voljen.
16. Uspeh je kada ostanete pri svom mišljenju kada u nešto verujete.
17. Uspeh je neodustajanje.
18. Uspeh je slavljenje malih pobeda.
19. Uspeh je kada ne dopustite manama da vas pobede.
20. Uspeh je kada shvatite da vi upravljate svojom sudbinom.
Izvor: BIZLife, lifehack.org
14. Šumadijski sajam poljoprivrede
14. Šumadijski sajam poljoprivrede otvoren je 7. i trajaće do 10. septembra na “Šumadija sajmu“. Na Šumadija sajmu, 07.09. je svečano otvoren 14. Šumadijski sajam poljoprivrede. U prisustvu gradonačelnika Kragujevca, Radomira Nikolića, predsednika Skupštine grada, Miroslava Petrašinovića, ambasadora Alžira u Srbiji, Abdelhamida Šebšuba i mnogobrojnih izlagača, sajam je svečano otvorio Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Veliki broj izlagača su godinama unazad uzimali učešće na “Šumadijskom sajmu poljoprivrede” , a ove godine sa sajmišta poručuju da je to sada najveća jesenja smotra agrara u Srbiji.
Predstavnici Marketing Koncept grupe bili su prisutni drugog dana sajma kada su pojedinim firmama predstavili online novitet – raznovrsnu internet prodavnicu koja je u početnoj fazi dodavanja proizvoda. Ovogodišnji sajam je idealna prilika za promociju proizvoda iz pomenute branše i takođe povoljan trenutak za promovisanje internet prodaje poslovnog portala grada Kragujevac.biz koji se uspešno razvija godinama u Web laboratoriji Svičević. Ove godine na sajmu primećeni su proizvodi koji do sada nisu bili prisutni na tržištu Šumadije i već se nalaze u okviru marketa navedenog portala.
U pitanju je inovativni proizvod u borbi protiv ptica štetočina – ScaryBird. Uređaj je namenjen svima koji imaju probleme sa pticama štetočinama, kako individualnim proizvođačima, tako i velikim proizvodnim sistemima, tj. svima koji žele da na ekološki prihvatljiv način zaštite svoju letinu od svraka, vrana, čvoraka, vrabaca, lasti, golubova, galebova, kormorana, kosova…
Direktor Šumadija sajma, Zoran Nedeljković istakao je da je zadovoljan brojem izlagača i kvalitetom ovogodišnjeg sajma i da je Šumadija sajam kao organizator sebi postavio zadatak da ova manifestacija raste i da svaki naredni sajam bude sve bolji. Ovogodišnji partner sajma je Roda Centar, a generalni pokrovitelj kao i svake godine Grad Kragujevac.
Kineski zid stiže do Kragujevca
Proizvođač automobila koji je odabrao ime po Kineskom zidu nije krio da ima velike ambicije za evropsko tržište. Da li to znači da na njemu može biti mesta za još jednu fabriku „Grejt vol motorsa“? U Kragujevcu, na primer.
Za „Džip“, krunski dragulj kompanije „Fijat Krajsler automobili“ (FCA) i svetski simbol američke vojne i proizvodne moći, zainteresovan je kineski kupac.
Tim rečima je američki dnevnik „Volstrit džurnal“ upravo najavio da kinski proizvođač automobila „Grejt vol motors“ planira da podnese ponudu za preuzimanje „Džipa“, poznatog brenda FCA.
Da su vesti pridali dužnu pažnju jasno je već i iz toga što su tekst potpisala tri novinara, iz Šangaja, Vašingtona i Detroita.
Od kraja 2014. godine najveći nezavisni kineski proizvođač automobila „Grejt vol motors“ stigao je i na tržište Srbije sa dva modela koji se već godinama prodaju na svetskim tržištima — „H6“ i „stid 5“ koji se prave u Bugarskoj.
Rojters navodi da generalni direktor FCA Serđo Markione traži partnera ili kupca za kompaniju koji bi joj pomogao da reši rastuće troškove i razvije tehnologiju za električne automobile. U Kini su u tome već odmakli.
OBUKA ZA VOLONTERSKI MENADŽMENT
Omladina JAZAS-a Kragujevac, u okviru projekta “Volonterizam: prava i odgovornosti” koji finansira Ministarstvo omladine i sporta, raspisuje poziv za predstavnike/ce organizacija civilnog društva (OCD) iz Srbije za učestvovanje na OBUCI ZA VOLONTERSKI MENADŽMENT.
