Konferencija Novi Lideri u Kragujevcu
Da li ste spremni za novi ugao?
Ove godine, konferencija Novi Lideri će napraviti preokret u tome kako ljudi gledaju na uspeh!
Šta sve treba da uradim da bih ostvario svoj cilj? Koja znanja i veštine su mi potrebne? Kako će mojkarijerni put izgledati? Kakvi ljudi će mi biti potrebni uz mene? Odgovor na ova i mnoga druga pitanja ćemo dati na ovoj konferenciji.
Sagledaćemo uspeh iz svakog ugla – od priča o uspesima i neuspesima sjajnih ljudi iz biznisa i kulture, preko radionica sa firmama do učenja veština koje će vam omogućiti da i ti ostvariš svoje ciljeve. Ono što je zajedničko za sve najuspešnije ljude jesu veštine koje oni poseduju. Bilo da si pekar, doktor ili menadžer, komunikacione veštine i veština prihvatanja i davanja feedback su samo neke od onih koje će ubrzati tvoj karijerni put.
Na konferenciji Novi Lideri u Kragujevcu, čućeš priče lidera iz svog okruženja. Imaćeš priliku da čuješ priče Marije Đukić i Dušana Petrovića.
Sve je krenulo kada je Marija Đukić svoje studentske dane odlučila da upotpuni i drugim, interesantnijim aktivnostima. Kroz svoje angažovanje uspela je da utiče na razvoj brojnih mladih ljudi a preneće i na vas deo svog iskustva. Marija je diplomirala na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, alumni je naše organizacije i inspirisaće vas da slabosti i snage iskoristite na najbolji način.
Dušan Petrović jedan je od najuspešnijih modnih fotografa na ovim prostorima. Do sada je proputovao gotovo ceo svet i svojim video snimcima svakodnevno inspiriše mlade i hrabro poručuje: SVE MOŽE. Svojim primerom podstaćiće vas da odmah krenete u akciju i osigurate ostvarenje svojih ciljeva.
Uz to ćeš moći i da učestvuješ na radionicama firmi Mia Consulting, Concept International i Balance Consulting, gde ćeš steći veštine neophodne za poslovni svet.
„Novi Lideri“ je projekat koji studentska organizacija AIESEC realizuje od 2006. godine. Okuplja više od 500 učesnika, mladih iz cele zemlje, sa ciljem da ih motiviše da budu agenti pozitivnih promena u svom okruženju. Ove godine se konferencija održava u 8 gradova – Kragujevcu, Novom Pazaru, Kruševcu, Nišu, Leskovcu, Subotici, Novom Sadu i Beogradu.
Prijavi se za konferenciju i pogledajte stvari iz drugačijeg ugla!
Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji
Zbog predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, a koji je ušao u skupštinsku proceduru, članovi Inženjerske komore Srbije su najavili protestna okupljanja od 6. aprila 2019. godine. Izvrsni menadžer Marketing Koncept grupe, Stefan Svičević Koncept, je za 6. april najavio posetu Temišvaru u Rumuniji gde će imati priliku da vidi stare građevine, njihove sređene fasade i sazna kako su uspeli da sačuvaju prvobitan oblik, ali odlazak je otkazan iz ličnih razloga što nam je i sam potvrdio tog dana na skupu Udruženja građana ispred Hotela Kragujevac. Njegov komentar na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, najbolje je da se prvo čuje reč profesije.
Novim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je u četvrtak 28. marta 2019.godine usvojen na Vladi RS i koji je ušao u skupštinsku proceduru, kao i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji iz novembra 2018.godine, iznova se degradira inženjerska struka u Srbiji i vrši podržavljenje Inženjerske komore Srbije.
Tekst predloga zakona, objavljen je na linku Skupštine RS: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2019/1399-19.pdf
Zbog ovog Predloga zakona, kao i drugih, po struku nepovoljnih, odredbi sadržanih u izmeni Zakona iz novembra 2018. godine, kao i predlozima sadržanim u nacrtu pravilnika o izdavanju licenci koje je pripremilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, inženjerska struka izražava oštar protest protiv daljeg sistematskog uništavanja i degradacije struke i domaće privrede. Ne tako davno, srpske građevinske firme su gradile fabrike, mostove, autoputeve, kao i druge kapitalne objekte u Evropi, Aziji i širom sveta.
Danas, naši inženjeri odlaze iz Srbije na rad u Nemačku, Austriju, Ameriku, Rusiju, dok u Srbiji najveće poslove na izgradnji autoputeva, železnice i infrastrukture dobijaju strane kompanije iz Kine, Azerbejdžana, Turske, Španije, Francuske. Kao podizvođači se javljaju preduzeća bez odgovarajućih kapaciteta i bez stručnih referenci, a tek kao podizvođači podizvođača javljaju se nekadašnji domaći giganti – Planum, Mostogradnja, Putevi Užice, Energoprojekt.
O sudbini inženjera, o najvrednijim investicijama i najsloženijim infrastrukturnim projektima u Srbiji, odlučuje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje u rukovodstvu Sektora za građevinske poslove, sprovođenje objedinjene procedure i ozakonjenje nema nikoga iz redova inženjerske struke – niti jednog građevinskog inženjera, niti arhitektu.
Nove licence koje sada izdaje Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture mogu da dobiju i stranci – Kinezi, Azerbejdžanci, Italijani i mnogi drugi. To znači, da naši mladi inženjeri moraju da odlaze u inostranstvo i rade u Africi i Sibiru, jer za njih ovde neće biti normalnog posla, odnosno posla u struci, a koji je i dovoljno plaćen da se od njega može dostojanstveno živeti.
Posle samo četiri meseca od poslednje izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kada su oduzeta ovlašćenja Inženjerskoj komori Srbije, sada se predloženim izmenama Komora podržavljuje tako što će, osim većine u Nadzornom odboru Komore, u Upravnom odboru Komore koji po novom predlogu
Zakona broji 12 članova biti 6 predstavnika ministarstva, koji ne moraju biti inženjeri, 2 već mogu biti iz bilo koje struke i bilo kog stepena stručne spreme. Ako se ovaj zakon bude usvojio u Skupštini Srbije, predsednik i potpredsednik Upravnog odbora Komore, biraće se, umesto iz redova predstavnika članova Komore, iz reda predstavnika ministarstva, pri čemu ti članovi i ne moraju biti inženjerske struke – odnosno ljudi bez inženjerskog zvanja i bez inženjerskog znanja. Nijedna inženjerska komora u Evropi i svetu nema takvo rukovodstvo. Nijedna strukovna organizacija u Srbiji nema takvo rešenje – rukovodstvo koje struka nije birala – ni advokati, ni lekari, ni stomatolozi ni medicinske sestre. Mi smo jedinstveni slučaj ne samo u Evropi već i svetu.
