Očekujemo Vas na Međunarodnom sajmu knjiga
Verovatno već znate da se ovogodišnji Sajam knjiga u Beogradu održava od nedelje 22. oktobra do nedelje 29. oktobra. Društvo za unapređenje marketinga na njemu sedmi put samostalno izlaže knjige i tradicionalno pozivaju lidera poslovnog kluba KUM, Stefana Svičevića Koncepta, da im se pridruži.
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo da obiđete štand Društva za unapređenje marketinga koji se nalazi na istom mestu kao prošle godine, u levom prolazu izmedju hala 1 i 4. Dođite da porazgovaramo i razmenimo iskustva izjavio je predsednik pomenutog Društva Miloš Kramaršič.
Na Sajmu ćete moći da vidite i novu knjigu Aleksandre Votkins “Zdravo, imam fenomenalno ime”. Knjigu u kojoj ćete naći objašnjenje zašto je neko poslovno ime dobro, a zašto neko nije dobro. Autorka je stvorila metod za testiranje imena firmi, proizvoda, usluga… i način kako doći do efektnog, efikasnog poslovnog imena.
Nije zanemarljiva ni činjenica da će u toku Sajma knjiga važiti poseban sajamski cenovnik sa umanjenim cenama. To je sjajna prilika da kupite stručne, poslovne knjige od izdavača, po izdavačkim i još umanjenim sajamskim cenama istakao je Miloš.
Kroz objektiv i reč fotografa Zorana Petrovića
Fotografija govori više od 1.000 reči i može nam probuditi najsnažnije emocije. Intervjuer objavljuje online razgovor sa profesionalnim fotografom Zoranom Petrovićem čije su fotografije obišle Svet na različite načine. Kako je Zoran Petrović opisao sebe i odgovorio na pitanja redakcije pročitaćete u nastavku…
Ako se podrazumeva subjektivnost, koju i da hoću, ne mogu da se rešim, rekao bih u najkraćem, vrlo sam jednostavna osoba, otvorena prema svima, druželjubiv, emotivan, pravdoljubiv…ne volim da budem deo proseka, što je ponekad nerviralo one s kojima sam radio. Za sve što sam u životu dobro i kvalitetno uradio, bila mi je potrebna dobra motivacija. Nekad je to bila podrška porodice ili prijatelja, a ponekad je bio dovoljan samo inat.
Zašto baš fotografisanje kao poziv?
Fotografski posao podrazumeva kreativnost, individualnost, slobodu u radu, otvorenost prema drugima, dinamičnost i priliku da budete na mnogim mestima i upoznate mnogo različitih a zanimljivih ljudi.
Po Vašem mišljenju kakvo je stanje u poslu profesionalnih fotografa u Kragujevcu?
Više nego ikada, fotografija je dostupna svakom, pa ne čudi da su društvene i socijalne mreže preplavljene fotografijama. Elektronski mediji više nemaju jasne i visoke kriterijume za upotrebu fotografija, koje koriste na svojim portalima. Potreba za fotoreporterima, profesionalcima, postoji samo u retkim medijima i fotografskim i novinskim agencijama. Tako je svuda u Srbiji, pa ni Kragujevac nije izuzetak. Govorim isključivo za oblast novinske i medijske fotografije, jer sam tu najviše radio i postigao svoje najveće fotografske uspehe. Sada u toj oblasti skoro da i nema posla, pa se na prste jedne ruke mogu izbrojati fotoreporteri koji su radno angažovani.
Fotomonografija je odlično prihvaćena od strane građana, da li će biti nastavaka?
Prošla je godina i po dana od predstavljanja moje fotomonografije ” Kragujevac za početnike i starosedeoce”. To je dovoljno vremena, da mogu sa velikim zadovoljstvom da kažem, da se ova knjiga fotografija, našla na svim kontinetnima ( osim Južne Amerike) i obradovala mnoge naše ljude, Kragujevčane koji žive u inostranstvu. Sa ponosom oni knjigu pokazuju svojim prijateljima, koji nikada nisu bili u Srbiji i nisu ni mogli da zamisle kakav je Kragujevac. Za moju ličnu uspomenu, dešava se često, da mi šalju fotografije iz Čikaga, Amsterdama, Pariza, Esena, Šangaja, Moskve, Džakarte….na tim fotografijama, fotomonografija Kragujevca vidi se u nekom prepoznatljivom ambijentu ovih gradova. Rano je još govoriti o nekom drugom i dopunjenom izdanju, jer je potrebno da prođe vreme, a svakako će to zavisiti od interesovanja. Ne isključujem da ću o tome razmišljati za pet ili šest godina.