Obuka za volonterski menadžment ima za cilj jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva i njihovih predstavnika/ca za kontinuirani rad sa volonterima, kao i osiguranje aktivnog učešća mladih kroz podsticanje volonterskog angažmana.
Obuka okupiće 20 predstavnika/ca OCD-a iz cele Srbije. Održaće se u periodu od 04. do 08. septembra (4 noći) u hotelu Srbija, u Vršcu. Više o hotelu Obuku držaće trenerski tim KOMS-a. Više o KOMS-u Uslovi za prijavu: Organizacija koja nominuje predstavnika/cu ima strateško opredeljenje ka radu sa mladima. Predstavnik/ca OCD aktivno radi sa mladima/volonterima. Predstavnik/ca OCD ima između 15 i 30 godina.
Follow up: Nakon obuke akreditorski tim NAPOR-a pružiće dvomesečnu mentorsku podršku u realizaciji akcionih planova u oblasti volonterskog menadžmenta. Omladina JAZAS-a Kragujevac pokriva sve troškove (put, smeštaj, hrana, radni materijal).
Prijave su otvorene do nedelje, 27. avgusta u 23:59 i dostupne na OVOM linku.
Za dodatne informacije obratiti se Jeleni na jelena.milanovic@jazaskg.rs
Google: Samo tako nastavite
Lider poslovnog kluba KUM primio je poruku od strane globalnog Google tima lokalnih vodiča o skorašnjem doprinosu pomenutom programu i to direktno iz amfiteatra Googleplex-a.
Za sada preko 123.000 pregleda dodatih fotografija mesta, na stotine odgovorenih pitanja i recenzija koje su pomogle ljudima širom sveta.
Podsećamo da je poslovni klub KUM deo globalnog programa Lokalnih vodiča Google kompanije još od prošle godine po odlasku predstavnika na Kipar. Uz poruku samo tako nastavite Google tim bodri ne samo predstavnike poslovnog kluba nego i sve lokalne vodiče.
U kampanji lokalnih vodiča Google kompanije pod nazivom ”Bolji svet za osobe u kolicima” kragujevački vodiči su značajno doprineli odgovorima na pitanja o posedovanju adekvatnog prilaza za osobe u kolicima.
Pogledajte na portalu Mojvikend.rs više o programu Local Guides.
foto: Digitaltrends.com , Googleplex
MC – Master of Ceremonies
44 godine od nastanka Hip hop-a, Google je animacijom na pretraživaču skrenuo pažnju na životni stil koji se konstantno sjedinjavao sa različitim elementima tehnologije, umetnosti i urbanog života. Na današnji dan kada je pre 44 godine nastao u Njujorku Hip hop je posebno popularan i u Srbiji zato smo izdvojili Dedu iz južne zone.
Hip hop sadrži dve osnovne komponente: repovanje (engl. MCing, od master of ceremonies) i di-džejing (engl. DJing, od disc jockey).
Istaknuti Kragujevčanin u oblasti ljudskih prava savetuje: Biti bolji danas nego juče
U zemlji u kojoj mladi ljudi nemaju posao i provode vreme u kafićima, pravo je osveženje upoznati tridesetogodišnjaka koj iza sebe ima već dvanaest godina radnog iskustva. U pitanju je Naim Leo Beširi, kragujevčanin koji je uspeo da izgradi karijeru u oblasti ljudskih prava, organizuje brojne projekte i pomogne brojnim građanima, kako mladima, tako i starima, ali pre svega ugroženima i nemoćnim.
Dobitnik je brojnih stipendija na inostranim univerzitetima, a za naš portal otkriva zašto se bavi ljudskim pravima, šta ga inspiriše i daje mu motivaciju za dalji rad.
1. Naime, sa osamnaest godina si započeo karijeru u civilnom sektoru. Šta je tada pokrenulo jednog tinejdžera da se pridruži Helsinškom odboru za ljudska prava i angažuje se na programu obrazovanja za ljudska prava?