Neprihvatljivo je i ukidanje matične sekcije urbanista, jer urbanizam sam po sebi prestavlja okosnicu i preduslov razvoja svega onoga što čini prostor, a samim tim i državu. Ovako, urbanisti utopljeni u sekciju arhitekata, tako reći ”nevidljivi”, neće biti u mogućnosti da se dovoljno glasno čuju i daju svoja stručna mišljenja, što je nažalost možda i bio cilj ovog zakona. Urbanisti su uvek bili spona između stanovništva i politike, između traženog i mogućeg, a sada sve to gubi na značaju, nipodaštava se ova veoma bitna karika u arhitekturi i poništava se sve ono što je Inženjerska komora Srbije znala da prepozna u prethodnom periodu.
Zbog neprihvatljivo lošeg odnosa Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Vlade i Skupštine RS prema struci, donošenja zakona bez konsultacija sa strukom i inženjerskim organizacijama, brojni inženjeri iz Srbije – članovi Inženjerske komore Srbije, najavili su protestna okupljanja počev od subote, 6. aprila 2019.godine, pa sve do ispunjenja zahteva za hitno povlačenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji se nalazi u skupštinskoj proceduri, a u delu koji se odnosi na Inženjersku komoru Srbije, kao i preispitivanje odredbi Zakona o izmenama i dopunama.
Zakona o planiranju i izgradnji iz novembra 2018.godine, nepovoljnih i neprihvatljivih za inženjersku struku.
Rekordno interesovanje za Lovefest 2019
Ulaznice u prodaji još 36 sati
Samo nekoliko dana posle nesvakidašnje objave line up-a, koja je trajala punih 10 sati, limitirana serija trodnevnih ulaznica za trinaesto izdanje Lovefesta prodaje se neverovatnom brzinom. Ulaznice po specijalnoj ceni od 28 evra gotovo da su u potpunosti rasprodate iako će prodaja trajati do 3. aprila u ponoć.
Prema rečima organizatora, oni koji žele da uštede više od 70% i na vreme kupe kartu za Lovefest 2019, to mogu učiniti još samo u narednih 36 sati i to putem sajta www.lovefest.rs ili u svim poslovnicama Tickets.rs (bivši Eventim) i Gigstixa.
“Izgleda da se naš ovogodišnji slogan “Po tvom ukusu” odnosi na mnoge ne samo u Srbiji već i celom regionu, jer je interesovanje za ovogodišnji Lovefest rekordno. Iznenađenja tek slede i već znamo da će ovo biti Festival koji će svi posetioci dugo pamtiti”, poručuju iz organizacije.
Najtraženija svetska imena od 1. do 3. avgusta u Vrnjačkoj Banji
Među svetskim imenima koja će ove godine od 1. do 3. avgusta nastupiti na Lovefestu nalaze se svi, od tehno legendi sa više od 30 godina karijere, do novih i trenutno najtraženijih imena na svetskoj elektro sceni. Tako će prvi dan festivala, na čuvenom Fire Stage-u, otvoriti legenda nemačke tehno scene Richie Hawtin, koga ne treba posebno predstavljati. Zajedno sa njim 1. avgusta nastupiće i Enrico Sanguliano i Rodhad, a posle četiri godine na Lovefest ponovo stiže holandska zvezda Joris Voorn.
Petak na Lovefestu donosi neka od najduže očekivanih imena u Srbiji, Jamie Jones-a i trenutno najtraženiji dvojac na svetu The Martinez Brothers. Iste večeri nastupiće i Guy Gerber, a u Vrnjačku Banju po drugi put dolazi i Nick Curly. Poslednja noć festivala na Fire Stage-u može slobodno da se nazove svečanom ceremonijom zatvaranja, jer će zvezde večeri biti Marco Carola i Joseph Capriati, a njima će se pridružiti trojac ItaloJohnson i rezident čuvenog kluba “Amnesia” sa Ibice Tini Gessler.
Direktna Banka obeležava Evropsku nedelju novca nizom edukativnih seminara
Povodom Evropske nedelje novca koja traje od 25. do 29. marta, Direktna Banka je organizovala edukativne seminare „Direktno do posla – saznajte kako“ za studente Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, kao i đake srednje Ekonomske škole u istom gradu.
Učenici su imali priliku da saznaju sve na temu štednje, ulaganja i odgovornog upravljanja novcem, kao i kako da nakon školovanja unovče svoje znanje. Zaposleni Direktne Banke uputili su ih u tehnike pisanja radne biografije i pokazali najbolje primere iz prakse, pozivajući sve zainteresovane da isprobaju novostečene veštine i prijave se za plaćenu stručnu praksu u okviru Sektora upravljanja ljudskim resursima ove Banke.
„Učešćem u obeležavanju Evropske nedelje novca, Direktna Banka nastoji da mladima približi koncept upravljanja budžetom i skrene pažnju na značaj odgovornog raspolaganja finansijama. Osim edukacije na temu uštede novca, cilj predavanja je da mladima predočimo i kako da uštede vreme prilikom traženja posla, i to kako praktičnim savetima tako i prilikom da budu na plaćenoj praksi u Direktnoj Banci“ – istakla je Ana Timčić, Specijalista za upravljanje radno-pravnim odnosima u Sektoru upravljanja ljudskim resursima u Direktnoj Banci.
Ona je još dodala da je tokom leta 2018. godine stručnu praksu u Direktnoj Banci obavilo sedam studenata Univerziteta u Kragujevcu od kojih je troje zasnovalo radni odnos. Direktna Banka, kao moderna, domaća i univerzalna finansijka institucija, nastaviće da ulaže u edukaciju i pruža priliku za zapošljavanje mladim budućim visokoobrazovanim kadrovima.
Naredni seminar zakazan je za učenike Prve tehničke škole u Kragujevcu već tokom prve polovine aprila.
Ljubomir Mladenović Ljuba dobio nagradu top maser Evrope
Danas se nalazimo sepecijalno na Kirpu gde pričamo sa Ljubomirom Mladenovićem jedim od najboljih profesionalnih masera u Evropi. Upravo posle uručenja nagrade pričamo sa našim sugrađaninom Ljubom jednim od najuspešhih Kragujevčana u Evropi…
1. Kažite nam nešto više o sebi, vašem raznolikom životnom putu do poziva top masera u Evropi?
Rođen sam u prosečnoj srpskoj radničkoj porodici, kao i većina nas iz stare SFRJ; od oca Vladimira i majke Kosare. Otac sam dve prelepe i prepametne devojčice, Nikoline i Milene. Životni put je išao preko osnovne i srednje škole, zatim škole za rezervne oficire pri pešadiji u Bileci, raznih ratišta, rada u obezbeđenju kako privatnih tako i važnih licnosti iz naše zemlje, zatim radu u specijalnim jedinicama vojne bezbednosti. Nakon odrađenog terena 2000. godine u kopnenoj zoni B, odlučujem da napustim vojni poziv i ostatak života posvetim nečem lepom. Na predlog mog druga, a kasnije i kolege, Raše Kenjića, završavam školu za masažu 2002. godine otvaram svoj prvi salon na Zlatiboru, a kasnije i u Kragujevcu. Imao sam sreću da je u to vreme u mom salonu radio svoje tretmane gospodin Igor Mićunović, doktor kineske tradicionalne medicine, koji je ujedno predsednik i osnivač crnogorske asocijacije za kinesku tradicionalnu medicinu.