Da li u planu imate novi projekat ili samostalnu izložbu?
U planu mi je, da početkom iduće godine, zajedno sa mojim starijim i poštovanim kolegom, majstorom fotografije, Predragom Ciletom Mihajlovićem, objavim fotomonografiju o Šumadiji i Pomoravlju. Povod za tako nešto je jubilej 200 godina od proglašenja Kragujevca za prvu prestonicu moderne Srbije. Izdavač će biti narodna biblioteka ” Vuk Karadžić”, glavni urednik Mirko Demić, a tekstove će pripremiti Miodrag Stoilović. Predstavljanje ove kapitalne fotomonografije pratiće dokumentarni autorski film Ivane Rethas. Naslov fotomonografije, neka za sada ostane tajna.
Za Ksenijin prvi osmeh
Akcija prikupljanja novčanih sredstava za Kseniju Spasić, ćerke Aleksandra Spasića zaposlenog u Fiat Automobili Srbija. Ksenija se hrani preko gastro sonde, oslabljen joj je vid, ne hoda, ne govori, ima svega 10 kg i svi očekujemo njen prvi osmeh.
Srpski porezi za preduzetnike duplo skuplji od nemačkih
Preduzetnik koji sebi isplaćuje minimalnu zaradu u Srbiji za porez i doprinose daje čak 44,22 odsto ukupnih prihoda, u Hrvatskoj 25 odsto, u Mađarskoj od 25 do 35 odsto, a u Nemačkoj samo 21,13 odsto, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).
Visoke državne dažbine jedan su od ključnih razloga zašto privreda procenjuje da čak 29 odsto firmi i preduzetnika odlučuje da posluje u sivoj zoni.
Kao glavni razlog ovakvog poteza, gotovo dve trećine ispitanika u istraživanjima NALED-a navodi visoki porez i doprinose na zarade i u skladu s tim 43 odsto privrednika vidi izbegavanje ovih obaveza kao najzastupljeniji oblik sive ekonomije.
Iako se u našoj zemlji preduzetnici dominantno opredeljuju da porez plaćaju paušalno i oni su izloženi visokim troškovima. Vlasnik frizerskog salona godišnje će na ime paušalnog poreza platiti od 145.000 do 250.000 dinara u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, a vlasnik IT firme od 235.000 do gotovo 400.000 dinara, čak i da ništa ne prihoduje, prenosi Danas.
foto: Naled.rs
Izložba zbirke grafika galerije Mostovi Balkana
Zadovoljstvo nam je da Vas pozovemo na otvaranje izložbe grafika Iza pojavnog u petak 13. oktobra 2017.g. u 20 sati u Gradskoj galeriji Mostovi Balkana u Kragujevcu. Izbor grafika iz umetničke zbirke Spomen-parka biće predstavljen kragujevačkoj publici do 29.oktobra 2017.g.
Umetnička pod-zbirka Mostovi Balkana jedan je segment sveobuhvatnije umetničke zbirke Spomen-parka Kragujevački oktobar, i broji 262 umetnička dela: slika, radova na papiru (crtežea, plakata, fotografija, grafika, digitalnih grafika), skulptura, instalacija i tapiserija.
Zbirka se permanentno uvećava akvizicijama, tako da istovremeno pruža uvid u različite sekvence savremenog razvoja brojnih likovnih disciplina, njihovih idejnih, tehničkih i funkcionalnih aspekata, koji su međusobno u čvrstoj sprezi. Između ostalog, u zbirci se baštini dela 28 grafičara iz Meksika, Poljske, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.
Ovoga puta predmet našeg interesovanja je 45 grafika izrađenih u tradicionalanim grafičkim tehnikama: ravnoj štampi (litografija, monotipija), dubokoj štampi (bakrorez, bakropis, akvatinta, mecotinta, suva igla), visokoj štampi (drvorez, linorez, kartonski otisak), propusnoj štampi (sitotisak).