– Moja karijera počinje još u srednjoj školi, u Đačkom parlamentu Druge kragujevačke gimnazije. Želeo sam da se angažujem i van nastave i olakšam sebi i drugim učenicima boravak u školi, ali i svakodnevni život. Moje prvo angažovanje je bilo kroz projekat renoviranja staze kod Grudnog. Želeo sam da doprinesem bolje uslove za dolazak učenika u školu, kako ne bi išli blatnjavom stazom svakodnevno. Nakon toga je usledila UNICEF- ova akcija „Nikada o nama bez nas“, koja se bavila bezbednošću, pravima učenika i borbom protiv diskriminacije. Lepo je videti rezultate svog rada i nasmejana lica onih koje poznajete, ali i potpunih stranaca. Služiti društvu me je činilo srećnim i tada sam znao da ću studirati političke nauke.
2. Koliko se razlikuješ od svojih vršnjaka?
– Pre svega, moram da naglasim da sam još od srednje škole bio fokusiran na karijeru. Možda je najveća razlika u tome što sam spremno i sa puno zahvalnosti volontirao kad god mi se pružila prilika. I dan danas volontiram, kako bih preneo znanje budućim generacijama, ali istovremeno i dalje učim. Osim toga, rekao bih da se razlikujem od svojih vršnjaka u pogledu na svet. Verujem u promenu. Pokreće me ideja da svako može učiniti barem jedno dobro delo i pomoći drugome. Možda zvuči kao kliše, ali svesno se odričem mogućnosti da budem bogat, kako bih kvalitetno služio društvu. U oblasti kojom se bavim nema mnogo novca i nije velika zarada, ali za naše standarde mogu da živim pristojno. Ono što imam je satisfakcija i osećaj da radim nešto korisno za društvo budući da je to moj životni poziv, isto kao što se neko odlučuje da bude lekar, nastavnica ili sudija.
3. Dobitnik si brojnih stipendija, među kojima su Vlade Francuske i Gruzije, Univerzitet u Oslu i Akademija mira u Lilehameru. Šta ti je pružilo školovanje u inostranstvu, a bitno se razlikuje od školovanja u Srbiji?
– Glavna razlika je metod učenja, koji je kod nas zasnovan na repeticiji. Nažalost, u srpskom školstvu nema kritičkog osvrta. Studenti uče napamet iz knjiga, uglavnom profesorskih, i od njih se samo traži da ponove ono što su pročitali. U Norveškoj i Belgiji sam prvo primetio razliku u komunikaciji između profesora i studenata. Oni će vam biti na raspolaganju, odgovaraju odmah na e-mail i, ono najvažnije, ne zauzimaju autoritativan stav. Ne traže od studenata da ih se plaše, već su tu zbog njih. Na taj način se formira poverenje koje omogućava kroz akademski razvoj kritičo društvo, što dovodi do korelacije između obrazovanih građana i prosperiteta nacije. Nastavno osoblje posebno vodi računa da se stvori zdrava akademska atmosfera puna kritičkog razmišljanja, ali i neformalni oblici komunikacije kako bi se profesori, asistenti i studenti zbližili i izgradili međusobno poverenje.
4. Trenutno si izvršni direktor u Institutu za evropske poslove. Reci mi nešto više o tom institutu.
– Institut ima četiri programa: Ljudska i manjinska prava, Javne odgovornosti, Regionalno pomirenje i Borba protiv ekstremizma. Cilj nam je da se poštuju prava građana, pravo na različitost, odnosno drugačiju veroispovest, nacionalnost, seksualnu orijentacija, itd. Važno nam je i da su političari odgovorni za svoj rad, da se novac poreskih obveznika troši namenski, a državna administracija transparentna i lišena korupcije. Osim toga, zalažemo se za uspostavljanje kvalitetnih odnosa sa susednim državama i da prevaziđemo nesuglasice koje nas muče godinama. Dosta smo fokusirani i na mlade, te nam je jedan od ciljeva i zaštita mladih od ekstremizma na internetu i suzbijanje vršnjačkog nasilja.
5. Zašto baš ljudska i manjinska prava, javne odgovornosti, regionalno pomirenje i borba protiv ekstremizma?
Moramo prohvatiti da se stvari menjaju. Bitno je priključiti se Evropskoj uniji, zbog napretka oblasti u kojima se zalažem. Građani moraju biti informisani i Vlada i civilni sektor imaju veliki zadatak. Nažalost, građani ne znaju mnogo toga o Evropskoj uniji. Ne svodi se sve na zabranu pečenja rakije, već je to instutucija koja je dobila Nobelovu nagradu za mir zbog očuvanja mira u Evropi više šezdeset godina. Slična je situacija i sa priključenjem NATO-u. Građani znaju da su nas oni bombardovali i das u nam „neprijatelji“. Međutim, ne znaju ništa o delovanju ove organizacije i koje koristi Srbija već danas ima kroz program Partnerstva za mir. Uostalom, i Nemačka je sravnila Beograd do temelja za vreme Drugog svedskog rata, pa sada svi sarađuju sa njom. Okolnosti se menjaju i važno je o svemu pa i o članstvu Srbije u EU i NATO da se razgovara i debatuje. Mi debatu ohrabrujemo, čak i kad se ne slažemo, važno nam je da razgovaramo.