Zahvaljujući njegovom nesebičnom zalaganju naučio sam akupresuru i refleksoterapiju, i ovom prilikom mu se javno zahvaljujem na svemu. Nakon 10 godina rada i sticanja znanja i iskustva u svom salonu a i sportskim klubovima (OK “RADNICKI”, RK “RADNICKI”,FK “TUTIN”) odlučujem da svoje znanje proverim medju najboljima i odlučujem da odem za Nemačku, što i činim 2013. godine. Od prvog dana , i ako nisam znao nemački jezik, radim u svojoj struci, zahvaljujući nesebičnoj pomoći mog druga gospodina NERMINA MUJANOVIĆA, koji je svojim vezama u svetu biznisa našao mesto u jednom elitnom spa centru. U međuvremenu svako slobodno vreme sam koristio za učenje nemackog jezika i svoje stručno usavršavanje na raznim seminarima širom Evrope.
2. Zbog posla ste jako traženi, ali i ličnog odmora putujete svuda po svetu, gde najviše volite da radite, a gde provodite najviše slobodno vreme?
Najviše volim da radim na moru, a slobodno vreme posvećujem ćerkama i šetnji u prirodi.
3. Kakvo je danas stanje u salonima masaže u svetu, a kako u Srbiji, ako možete da uporedite, i preporučite?
Stanje u salonima za masažu u svetu je mnogo bolje, da ne kažem drastično bolje nego kod nas u Srbiji, na žalost. Razlog tome je bolji životni standard i mogućnost izbora u životu i radu. Ali bih kod nas izdvojio SPA centar MORADO u Kragujevcu TC Abrašević, koji ima profesionalni tim ljudi i rade moderne metode.
4. Šta je Vaš životni moto i koju knjigu bi preporučili našim čitaocima?
“Nije sramota pasti u životu, već posle pada ne ustati i krenuti dalje u pobede, jer za mene se poraz ne priznaje “. A omiljena knjiga mi je “ALHEMIČAR” od Paula Koelja.
5. U razgovoru volite da kažete da je Kragujevac u Vašem srcu, šta za vas danas Kragujevac znači?
Tačno tako. KRAGUJEVAC je za mene znači isto što i pre, oaza dobrih ljudi koje, na žalost, sačica korova danas pokušava da iskvari.
6. Kako se osećate povodom nagrade koju ste upravo dobili za najboljeg masera Evrope za 2019. godinu?
Iskren da budem nisam ga očekivao, ali eto došlo je. Ovo priznanje za mene jedno prelepo iznenađenje i velika obaveza da i dalje usavršavam sebe, kao i da stalno poboljšavam kvalitet svog rada i svojih tretmana.
7. Gde vidite sebe za 5 godina?
Sebe za 5 godina vidim u svom spa centru sa jednim vrhunskim timom stručnjaka iz oblasti zdravlja, koji će moći da svojim klijentima priušte sve neophodne tretmane za bolji i uspešniji život.
Intervju za portal KG.biz vodio:
Autor : Urednik Aleksandra Bodić
Koncept Stefan: Koncept izvrsnog menadžmenta
Sa nama je Stefan Svičević, kragujevčanin poznatiji po pseudonimu Stefan Koncept od 2017. i međunarodni. Počinjemo sa njegovom izjavom:
”Vreme nam je zajedničko, život i dela su jedinstvena”. U nastavku pročitajte intervju, jer kako kaže prava je sreća što ima za to priliku s’obzirom da je skorije preživeo pad cigle sa fasade jedne od starih kraugjevačkih zgrada u centru.
Biografije ljudi su nešto što me interesuje dok su moju pisali novinari i pisci za sada uglavnom na mreži. Porodičan sam čovek koji je 2017. godine postao roditelj ćerke Sofije i tada se moj život promenio za 180 stepeni u pozitivnom smislu, posebno kada znate da najvrednije u životu je sam život koji je dar od Boga. Optimista sam po prirodi što me u poslu vrlo često opisuje kao čoveka vizionara, stratega više nego operativca iako sam preduzetnik i izvršni menadžer, radnik koji se profesionalno bavi poslovanjem i ostalim upravljanjem. Stefan Koncept mi je pseudonim koji sam dobio i on se ukorenio ne samo na lokalu već i globalno.
Kada ste shvatili da želite da postanete menadžer, i da li je bilo teško istrajati u toj odluci?
Menadžer je reč franscuskog porekla i izvedena je od glagola upravljati. Upravljati pre svega sobom i svojim delovanjem je nešto vrlo značajno za karijeru. Sećam se da je bila još 2009. godine debata na temu da li se menažer rađa ili postaje odnosno da li možemo posmatrati tu profesiju kao umetnost ili nauku. Mislim da čovek u sebi treba da prepozna ono za šta je rođen, ali i dosta da radi na sebi kako bi bio profesionalac u poslu koji odabere. Smatram da je teorija važna za profesiju i zato sam završio visoke studije Međunarodnog menadžmenta na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, ali mi je neformalno obrazovanje, praktičan rad i podrška porodice najviše doprinela onome što sam danas. Imao sam i životnu priliku da prođem daljinske studije u mestu Milton Kins, Otvoreni Univerzitet, u Velikoj Britaniji kao marketing specijalista i to zhvaljujući Google kompaniji. Celoživotno učenje je neophodno kako bismo održali sebe same na putu uspeha, ali i rad koji je stvorio čoveka. Kako kažu u drevnoj kineskoj civilizaciji, ako ne radiš izgubićeš veštinu. Tako da radim i stvaram nove koncepte.
Kako je izgledao početak Vaše karijere?
Karijeru sam započeo još u prvim godinama studija u tadašnjoj kompaniji Strateški Marketing kao anketar istraživač (današnja IPSOS) da bih kasnije 2011. osnovao grupaciju Marketing Koncept i praktično radio u različitim oblastima: finansijama, osiguranju, marketingu i novinarstvu kroz digitalne medije. Pored međunarodnih brendova za koje sam radio, delovao sam lokalno i ostvario saradnju sa brojnim firmama.
Recite nam više o udruženjima koja ste osnovali u Kragujevcu, kao što su Udruženje mladih menadžera, Klub Uspešnih Menadžera, i Udruženje za društveni razvoj mladih INTERAKTIV.
Udruženje mladih menadžera sam osnovao još 2009. godine sa kolegama i prijateljima. Imalo je za osnovni cilj širenje preduzetnišva, ali i rad na različitim projektima iz struke, prakse. Nakon više od 2 godine na mestu predsednika Udruženja, odlučio sam se za preduzetnišvo i 2012. godine kreirao poslovni klub KUM – klub uspešnih menadžera kao i sa tadašnjim koordinatorom kancelarije za mlade Udruženje za društveni razvoj mladih kako bih delovao u neprofitnom sektoru i dao svoj doprinos društvu i društvenoj zajednici kroz projekte. I danas su to uspešne organizacije sa portfoliom delovanja, samostalne u svom radu, ne kao međunarodne ali zasigurno važne u Šumadijskom regionu.