Autori izložbe su kustosi Galerije “Mostovi Balkana” Katarina Babić, viši-kustos – istoričar umetnosti, i Nenad Ristović, kustos – magistar slikarstva.
Iza pojavnog
Kompleksni fenomen savremene umetničke grafike zahvaljujući inovativnim metodama i autonomnosti u pristupu, indikator je i predmet konstantnog redefinisanja, a istovremeno i jačanja potentnosti samog medija, kao i njegove popularnosti. Pojavni svet, kao i duh vremena, reflektuje se na grafike, bilo da su one izrađene u tradicionalnim, ili pak digitalnim grafičkim tehnikama. Savremeni umetnici ne stavljaju u fokus svog interesovanja vizuelni aspekt, već jednaku pažnju posvećuju intelektualnom i socijalnom momentu.
Umetnička pod-zbirka Mostovi Balkana jedan je segment sveobuhvatnije umetničke zbirke Spomen-parka Kragujevački oktobar, i broji 262 umetnička dela: slika, radova na papiru (crteža, plakata, fotografija, grafika, digitalnih grafika), skulptura, instalacija i tapiserija. Zbirka se permanentno uvećava akvizicijama, tako da istovremeno pruža uvid u različite sekvence savremenog razvoja brojnih likovnih disciplina, njihovih idejnih,
tehničkih i funkcionalnih aspekata, koji su međusobno u čvrstoj sprezi. Ovog puta predmet našeg interesovanja je 45 grafika od 28 umetnika iz zemlje i inostranstva, izrađenih tradiocionalanim grafičkim tehnikama: ravnoj štampi (litografija, monotipija), dubokoj štampi (bakrorez, bakropis, akvatinta, mecotinta, suva igla), visokoj štampi (drvorez, linorez, kartonski otisak), propusnoj štampi (sitotisak), dok će digitalna štampa biti predmet neke od budućih analiza. Naizmenična igra umetnika sa kombinovanjem najrazličitijih grafičkih tehnika, osujetila bi svaki pokušaj njihove klasifikacije sa tog aspekta. Sledeća opcija bila bi njihova klasifikacija prema monohromatskim ili „piktoralnim“ elementima. Dinamične odnose crno-belih, svetlih i tamnih površina i njihovih ritmova, istražuju Ivan Bautista, Marta Božik, Zdravko Velovan, Zoran Jakimovski, Ana Vivoda, Ivan Miladinović, Aleksandra Pavićević, Tatjana Radonjić, Jovan Soldatović, Nevenka Stojsavljević, Luka Tadić, Tomislav Trifić, Veljo Stanišić, Ana Sadovska; dok u drugoj grupi grafičara, harmonije bojenih ravni stvaraju Alan Altamirano, Milica Antonijević, Risto Antunović, Tomislav Trifić, Marija Sibinović, Biljana Miljković, Ranka Lučić Janković, Jelena Jovančov, Marija Kapisoda, Nikola Caran, Edit Čavez, Bojan Otašević, Trajče Blaževski, Ilija Kostov.
Ova zbirka grafika obeležena je dihotomijom stilova i dijametralno suprotnim likovnim izrazima koji se kreću od figurativnih (Alana Altamirana, Ivana Bautiste, Jovana Soldatovića…), preko asocijativnih (Jelene Jovančov, Milice Antonijević, Riste Antunovića, Ilije Kostova, Tatjane Radonjić, Trajčeta Blaževskog, Marte Božik, Ane Sadovske…), do čiste apstrakcije (Nevenke Stojisavljević, Ranke LučićJanković, Marije Kapisode, Mirka Toljića, Ane Vivide, Zorana Jakimovskog…).
U najrazličitijim individualnim konceptima i estetikama ovih stvaraoca egzistiraju potpuno nezavisne metafizičke stvarnosti, lična kontemplativnost udružena sa viđenim i doživljenim pojavama realnog sveta prenosi se putem najrazličitijih poetika – od intimističke i lirske atmosfere, preko primenjene grafike eks librisa, do čvrstih geometrijskih struktura. U najvećem broju dela pronalazimo ostatke pojavnog sveta u apstrahovanim predmetima, redukovanim na fragmente i znakove, kao nosioce njegove suštine i odnosa višeg reda.
