Ugovor u smislu pravnog odnosa nastaje putem razmene saglasnih izjava volja lica kojih se tiče. Postupak usaglašavanja njihovih volja naziva se zaključivanje ili sklapanje ugovora a lica koja ga sklapaju označavaju se različitim nazivima – ugovorne strane, učesnici, partneri, ugovornici.

Za nastanak svakog ugovora potrebno je da se steknu određeni opšti uslovi. Ti uslovi tiču se:

poslovne sposobnosti ugovornika
saglasnosti volja (vidi poseban članak Saglasnost volja kod ugovora)
predmeta ugovora
osnova ugovora
forme (kod formalnih ugovora).

Nego stavimo sada po strani ugovore i teoriju koju možete pročitati na WikipediA. Šta su poslovni dogovori koji su česta pojava u biznisu i šta je realnost? Pregovaranjem obe strane “ispituju teren“, traže svoj najbolji interes. Kada se dogovore poslovni ljudi kažu “Dogovoreno“, “Imate moju reč“ ili slično. Međutim, da li je potpuno sigurno da je postignut dogovor i da će biti baš sve kako je i dogovoreno? Ništa nije 100% sigurno, uvek treba imati plan B.

Čast, obraz, poštenje, reč, sve su ovo pojmovi koje bi svaki biznismen uvrstio u opis svoje poslovnosti i načina sklapanja poslova. Mnogi su se ljudi iz sveta biznisa opekli zbog “moralnih načela“, zato odavno već pribegavaju ugovaranju (sklapanju ugovora). Računajući uvek da ih štiti pored moralnih načela i dobrih poslovnih običaja – nadležni SUD. Mada iskreno rečeno, nekad i on zakaže. Pa šta onda činiti, kako se osigurati? Nikako! Čuli smo za “rizik stvara kapital“, tako da nikada nije “sigurno“.

Direktora u Srbiji ima raznih, baš kao i u svetu. Neki su široke ruke, a neki “zatežu“ kod plaćanja. Jedno je sigurno, teško je svima ugoditi!

Srećko Šojić legenda, trudi se da bude strog ali “pravedan“ i da sve bude u skladu sa propisi :