Osnovali ste Kancelariju za mlade u Kragujevcu i doprineli velikom broju humanitarnih akcija, pa šta mislite kako je to uticalo na mlade i da li je uspelo da donese promene u našem društvu?
Rekao bih pre da sam prisutan u radu Kancelarije za mlade od osnivanja koja je inače deo gradske uprave i pruža institucionalnu podršku mladima na lokalu. Međutim, sada već istorijski važan je nastanak kancelarije koji se vezuje za 2010. godinu i projekt menadžera-koordinatora Branka Ratkovića koji je značajno doprineo da se u Kragujevcu osnaži takvo mesto. Inače, to je bio deo nacionalne strategije i projekat, tako da se sećam da sam kao aktivista lokalne i karijerni savetnik kancelarije predstavljao rad i prisustvovao skupovima u Beogradu boreći se za programske akcije, projekte i nova delovanja koja će imati pozitivan uticaj na društvenu zajednicu.
Koji biste savet dali mladima, kako da istraju u svojim ambicijama i postanu uspešni u današnje vreme?
Misli globalno deluj lokalno je stara jezička kovanica, a nešto od mene bi bilo da veruju u sebe, svoje potencijale i da rade praktično na svojim idejama. Da li će uvek biti lako – neće, ali čoveka upravo život uči da je važan balans kako na privatnom tako i karijernom planu. Biti jedinsTVEN je upravo to što nas razlikuje i bolje da Vas ne vole po onome što jeste nego da Vas vole po onome što niste. Osluškivati sebe iznutra i spoznati taj put je jezgro uspeha. Rad na sebi je jedan neprekidan proces.
Vrlo je značajan i Vaš rad na globalnom projektu lokalnih vodiča Google kompanije, pa nam recite nesto više o tome.
Lokalni vodiči su Google program koji vas nagrađuje kada delite svoj svet na Google mapama. Nastao kao spoj digitalnih mapa i turizma razvija se tako da stvara globalni uticaj od opšte društvenog značaja. U smislu snage brenda pomenuta kompanija je u top 3 na Svetu. Krenuo sam najpre kao korisnik sa Kipra 2016. da bih danas bio sertifikovani Google vodič i marketing specijalista, insajder komapnije na 8 nivou i svim digitalnim ordenjem na tom projektu uključujući i osmokraku zvezdu koja simbolizuje duple strane Sveta. U tom projektu je važan doprinos koji dajete i način na koji pomažete drugima.
S’ obzirom na to da se već dugo bavite web marketingom, recite nam šta Vas je inspirisalo da osnujete sajt Concept.International i koji je njegov glavni doprinos?
Internet revolucija je promenila mnogo toga u savremenom društvu, pa samim tim i marketing kao relativno mladu naučnu disciplinu u odnosu na druge je dostigla svoj pun razvoj globalno, dok je u Srbiji u povoju. Prvi priručnik za uspešno online prisustvo koji sam tada napisao podstakao me je da izdam i prvu elektronsku knjigu pod nazivom Inovacije u Biznisu koja je zbog online izdanja, tematike dostigla na desetine hiljada čitanja. Međunarodni koncept platforma je nastala kao težnja da se pored izučavanja neuromarketinga i globalnog prisustva u internet okruženju brendovi povezuju upravo na adersi ovog premijum domena (Concept.International) na kome blog koristi takve izvore i dela. Prihvaćen je i poddomen koncept za različite tematike u okviru koga sam kao osnivač dobio i online prisustvo na stefan.concept.international
Za kraj, otkrijte nam na čemu trenutno radite, i da li je u pripremi neki novi projekat.
Radim na neuromarketing istraživačkom projektu kao i digitalnom brend marketingu. U planu mi je mnogo toga, a najviše primena Marketing Koncepta u regionu za sada uz razvoj platforme Međunarodni koncept.
PRESS Koncept: Sajam obrazovanja i zapošljavanja
Tradicionalni 12 po redu “ Sajam obrazovanja i zapošljavanja”koji Šumadija sajam organizuje u saradnji sa Nacionalnom službom zapošljavanja i školskom upravom, a pod pokroviteljstvom grada Kragujevca, održaće se na Šumadija sajmu 28 i 29 marta.
Na PRES KONFERENCIJU, koja će se održati u UTORAK 26. Marta 2019. Godine u prostorijama Medija centra na Šumadija sajmu od 12.00 časova, doćiće na inovativan način Stefan Svičević Koncept izvrsni menadžer istoimene grupacije.
Preko 100 izlagača predstaviće se na pomenutom sajmu.
U delu sajma koji obuhvata obrazovanje biće predstavljeni obrazovni potencijali čitave Republike – državni i privatni fakulteti, akademije, univerziteti , srednje i osnovne škole,kao i druge institucije koje se bave obrazovanjem.
Na ovom Sajmu posetioci će moći da se informišu o različitim mogućnostima obrazovnih profila, upoznaju sa prijemnim ispitima, podacima o prolaznosti na upisu, savetima drugih studenata, stipendijama , školarinama kao i mnogim drugim korisnim informacijama vezanim za obrazovanje i potencijalno zapošljavanje nakon završenog školovanja.
Nacionalna služba, brojni poslodavci i agencije koje se bave zapošljavanjem i posredovanjem u zapošljavanju predstaviće slobodna radna mesta, dok će svi zainteresovani kandidti moći na licu mesta da predaju svoje radne biografije. Od privremenih do stalnih radnih mesta, kao i sezonskih poslova.
Bogat prateći program Sajma, smenjivaće se tri dana Program sadrži niz tema, od promocija fakulteta , Dualnog obrazovanja…
Radno vreme sajma je oba dana od 10.00 do 17.00 časova.
Za rat pitajte decu
Povodom 20. godišnjice od NATO bombardovanja Centar za izgradnju mira Kragujevac u saradnji sa Prvom kragujevačkom gimnazijom organizuje panel razgovor: “Za rat pitajte decu”.
Svoja sećanja na bombardovanje izneće oni koji su bili deca pre 20 godina. Događaj se organizuje u Spomen učionici Prve kragujevačke gimnazije u utorak, 26. marta, u 19 sati.
KONCEPT AKTIVNOSTI NA SEJŠELIMA
Sejšeli su svojom infrastrukturom ali i prirodnim atrakcijama prilagođeni putnicima. Iako je ova destinacija skupa, kvalitet usluga je na visokom nivou. Ukoliko svoj boravak na ostrvima ne želite da svedete na šetnju od hotela do plaže i obrnuto, pred vama je mnoštvo aktivnosti koje mogu biti naporne, ali uvek i svuda zabavne.
Sejšeli su okruženi vodom ali to ne znači da su samo vodeni sportovi rezervisani za posetioce. Postoje raznovrsni načini za uživanje u arhipelagu. Sami možete odabrati između adrenalinskih užurbanih aktivnosti, možete posmatrati atrakcije, istražiti helikopterom brojne prirodne pejzaže … Izbor je na vama.