Preko „unutrašnje nužnosti“ ovih grafika utkane su lične emocije umetnika, bez kojih umetničko delo ne bi ni postojalo kao takvo. Dajući sopstvenu interpretaciju putem vlastitog kreativnog nerva, ikonografskih i plastičnih rešenja postojećih modela i složenih odnosa pojavnog i imaginarnog sveta, učinili su da „suštinska“ istina određuje „životnu istinu“ posredstvom „unutrašnje istine.
Nema više overavanja zdravstvenih knjižica
Zahvaljujući digitalizaciji javne uprave privrednici više ne moraju da overavaju knjžice zaposlenih, već je dovoljno da im redovno uplaćuju zdravstveno osiguranje, piše list “Politika”. Kako se dodaje, usluga je uvedena 1. oktobra, ali će njenu prednost privrednici iskusiti oko Nove godine.
Usluga je namenjena poslodavcima, ali korist od nje imaju i nezaposleni i tzv. “novi penzioneri”. “Automatsku overu kartica omogućili smo povezivanjem pet državnih institucija u jedinstvenu bazu informacija. RFZO , kao vlasnika kartica uvezali smo s bazom podataka Poreske uprave, CROSO (Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja), PIO i NSZZ”, rekao je direktor Kancelarije Vlade Srbije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović.
Automatska overa knjižca za oko tri miliona gradjana omogućena je u okviru programa “Stop birokratiji”.
Direktor LinkedIna: Ova 3 trenda oblikovaće budućnost rada
Na konferenciji u Nešvilu, direktor LinkedIna Džef Viner (Jeff Weiner) podelio je sa publikom svoje viđenje na najvažnije trendove koji utiču na globalno tržište rada.
„Postoje tri glavne teme koje je bitno pomenuti,“ rekao je Viner, a prenosi se u članku na platformi Business.linkedin.com, „To su veštačka inteligencija i automatizacija, jaz među veštinama i uspon nezavisnog rada.“
Evo dubljeg pogleda na svaku od ovih stavki:
1.Veštačka inteligencija i automatizacija
Mnogi veruju da veštačka inteligencija ima mogućnost da automatizuje milione poslova – ali, jednog dana. Ali, Viner je otkrio drugu statistiku: Koristeći samo tehnologiju koja postoji danas, više od 50 odsto aktivnosti u privredi SAD-a podložno je automatizaciji.
Naravno ova brojka će samo rasti vremenom. Proizvodnja, usluge vezane za hranu, robna industrija… grane su koje su najpodložnije promenama, smatra Viner.
2. Jaz u veštinama i potražnji
U Americi, statistike kažu sledeće: Ima preko 6 miliona nepopunjenih radnih mesta, i 7.1 miliona ljudi koji su nezaposleni.
Glavni razlog: Jaz u veštinama i potražnji. Industrija se menja, a samim tim i potreba za radnim mestima. Tako na primer, sve je više automobila u koje je ugrađen složeni softver, pa je tako potražnja za softverskim inženjerima velika.
Ali, da li ima dovoljno obrazovanih i dobrih softverskih inženjera? To je pitanje.
3. Nezavisni zaposleni – frilenseri
Treći veliki trend jeste uspon nezavisnih radnika, odnosno frilensera. Samo u Americi ima preko 60 miliona nezavisnih radnika, a taj broj nastavlja da raste.
Prema Vineru razlozi su sledeći:
Milenijalsi stupaju na globalno tržište rada: Njima je autonomija bitna, kao i samostalno upravljanje vremenom i nezavisnost.
Rast online tržišta: Većina radi uz pomoć interneta i računara. A kada radite preko interneta, možete da radite sa bilo koje tačke na planeti. Zašto onda sedeti u kancelariji od 9 do 5?
Smanjivanje troškova: Kompanijama je jeftinije da naprave ugovor o autorskom delu na primer, nego ugovor o radu na neodređeno vreme. Ne moraju da obezbeđuju opremu i kancelarije, što takođe smanjuje troškove.