6. Šta bi promenio u Srbiji u oblastima kojima se baviš?
– Pre svega, smatram da se malo ulaže u nauku i obrazovanje. Obrazovni sistem mora biti efikasniji i efektivniji. Kao što sam malopre pomenuo, ne stvara se kritičko društvo, učimo se da se bojimo autoriteta, da ćutimo i da ne preispitujemo. Obrazovani građani su najvažniji za uspešnost države i njeno blagostanje. Takođe, moramo se rešiti mantre „Pravila su tu da bi se kršila“. Pravila se moraju poštovati. Ukoliko nisu adekvatna, treba ih promeniti, ali se do tada moraju poštovati. U suprotnom, dolazi do anarhije, što može biti pogubno. Smanjio bih politički uticaj, jer politika se ne sme mešati u neke grane života kao što su umetnost, sport, kultura… Primarna uloga političara je da stvori uslove za neometan i srećan život građana, a to svakako nije upravljanje firmama, partijsko zapošljavanje i postavljanje sopstvenih kadrova što je trenutna izvitoperena praksa. Na kraju, jako je bitna i borba protiv korupcije. Tu i građani prave grešku, jer smo tako vaspitani da je normalno dati lekaru mito da bi nas operisao, policajcu da nam ne piše kaznu. Takav sistem vrednovanja se mora iskoreniti.
7. Opiši mi putanju kojom se kretala tvoja karijera?
– Karijeru sam započeo u Helsinškom odboru, u kome sam bio pet godina. Radio na obrazovanju o ljudskim pravima i moj mentor Nebojša Tasić je imao veliki uticaj na razvoj moje karijere i zahvalan sam mu na tome što sam došao do ovde. To iskustvo mi je pomoglo da shvatim da ne postoje granice i da mogu postići sve što poželim. Potičem iz skromne porodice i morao sam se izboriti sa brojnim neprilikama, pre svega mislim na finansijske, kao bih došao do uspeha. Radio sam sve vreme dok sam studirao. Nakon, Odbora radio sam na zaštiti prava pripadnika oružanih snaga Srbije u Centru za evroatlantske studije, zatim u Misiji OEBS-a u Srbiji u odeljenju za demokratizaciju, a kasnije sam bio i deo Agencije za borbu protiv korupcije radeći na posmatranju izbornih kampanja, opštim poslovima i planovima integriteta. Od 2012. godine stalno sam zaposlen u Institutu za evropske poslove. Moram da naglasim da su bitan deo moje karijere putovanja po Srbiji i inostranstvu. Volim da obilazim našu zemlju i upoznajem njene predele, kao i ljude. Deluje mi da ne cenimo bogatstvo koje imamo, prirodu oko nas, kao i različite kulture i dijalekte koji nas čine zanimljivima. U inostranstvu učim kako možemo da unapredimo stravi kod nas, ali postajem bogatiji za svako novo iskustvo, bolje razumem odnose među ljudima i više cenim druge kulture i religije.
8. Na šta si najviše ponosan u dosadašnjem radu?
– Na ljude koji su prošli kroz naše programe. To su različiti profili ličnosti Srbije, regiona i gotovo cele Еvrope, koji sve ovo rade iz uverenja. Oni veruju u bolju budućnost i žele da vide integrisanu Evropu zarad dobrobiti građana. Kada sumiram utiske i setim se učesnika projekata, drago mi je što sam sklopio brojna prijateljstva i što smo okupljeni oko istih ideja. Sa druge strane, već sedam godina naših programa dovelo je de preko 4000 učesnika, neki od njih danas su savetnici premijera, političari i članovi parlamenata širom Evrope. Ponosan sam na njih i njihov rad.