RONJENJE NA SEJŠELIMA
Ronjenje je na Sejšelima zapanjujuća avantura. Na grebenima koji okružuju mnoga ostrva živi više od 300 vrsta riba i više od 100 vrsta korala. Dovoljno je reći da se radi o ronjenju Valhalla, sa vidljivošću koja prelazi 30 m, a temperatura vode doseže 28ºC.
Škole ronjenja su na ostrvima Mahe, La Digue i služe kako onima koji rone po prvi put tako i iskusnim roniocima. Čarter operateri isplovljavaju do najboljih ronilačkih lokacija, desetine njih je neposredno uz obalu ostrva Mahe. Iskusnim roniocima neće biti potrebe da se priča o padini Desroches Drop- krečnjačko-koralskoj visoravni ukrašenoj pećinama i kanjonima. Podvodna scenografija je izvandredna od mesta Alphonse. El Ninjo efekat se osetio na Sejšelima, izbelio je neke tvrde korale, ali meki korali su već porasli, posebno oko unutrašnjih ostrvskih grebena.
PECANJE NA SEJŠELIMA
Glavna tačka na kojoj su ogromna jata riba je sama ivica Seychelles Bank. Najbliža ostrva su Bird i Denis, ali čarteri takođe isplovljavaju iz Mahea. Na ovom mestu najveći ulovi bili su džinovske tune, veliki marlin, ribe jedrilice… Najbolji uslovi za ulov su između novembra i aprila.
GOLF
Turistima koji uživaju u golfu dostupni su brojni kursevi. Nekadašnja plantaža kokosa danas je dobila ulogu jednog od najposećenijih i najpopularnijih mesta za igranje golfa – Golf klub Sejšeli na Maheu. Na Praslinu je takođe spektakularan golf teren u okviru Lemuria resorta, otvoren 2000. godine. Dizajnirali su ga Rodney Wright i Marc Farry, a graniči se sa Kerlan Cove plažom. Prvih 12 golf rupa obrubljeno je palmama, nakon čega se staza proteže u gusto pošumljene padine strmog brda.
ŠETNJA I PLANINARENJE
Planinari će biti u „svom elementu“ na ostrvima Mahe, La Digue i Praslin, gde brojni, dobro označeni putevi vode u unutrašnjost ostrva. Tročasovna šetnja između Anse Royale i Anse a la Mouche, koja se proteže preko južnih brda Mahea, sa opcijom zaobilaznice do male doline sa palmama, jedna je od najpopularnijih.
Dostupni su i brojni obilasci sa vodičima koji diskutuju o flori, fauni i lokalnim jelima ostrva, pružajući uvid u skrivene delicije arhipelaga. Topografija ostrva pogodna je za penjanje po stenama, ali će penjači morati doneti vlastitu opremu. Na Praslinu su najzanimljiviji usponi iza Anse Lacio i kod Pointe Ste Marie. Na La Digue postoje impresivne stene, kao i na Anse Source D’Argent, a litice na Point Jacquesu su strašne.
SHOPPING NA SEJŠELIMA
Dakle, došli ste izdaleka i ne želite da se vratite kući bez suvenira ili poklona za najdraže… Najbolje mesto za šoping na Sejšelima je glavni grad arhipelaga-Viktoria. U gradu se nalazi tržni centar Sir Selwyn Clarke.
HELIKOPTERSKA TURA
Šta kažete na mogućnost panoramskog pregleda ostrva?
Postoje mnogobrojni izletnički paketi helikopterskih tura po najpristupačnijim cenama. Od standardnih izleta do luksuznih ekskurzija, svaki cent koji potrošite na ove izlete svakako je vredan uloženog novca.
PADOBRANSTVO
Na Sejšelima itekako dostupno i definitivno među vrhunskim adrenalinskim aktivnostima. Zamislite da se krećete prema plaži Mahe, na 14000 stopa iznad nivoa mora, brzinom od 120 km/h. Kakav je osećaj? Zastrašujuć ili uzbudljiv? Ukoliko imate srčanih problema savet je da se držite dalje od padobrana. Međutim, za one koji traže uzbuđenje i avanturu, ovo je nezaobilazna
aktivnost. Padobranstvo u tandemu je dostupno i najprikladnije za one koji prvi put skaču. Tandem skakanje sa padobranom se zapravo sastoji od skakanja sa padobranom dok je skakač sigurno vezan za kvalifikovanog instruktora. Potonji je sigurniji nego da sam roni, a pruža se mogućnost uživanja u aktivnosti mnogo više. Samo pustite instruktora da razmišlja i radi dok uživate u letu!
Velika većina nas je imala želju da leti i ukoliko bi se ukazala prilika, malo ko bi je i propustio. Padobranstvo nije letenje, ali bi trebalo da pruži pregled sličnog iskustva. Slobodni pad će trajati 1 minut putujući brzinom od 200 km/h tokom koje ćete moći da obavljate sve vrste gimnastičkih trikova i da se zabavljate. Zamislite ovaj slobodni pad prema nestvarnom pejzažu bluza i zelenila,
čiji su okean i bujna vegetacija ostrva. Nakon slobodnog pada, padobran će biti pokrenut od strane instruktora i čeka vas petominutna vožnja oko ostrva.
JAHANJE KONJA
Tirkizne konjske staze su atrakcija koja posetiocima omogućava da na leđima konja istraže arhipelag. Staze vode od bujne tropske kišne šume i protežu se do najlepših plaža, otvarajući savršenu scenografiju za romantične mladence, istraživače ili dragocena porodična okupljanja. Turistički programi sastoje se od jednosatne i dvosatne vožnje. Početnike će nadgledati visoko obučeno osoblje, dok će iskusniji moći da u ovoj atrakciji uživaju sami. Deca mlađa od 15 godina imaju vodiča bez obzira na nivo stručnosti ili iskustvo. Jednosatna vožnja vodi iz tropske šume stazama ispunjenim mirisima cimeta i cveta ylang ylanga sve do plaže Barbarons gde uvek postoji šansa da se uoče ribe koje plivaju na rubu vode. Dvosatna vožnja je spektakularna. Kretanje započinje kroz tropsku kišnu šumu, uz plažu Barbarons i nastavlja se dalje povezujući se sa plažom Grand Anse kroz lagunu sa zelenim i vodenim bojama, i ogromnim granitnim stenama. Grand Anse je duga plaža sa prekrasnim pogledom na more i planine. Ovo je tehnička vožnja, strogo dostupna samo za srednje, jake i napredne jahače.
Put na Sejšele nikad nije potpun bez posete prirodnom rezervatu Vallee de Mai. Ovaj park je proglašen svetskom baštinom pod zaštitom UNESCO-a. Neobično lepa flora i fauna rezervata privlači hiljade posetilaca, jer je Vallee de Mai jedino mesto na svetu gde ćete pronaći palmu Coco de Mer. Ova palma proizvodi najveći orah na svetu, dvojni ili morski kokos. U rezervatu se takođe nalaze brojne retke ptice kao što su sejšelski bulbul, voćni golub i crni papagaj. Ostrvo Aldabra u spoljašnjem krugu arhipelaga se takođe našlo na UNESCO-voj listi, velika populacija kornjača učinila je ovo područje glavnom turističkom atrakcijom. Putnici koji su pak više zainteresovani za zatvorene atrakcije treba da posete Seychelles Natural History Museum i National Museum of History.