S druge strane, frilenseri rade za nekoliko kompanija odjednom. „Verujemo da je ovo nepovratni trend,“ zaključuje Viner.
foto: bankar.me
Nenad Ristović dosledan tragač za oblikom iskaza
U ne tako dugoj slikarskoj karijeri Nenad Ristović je sazrevao u stalnoj žudnji za snažnim, ekspresivnim likovnim jezikom kojim se na adekvatan način otkriva odnos slikara i prema suštini likovnog fenomena – slike, ali i prema njenom odnosu prema stvarnosti sveta, Ristović se predstavlja kao dosledan tragač za oblikom iskaza koji nije uslovljen nekim od aktuelnih trendova; njegova slikarska svest traži dublji prodor u suštinu jezika, u njegovu moć da iskazujući sebe iskazuje i biće slikara. Ono što je konstantno u toj njegovoj stvaralačkoj strasti je ekspresionistički zamah, povišen ton i gotovo dramatična dinamika poteza.
Međutim, uprkos tome, ne bi se moglo tvrditi da je Ristović tipičan predstavnik istorijskog ekspresionističkog obrasca: on ne traga za karakterom stila ( kao doktrinom ) već za neposrednošću izraza koji razlama duh slikara. Uprkos tome (ili upravo zbog toga ) njegova slka nije agresivna, ne predstavlja se kao napad na pojam estetskog, mada je estetika ovde veoma specifičan pojam. Za njega su definicije formalnih likovnih obrazaca bilo klasičnog bilo savremenog tipa gotovo nevažne: bilo koji (ob)lik na njegovoj slici je do te mere autonoman da se našoj pažnji predstavlja kao iskustveno realna činjenica. Poneka asocijativna linija koja se rađa iz neposrednosti gesta i kolorističke dinamike samo potvrđuju konceptualnu doslednost autora.
Slika se začinje u nemiru slikarskog duha, u snažnom temperamentu i autorovoj dragocenoj sposobnosti da boju izjednači sa egzistencijalnom osnovom samog likovnog jezika. Boja je za njega istovremeno i pokret i dramatska jedinica vizuelne celine slikanog prizora. Taj vrhunski oblik slobode u činu slikanja ni u jednom trenutku ne liči na haos: ritam poteza ima neku imaginarnu logiku kojom se svi elementi formalnog sadržaja slike na neki način dodiruju sa uzbudljivim licem slike.
Ristovićevi crteži, u drugačijoj tehnici i materiji, nude jedan isto toliko neposredan doživljaj koliko i uljane slike na platnu. Olovka na papiru nije samo crni trag na belini hartije, manje ili više ekspresivan, već je ona i znak velikih nemira koji rađaju tako ubedljive i potresne oblike.
Slike možete pogledati i kupiti u online marketu (shop):
https://kragujevac.biz/market/umetnicka-dela
Veliki povratak Regionalne televizije Kanal 9
Nakon velike pauze u emitovanju sopstvenog programa, simbolično, od 9. oktobra, Regionalna televizija Kanal 9 počinje sa emitovanjem novih programskih sadržaja. Iza svega stoji novi glavni i odgovorni urednik Kanala 9, poznato kragujevačko TV Lice Dejan Veljković Velja i kompanija Dream Factory, čiji je vlasnik i osnivač. Novi urednik je, u dogovoru sa vlasnikom televizije, za samo sedam dana okupio ekipu najpoznatijih ljudi iz lokalnog sveta medija i postavio emisije informativnog, zabavno-komercijalnog, muzičkog karaktera, koje će pomeriti standarde produkcije na ovim prostorima.
Velja kaže da je ovu poziciju, u trenutno nezahvalnim okolnostima, prihvatio zbog ličnog i emotivnog odnosa prema televiziji Kanal 9, na kojoj je napravio prve profesionalne korake. “Osećam se kao fudbaler koji se vratio na teren, na kome je prvi put dao gol…
Kanal 9 će ponovo biti najgledanija televizija”, najavio je Velja. Pored emisija “Svaki Dan”, “Flash”, “Stetoskop”, “Na Korzou” na Kanalu 9 ćete gledati i popularni tv format pod nazivom “Shopping Avantura”, koji se do prošle godine emitovao na Televiziji Kragujevac. Za sada se zna da će među licama nove TV Kanal 9 biti Tamara Pantelić, Kristina Koturanović i da će prezenter Vesti Kanala 9, kojima ekipa pridaje naročitu pažnju, biti Nataša Lazarević sa TV Prva.
“Fijat krajsler” pregovara sa Južnokorejcima
DA LI ĆE “HJUNDAI” U KRAGUJEVAC? Pitanje koje se postavlja posle saznanja da je kragujevački “fijat 500L” jedan od modela koji su posebno interesantni južnokorejskoj korporaciji.