9. Koje greške bi ispravio, da možeš?
– Kada sve saberem i oduzmem, mislim da sam prebrzo napredovao. Nekoliko stepenika u karijeri sam preskočio. Ipak, život me je na to naterao. Morao sam da finansiram svoje školovanje, da se borim za sebe i da svakim danom budem bolji. Vremenom je moj rad prepoznat i tražen, tako da sam jako mlad uspeo da dođem do pozicije direkora i ostavim iza sebe dosta projekata i postignuća.
10. Koja ličnost te inspiriše?
– Ne želim nikoga da idolizujem i stvaram kult obožavanja. Svako treba da se trudi da bude bolji čovek nego što je bio juče, da dostigne svoj maksimum. Uspeh koji je neko drugi postigao, ne znači da ga može neko drugi postići i obnuto. Nisam pobornik idola. Ipak, ako bih morao da izdvojim jednu osobu, bio bi to Zoran Đinđić. On je bio neko ko je gledao u budućnost i trudio se da problem reši trajno, a ne trenutno. Citiraću jednu njegovu misao o kojoj često razmišljam, kad se susretnem sa nekoliko izazova istovremeno i koja mi pomaže da nastavim dalje: „Ako već moraš da progutaš žabu, učini to odmah. Ako ih ima više, prvo progutaj najveću“.
11. Na koji način Naim Leo Beširi pronalazi snagu kada dođe do prezasićenja i razočarenja?
– Pre svega, naglasio bih da je sasvim u redu pasti. Svakome se dogodi da zastane i pita se „Šta dalje?“ U tom trenutku treba sebi dati kredita i osvrnuti se na dosadašnje uspehe. Podsetite se svih onih dobrih stvari koje ste učinili do sada i zahvalite se sebi. Tako ćete biti svesni svoje vrednosti. Nakon toga, trudite se da se takmičite isključivo sami sa sobom. Najvažnije je biti danas bolji čovek, nego što ste bili juče.
12. Koji su tvoji planovi za budućnost?
– Trenutno vodim Institut za evropske poslove. Želim da Institut napreduje, da na moje mesto dođe neko nov, mlad i sa novim idejama. Ne treba biti sujetan, moramo se konstantno menjati i prilagođavati. Definitnivno bih želeo da radim u diplomatiji, to je oblast koja me zanima. Vidim sebe u Ministarstvu spoljnih poslova. Ukoliko ne uspem da izgradim karijeru u diplomatiji, možda ću se opredeliti za politiku, kako bih ostao uz vrednosti u koje verujem: slobodu, demokratiju, vladavinu prava i solidarnost i želim da dam svoj doprinos društvu. Zbog toga sam se školovao i tome sam posvetio dvanaestogodišnju karijeru. Kao Evropljanin, želim da vidim Srbiju kao slobodnu, demokratsku, pravnu i solidarnu zemlju, članicu evroatlantskih struktura.
KEVIN SPEJSI I ANSEL ELGORT PRETPREMIJERNO U FILMU „VOZAČ“
Pogledajte pretpremijerno akcioni triler „Vozač“ sa fenomenalnom glumačkom ekipom, u okviru Men`s night događaja u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza. Karte za projekciju filma u bioskopu Cineplexx Kragujevac Plaza 17. avgusta, sa početkom u 20 časova, su uveliko u prodaji.
Sve predstavnike jačeg pola očekuje na poklon primerak magazina Autobild uz svaku kupljenu ulaznicu, dok će se za osveženje pobrinuti Red bull.
Mladi i talentovani vozač automobila koji služi za beg posle pljačke (Ansel Elgort) oslanja se na ritam muzike koju non-stop sluša kako bi bio najbolji u onome što radi. Međutim, kada upozna devojku svojih snova (Lili Džejms), Bejbi u novom poznanstvu vidi priliku za beg od kriminala. Ipak, pošto ga mafijaš (Kevin Spejsi) prisili da radi za njega, Bejbi mora da se suoči sa realnošču – pljačkom unapred osuđenom na propast koja će zapretiti njegovom životu, ljubavi i slobodi.
Glavne uloge u filmu tumače Ansel Elgort, Lili Džejms i Kevin Spejsi, dok režiju potpisuje Edgar Rajt.
Karte za Men’s night i pretpremijeru filma „Vozač“ su već u prodaji, sve informacije možete naći na sajtu www.cineplexx.rs.
Film se nalazi u distribuciji Con film distributerske kuće.