Za više o putovanju na Sejšele posetite najkompletniji vodič ikada.
Miroslav Milojevic o karijeri u kompaniji Renault
Kažite nesto više o sebi i Vašoj karijeri u Renou?
Zovem se Miroslav Milojević, imam 28 godina i dolazim iz Smederevske Palanke, gde sam i završio srednju mašinsku školu GOŠA, kao đak generacije. Završio sam osnovne i master studije na Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu 2014. godine. U Rumuniju sam došao 2015. godine, i trenutno živim i radim u Bukureštu u grupaciji Renault-Nissan u jednom od najvećiih inženjerskih centara u Evropi, gde radi okvirno 4.500 inženjera zajedno sa saradnicima. U slobodno vreme bavim se sportskim aktivnostima kao što su teretana, trčanje, plivanje i vožnja biciklom. Volim da stičem nova iskustva i saznanja, upoznajem nove ljude i obožavam da putujem.
Svoju karijeru u Renault-u sam počeo kao razvojni inženjer konstruktor u timu za razvoj elemenata za prenos snage, a sada sam na poziciji Lider Inženjeringa u istom timu. Radim kao koordinator razvoja velikog broja projekata za brendove Renault, Dacia, Nissan, Mitsubishi, Mercedes i Lada. Pored toga sam mentor novim inženjerima u mom timu i zadužen sam za njihovu obuku i praćenje razvoja njihoviih veština.
Kažite nam više o kompaniji Renault?
Renault grupacije razvija i proizvodi automobile od 1898. godine. Danas je to internacionalna multi-brend grupacija, koja je u toku 2018. godine prodala oko 3.9 milliona vozila. Grupacija ima 31 proizvodnu platformu, sa preko 180.000 zaposlenih u 36 zemalja širom sveta. Kako bi održala korak sa izazovima moderne tehnologije i inovacijama budućnosti, i odražala konstantnu strategiju u porastu profita kompanije, grupacija Renault ulaže velike napore u internacionalni razvoj svih 5 brendova, Renault, Dacia, Renault Samsung Motors, Lada i Alpina. Od 2016. godine Alijansa sa Nissanom je proširena i sada uključuje i brend Mitshubishi I broji preko pola miliona zaposlenih, i kao zvanična Alijansa Renault-Nissan-MItshubishi prethodne 2 godine, je prva u svetu sa prodatih 10.8 miliona vozila.
U Rumuniji, Renault ima dugu istoriju vezano za saradnju sa Dačijom, koja je zasnovana i pre nego što je francuska grupacija kupila Rumunsku autoindustriju 1999. godine. Daljim razvojem, do sada je uloženo više od 2.4 milijarde evra u zemlji, tako da Rumunija sada predstavlja drugu najvažniju zemlju u grupaciji Renault, posle Francuske naravno. U ovom trenutku, grupacija Renault u Rumuniji ima potpunu kompetentnost kao kompletni automobilski proizvođač sa preko 18.000 zaposlenih, počevši od konceptnog dizajna, inženjerskog razvoja, test centra i proizvodnje sve do logistike, finansija, prodaje i post-prodajnog centra. Lokalni inženjerski centar Renault Technologie Roumanie (RTR), otvoren je 2006. godine, a komercijalni centar Renault Service Romania (RSR) 2007. godine. Od marta 2019. godine otvoren je novi inženjerski centar u Bukureštu sa površinom od 47.000 m2, kao jedna od najmoderniih zgrada današnjice, u kojoj su smesteni svi inženjeri iz razvojnog, komercijalnog i dizajn centra, gde će ukupno radi preko 3400 inženjera. Pored toga u drugom eksternom inženjerskom centru u Bukureštu radi preko 1000 inženjera kao saradnici na projektima. Na 40km od Bukurešta, nalazi se test centar sa modernom i velikom infrastrukturom gde radio ko 800 inženjera, i na 130 km od Bukurešta se nalazi proizvodna platforma, koja svake godine proizvede 350.000 vozila, 930.000 motora i 1.440.000 menjača.
Kakav je život u Rumuniji, i uporedite ga sa životom u Srbiji?
Rumunija je zaista prelepa zemlja, kao i Srbija. Veći deo Karpata se prostire ovde, a takođe imaju i izlaz na more. Uspeli su da sačuvaju sve zamkove kao i ostale turističke atrakcije iz srednjeg veka, a i turizam je generalno na visokom nivou. Mnogi ljudi u Srbiji imaju predrasude o Rumuniji, ali zaista kada sam došao ovde 2015. godine, odmah sam shvatio da je sasvim suprotno. Ovo je zemlja u velikom razvoju industrije, standarda i infrastrukture. Od kako su ušli u Evropsku Uniju, prosek plate se drastično povećao kao i broj investitora koji otvaraju proizvodne pogone u Rumuniji, gde je trenutna nezaposlenost ispod 4%. Što se tiče poredjenja sa Srbijom, 2015. godine nije bilo mnogo velike razlike, ali već danas nakon 4 godine razlika je veća, i mislim da iz godine u godine će biti sve veća. Životni standard je trenutno veći za 50% do duplo, s obzirom da su plate veće, a život jeftiniji, i ima više dostupnih mogunosti, s obzirom na bolju tehnološku razvijenost. Pre nego što sam došao u Bukurešt, živeo sam u Kragujevcu. U početku bilo mi je teško da se priviknem na život u gradu koji ima preko 3 miliona ljudi, oko 20 puta veći grad od Kragujevca, neizmerno veća gužva i buka, i bez harmonije koja krasi Kragujevac. Mada pored toga Bukurešt pruža jako puno mogućnosti za životne aktivnosti, zabavu, karijeru, to je jedan veoma moderan grad i u neverovatnoj je ekspanziji.
Što se tiče mentaliteta, životnih navika, okruženja, mislim da zaista nema skoro nikakve razlike, i kao narodi delimo iste dobre i loše osobine, ovde se osećam skoro kao kod kuće (kad kažem kuća mislim na Srbiji, jer to je za mene jedini dom). Komšije smo, i Rumuni nas zaista poštuju i vole nas Srbe, daleko više nego mi njih, i još nas zovu i braćom, rođacima i prijateljima. To se moglo videti itekako na medjusobnoj fudbalskoj utakmici odigranoj prošle godine.
Gde vidite sebe za 5 godina ?