Južnokorejski “Hjundai” pregovara sa firmom “Fijat Krajsler” (FCA) o mogućnosti kupovine udela u italijansko-američkoj korporaciji ili o mogućem udruživanju. Time bi i kragujevačka fabrika mogla da dobije novog vlasnika.
Vest o pregovorima FCA i “Hjundaija” pojavila se prvo u južnokorejskim, a potom i u američkim medijima, a njome se bavio i ugledni „Forbs“. Kako navode, FCA traži partnera prvenstveno kako bi podelili troškove razvoja električnog i hibridnog modela, ali i kako bi ojačali, jer bi udruživanjem sa “Hjundaiem” postali najveći svetski proizvođač automobila.
Kako procenjuju analitičari „Forbsa“, FCA bi “Hjundaiju” omogućila oporavak na kineskom tržištu, gde Južnokorejci beleže pad usled krize sa Severnom Korejom, ali i napredak na evropskom tržištu, gde je naročito “Fijat” dobro pozicioniran. S druge strane, “Hjundai” bi za FCA značio bolju prodaju u SAD, gde se, između ostalog, prodaje i naš “500L”.
Analitičari procenjuju da su Korejci prvenstveno zainteresovani da kupe udeo FCA koji se tiče proizvodnje SUV (terenska) vozila, krosovera i komercijalnih vozila. Upravo bi kragujevački “500L” mogao da bude jedan od aduta FCA u pregovorima sa “Hjundaijem”. On se već proizvodi kao jedna vrsta krosovera u varijanti “Cross”, a i osnovna verzija modela koji će se u prodaji pojaviti 2018. redizajniran je tako da više podseća na krosover vozila.
U srpskim “Fijat Krajsler automobilima” nisu imali komentar na informaciju o pregovorima sa “Hjundaijem”.
Podsetimo, nedavno se pominjalo da FCA pregovara sa kineskim “Grejt volom” o mogućnosti udruživanja.
foto: Motor trend
Google proslavio 19. rođendan uz iznenađenja
Google je 27.09.2017. proslavio 19 godina i prijatno nas je iznenadio. Lider poslovnog kluba KUM, Stefan Svičević, čestitao je rođendan i za jubilarni 20-ti najavio iznenađenje IT gigantu.
Imali smo priliku da na stranici pretraživača vidimo Google Doodle spiner kojim se odabira igrica.
Zanimljivo je da su u pitanju jako stare, a i dalje omiljene kompjuterske igrice poput zmijice. Među 19 igrica našala se i tic-tac-toe, Earth Day kviz, Pac Man, ali i Halloween game.
Inače, Google je nastao 1998. godine kada su se njegovi osnivači Leri Pejdž i Sergej Brin upoznali na Univerzitetu Stenford i odlučili da kreiraju sistem koji će organizovati informacije na internetu. Kancelariju su osposobili u garaži i počeli sa radom.
Danas Google ima preko 4,5 milijarde korisnika iz preko 160 zemalja sveta.
JOAKIMINTERFEST Međunarodni pozorišni festival
JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine.
Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac. Knjaževsko–srpski teatar je najstarije srpsko pozorište, osnovano 1835. godine. U svojoj skoro dva veka dugoj tradiciji postalo je jedan od najznačajnijih bastiona srpske kulture. Najveća imena srpskog glumišta započela su svoju umetničku karijeru na sceni ovog pozorišta.
Danas, Teatar svoju delatnost obavlja na tri scene: Scena Joakim Vujić, Scena Ljuba Tadić i Scena Mija Aleksić. U okviru pozorišta deluje Galerija Joakim, Teatroteka, a aktivna je i izdavačka delatnost, Revija Joakim, edicija Joakimovi potomci, edicija Premijera. Iz Teatra su 1965. inicirani Susreti profesionalnih pozorišta Srbije Joakim Vujić (centralne Srbije), koji su svake godine u maju održavani u drugom od desetak gradova, sve do 2003. godine. Od 2004. godine stalan je domaćin JoakimFesta, Festivala najboljih pozorišnih predstava Srbije po tekstovima domaćih autora, a od oktobra 2006. godine i JoakimInterFesta, Međunarodnog pozorišnog festivala malih scena.