Trenutno živim u Bukureštu, i fokusiran sam na napredovanje u karijeri u Renaultu. Učim što više, razvijam inženjerske, tehničke i menadžerske veštine, znanje nekoliko stranih jezika, kao i veštine rada sa ljudima iz celog sveta. Sto se tiče privatnog života, za 5 godina vidim sebe sa srećnom porodicom oko sebe, a što se tiče karijere vidim sebe na nekoj menadžerskoj poziciji, bilo da je to u pitanju menadžment projekata ili menadžment ljudi. Najbitnije je ostvariti balans izmedju privatnog i poslovnog života, i to ako jednim životom dopunjavamo i motivišemo drugi. To je ono čemu ja težim.
Da li postoji mogućnost da Renault investira u budućnosti u Srbiji?
Ovo pitanje je jako zanimljivo, ali ja definitivno nemam adekvatan odgovor. Takve odluke i razgovori vezani za strategiju investiranja Renault-a su prisutni na daleko većom nivou. Trenutno Renault investirá dosta u Rusiji, Indiji i Kini. U svakom slučaju, meni bi bilo jako drago ako Renault nekada bude odlučio da investira u Srbiji, jer mi imamo dobru infrastrukturnu povezanost sa Evropom i Azijom.
Dušan Đorđević kragujevački ekonomista i bankar
Danas pričamo sa Dušanom Đorđevićem, ekonomistom i bankarom, sinom čuvenog profesora Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, Moše Đorđevića.
–Kažite nam nešto više o sebi, svom poslu i o svom poslovnom putu.
Rođen sam u Kragujevcu 19. februara 1980. godine. Tu sam završio osnovnu školu „Vuk Stefanović Karadžić“ kao nosilac Vukove diplome. Prvu kragujevačku gimnaziju sam završio 1998. godine, takođe sa odličnim uspehom, a posle sam upisao Ekonomski fakultet u Kragujevcu. Nisam bio loš student, završio sam Međunarodni menadžment, to je tad bilo veoma popularno, trgovina, poslovanje. Mnogo volim jezike, govorim tečno engleski, malo francuski i malo grčki. Bio sam pi-ar AIESEC-a, to je udruženje studenata ekonomskog fakulteta i tu sam kao pi-ar bio zadužen da dovodim studente iz inostranstva, da im nalazim stručnu praksu i da oni budu kod nas neko vreme, da im organizujemo žurke i posle smo mi išli kod njih. Nakon bombardovanja 1999. godine proveo sam dva meseca na ekonomskom fakultetu u Solunu. Tu sam pokušavao da ostanem da studiram, polagao sam i prijemni na jednom univerzitetu, to je britanski koledž, ali je bio jako skup te nisam mogao da ostanem. Imao sam i jednu praksu tamo u firmi vezano za knjigovodstvo, gledao kako se to radi, ali velika prepreka je bio jezik jer grčki nisam znao dobro kao engleski. Njihov ekonomski fakultet nije kao naš, to je zapravo univerzitet podeljen na departmane. Kao što naš univerzitet podeljen na fakultete, oni imaju ekonomski univerzitet koji je podeljen na departman za evropske studije, departman za ekonomiju, finansije, marketing, evropska diplomatija itd. To su sve fakulteti u okviru ekonomskog univerziteta, pa možete da zamislite koliko je to razvijenije u odnosu na nas. Posle sam se vratio ovde i završio fakultet u roku i zaposlio u Kredi banci u kojoj sam radio u deviznom sektoru, to je platni promet sa inostranstvom gde je bilo zaduženo za plaćanje, a to je swift (to je kad naša banka, Kredi banka ima svoje račune u jakim bankama u svetu u Frankfurtu, Drezdenu, Rusiji. Kada neka naša firma treba nekoj stranoj firmi nešto da izveze, a te firme nemaju direktne veze sa našom bankom pošto je naša banka mala, one imaju otvorene račune npr. u Euro akses banci u Moskvi koja je ogromna banka i naša banka ima tamo otvorene račune i sad mi imamo npr. na računu devizna sredstva i mi damo nalog našoj banci da ona skine sa računa devizna sredstva i izvrši plaćanje prema toj firmi. Znači kuca se svift poruka kao specifičan internet koji koriste samo banke, turbo svift se zove i banke samo imaju i onda ona da nalog da joj se skine sa računa, to je svift poruka dvestadvojka, tako se zove ta poruka za plaćanja, ima više vrsta tih poruka za plaćanje). Ja sam se bavio time, to je bio moj posao, ostvarivanje kontakata sa inostranstvom. Posle toga sam radio i u marketingu te banke, to je uključivalo nastupe na sajmovima, izlaganja , kreiranje novih proizvoda i usluga banke itd. Tu sam bio jedno vreme i šef marketinga. Nakon nekog vremena banka je postala slovenačka i zvala se Kreditna banka Maribor i onda prelazim na šalter kredita, ali ostajem bez posla kad su banku prodali Direktnoj banci jer je bilo velikog otpuštanja. Onda sam jedno vreme radio u Uni kredit banci na zameni na šalteru kredita nekoliko meseci. U kompaniji „Milanović“ sam radio ekonomsko-finansijske analize, istraživanje tržišta, analize konkurentnosti, swot analize (koje su snage firme,koje su njene mogućnosti, pretnje, odnos prema konkurenciji..) Sad trenutno obavljam posao saradnika u jednoj italijanskoj kancelariji gde vršim istraživanje tržišta pomoću računara, analizu konkurencije, istraživanje tržišta potencijalnih hotela gde bismo za naše partnere Italijane vršili ugradnju nameštaja vrhunskog kvaliteta.
–Vaš otac Moša bio je čuveni profesor na Ekonomskom fakultetu. Možete li nam reći nešto više o Vašem ocu i Vašoj porodici u kojoj ste odrasli?
Predavao je tri predmeta: Međunarodni marketing, Razvojna politika preduzeća i Marketing u trgovini i uslugama. Važio je za jednog od najkorektnijih i najboljih profesora na ekonomskom fakultetu, bio je prodekan za međunarodnu saradnju i dovodio mnoge značajne stručnjake iz različitih oblasti ekonomije koji su držali predavanja studentima iz oblasti marketinga, strategijskog menadžmenta, razvojne politike preduzeća gde su studenti imali na neki način uvid u praksu stranih firmi, kako one funkcionišu na zapadu, te im je na neki način doveo zapad ovde u Srbiju, pa je naš fakultet išao u korak sa svetom na taj način. Bio je gostujući profesor na više fakulteta u Grčkoj. Poljskoj, Italiji i Engleskoj gde je proveo godinu dana. Jedan je od utemeljivača međunarodnog marketinga. Bio je asistent kod čuvenog profesora Senića gde je naučio sve o marketingu i posle to prenosio dolazećim generacijama. Sam je napisao nekoliko knjiga. Napisao je „Strategije internacionalizacije preduzeća“, „Međunarodno poslovanje preduzeća“ i „Međunarodni marketing“. Majka mi takođe radi na fakultetu kao šef računovodstva. Imam i brata i sestru, brat mi je tržišni inspektor, magistrirao je na ekonomskom fakultetu, sestra je sad u postupku izrade doktorske disertacije iz oblasti makroekonomije i radi kao asistent na fakultetu u Novom Sadu.
–Već duže vreme sarađujete sa Marketing Concept Group i od skoro sa Concept internacional. Kažite nam kakvi su Vaši utisci o saradnji sa kompanijom koja je već osvojila tržište Srbije i regiona, a uveliko osvaja i svetsko putem međunarodne platforme?
Ja sam pre svega veliki prijatelj sa Stefanom Svičevićem koga zovu iz milošte Koncept. Zajedno smo radili mnogo intervjua sa eminentnim stručnjacima iz oblasti ekonomije. Za njegov sajt našli smo firme, sponzore koji su se oglasili na sajtu www.kragujevaconline.rs , a i sam sam pisao šta ima novo u gradu i radio kao saradnik za taj sajt, pisao sam u oblasti ekonomije neke članke.
–Radite kao privredni novinar za portal www.kragujevac.biz. Kažite nam kako je danas biti privredni novinar u Srbiji?
Da, da. Pa, lepo je i nije lako. Napisao sam dva članka. Nije lako jer treba doći do čelnih i značajnih ljudi, da se obave razgovori sa njima. Uspeli smo da napravimo par nekih značajnih intervjua. Treba da se zna dosta o ekonomiji i privredi da bi se moglo postaviti pravo pitanje tim ljudima. Uradili smo neke intervjue sa dekanom ekonomskog fakulteta, sa vlasnikom firme „Ekoterm“, sa jednim od najznačajnijih predstavnika iz oblasti osiguranja Igorom Dobrosavljevićem. Na neki način mi ih i reklamiramo, radimo im pi-ar, da pokažemo javnosti šta je to dobro što oni rade.
– Gde vidite sebe za pet godina?
Nisam o tome nešto mnogo razmišljao, trenutno se sad bavim ovim poslom, ali vidim sebe kao menadžera u nekom uspešnom preduzeću. Više bih voleo da to bude neko strano nego domaće, pošto volim kontakte i saradnju sa inostranstvom i govorim strane jezike i lako ostvarujem kontakt sa ljudima.
Firma Delfin je profesionalni servis za čiscenje i održavanje
Servis Delfin Kragujevac najbolje opisuje i njegov slogan: Mi smo profesionalni servis za čiscenje i održavanje … pa tako i počinjemo današnje predstavljenje firme koja već 16. godina brine da naši tepisi, domovi, firme budu kvalitetno čisti.
Delfin svoje poslovanje podeljeno u više delatnosti pored pranja tepiha to su:
ODRŽAVANJE PROSTORA
Čist radni prostor znači i ZDRAV, UDOBAN i VIZUELNO LEP radni prostor. Nemojte da Vaš posao trpi i da gubite vreme u organizaciji i sprovođenju poslova higijene, neka to za Vas radi DELFIN. Bez obzira da li je reč o malom ili velikom preduzeću, privatnim stanovima, kućama ili lokalima MI SMO U MOGUĆNOSTI DA SVAKODNEVNO ILI POVREMENO održavamo higijenu u Vašim prostorijama. Takođe smo u mogućnosti da Vam obezbedimo kompletnu nabavku papirne galanterije i drugih potrošnih sredstava po izuzetnim uslovima.
DUBINSKO PRANJE NAMEŠTAJA
Upotrebom najsavremenijih italijanskih hemija za dubinsko pranje čak i najzaprljaniji mebl dobija nov izgled. Očistićemo prljavštinu i iz najdubljih slojeva, a parfemisana hemija daje meblu dugotrajnu mirisnu notu. Upotrebom vrhunskih mašina za ekstrakciju, nameštaj je spreman za upotrebu već posle nekoliko sati. Ovo je izuzetna pogodnost za restorane, poslovne i kancelarijske prostore, bioskopske dvorane, pozorišta, kongresne hale…
PRANJE AUTOMOBILA
Pranje spoljašnosti vozila
Pod pranjem spoljašnosti vozila podrazumeva se tretiranje vozila toplom i hladnom vodom zavisno od vremenskih uslova i konkretnih potreba, mašinama za toplu i hladnu vodu, uz korišćenje profesionalnih sredstava za pranje koja imaju upotrebnu dozvolu prema standardima.
Pranje unutrašnjosti vozila
Pod pranjem unutrašnjosti podrazumeva se usisavanje vozila industrijskim usisivačima, brisanje plastike i tretiranje određenim kozmetičkim sredstvima.
Hemijsko – dubinsko pranje unutrašnjosti vozila
Pod hemijskim pranjem se podrazumeva pranje mebla sedišta i stranica, podova, plafona i drugih delova unutrašnjosti vozila, profesionalnim hemijskim sredstvima i mašinama za
“Ekstrakciju”.
Ekipa potala Kragujevac.biz je posetila Delfin servis gde je postavila pitanja vezana za poslovanje, koja mogu najbolje i približiti poslovanje Delfina našim čitaocima na prostoru Šumadije i šire:
Kako se radi prenje tepiha u Servisu Delfin i šta se tu podrazumeva?
Servis tepiha Delfin kombinacijom tehničkih mogućnosti savremenih mašina za pranje, profesionalnih hemijskih sredstava i svog velikog iskustva u mogućnosti je da pruži visok kvalitet pranja tepiha.
Kvalitetno pranje tepiha podrazumeva:
– Ribanje teškim mašinama, bez kojih nema kvalitetnog pranja
– Pranje mašinama sa podešavanjem pritiska pranja, štiti tepih od fizičkog habanja
– Dubinsko vodeno usisavanje, usisava vodu, vlagu i skraćuje period sušenja
– Korišcenje više vrsta četki za ribanje, meke, polutvrde i tvrde, za razne vrste tepiha
– Profesionalna hemijska sredstva za pranje i omekšavanje
– Idealan prostor za sušenje
– Idealan prostor za odlaganje opranih suvih tepiha
Zašto baš Delfin ?
BESPLATAN PREVOZ – Preuzimanje tepiha kao i vracanje čistih, vršimo potpuno besplatno
NAJSAVREMENIJA TEHNOLOGIJA – Potpuno automatizovana masina za pranje
tepiha
INOVATIVNOST – Rad na konstantnom poboljšanju usluge
CENTRIFUGA ZA CEĐENJE – Dobijate “svez” i “obnovljen” tepih
AUTOMATIZOVANA MASINA – Otklanja mogućnost greske “ljudske ruke” i pruža
vrhunski kvalitet.
VIŠEGODISNJE ISKUSTVO – 16. Godina pruzanja usluge čišćenja
ODNOS PREMA MUŠTERIJAMA – Online zakazivanje, besplatno preuzimanje,
evidencija najvernijih musterija
PROFESIONALNA HEMIJSKA SREDSTVA – Izuzetan kvalitet opranog tepiha, zaštita od alergija
Stupite u kontakt sa Delfin servisom:
Adresa: Durmitorska br. 18
Mail: office@profidelfin.com
Facebook: Tepih Servis Delfin
Sajt: www.profidelfin.com
Radno vreme :
Ponedeljak – Petak (8.00 – 20.00)
Subota (8.00 – 16.00)
Nedelja (8.00 – 13.00)